Прочитај ми чланак

Има ли правде за убијене у логору Ракитје 1991. године?

0

Апелациони суд у Београду, својом одлуком да укине првостепену пресуду Бранку Тунићу, изазвао је оштре критике, а многи сматрају да је ова пресуда дубоко срамна за српско правосуђе. Уместо да потврди одговорност за ратне злочине који су се догодили у логору Ракитје 1991. године, суд је оценио да изрека пресуде није јасна, што оставља дубоке сумње у саму озбиљност правосудног система у Србији када је у питању процесуирање ратних злочина.

У контексту овог случаја, не можемо игнорисати тежину злочина које је Тунић извршио. Он и друга НН лица били су одговорни за мучења и понижавање заробљених војника ЈНА, који су, након што су положили оружје, били затворени у логору Ракитје. Тунић је, према исказима сведока и на основу доказа, током мучења и понижавања, лично испалио хитац у главу војнику М.У., који је на месту преминуо од повреда. Сведочења преживелих затвореника у логору, као и појављивање нових сведока који су признали да су били злостављани од стране Тунића, само додатно подржавају озбиљност оптужби.

Одлука суда да укине пресуду због „нејасне изреке“ и противречности у образложењу, које подразумева да је Тунић већ ослобођен за конкретно убиство, изазива правну и моралну забринутост. Многи правни стручњаци и јавност сматрају да ова пресуда није само правно неодговорна, већ и дубоко неетична, јер потврђује да ратни злочини не добијају заслужену осуду. Чини се да суд није у потпуности разумео или се није довољно бавио дубином злочина који су се догодили, што је све само продубило осећај правде који изостане.

Ова одлука такође подиже питање о томе како српско правосуђе третира случајеве ратних злочина. Када се узму у обзир све чињенице и сведочења, изгледа као да правни систем није довољно спреман да се носи са озбиљношћу ових кривичних дела, а овај случај представља тешку поуку за све који се залажу за правду за жртве ратова 90-их година.

Право на правду и обавеза да се кажњавају ратни злочини не би требало да буду зависни од правних формалности или нејасних пресуда. Уместо тога, ове одлуке треба да буду водич за будућност, која ће гарантованом правдом обезбедити заштиту жртава и спречити будуће злоупотребе правног система. У овом случају, суд није успео да обезбеди такав исход, што изазива дубоку разочараност и изразито негативну реакцију јавности.