Прочитај ми чланак

Има ли новца за српску просвету?

0

Strajk  u prosveti

Већ дуги низ година стање у српској просвети је врло тешко. Просветни радници, који се баве изузетно важним задатком – образовањем младих нараштаја, на којима ће сутра бити заснована целокупна привреда, здравство и наука ове земље, финансијски су врло потцењени.

Иако факултетски образовани и на врло важном задатку, њихова просечна плата је до најављеног смањења плата износила 43.700 динара, што је за 1.500 дин. мање од просека у Републици (45.200 дин.). Са новим мерама штедње ситуација ће бити још гора, јер са смањењем од 10 процената, просечна плата просветних радника износиће 39.400 дин. У разговору са представницима синдиката просветних радника министар Вербић је поручио да „прстом покажу“ на то коме треба да буду смањене плате, како се то просветарима не би догодило.

Кренимо редом

Образовни систем Србије је веома сложен. Само на нивоу основних и средњих школа, њега чине Министарство просвете са школским управама, Национални просветни савет (НПС), Савет за средње стручно образовање (СССО), Завод за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ), директори школа и наставници. Законом је предвиђена и Агенција за образовање и васпитање, али о њој нема никаквих вести.

На жалост, по систему „много бабица, килава деца“, велики број организација унутар система образовања не доприноси увек бољем функционисању и унапређивању просвете, већ понекад представља кочницу модернизације и боље организације. Најбољи пример нефункционалности система образовања у Србији је реформа средњег стручног образовања. Предлоге нових наставних планова и програма сачињавају нестручне комисије Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), заједно са заједницама школа које чине директори школа, и упућују их на усвајање у оба савета, при чему НПС одлучује о 40%, а СССО о 60% предмета. Потпуна неусклађеност, непостојање комуникације и усаглашавања између два савета некада доводи до изузетно лоших решења, која могу имати дугорочне штетне последице по образовање, али и привреду и здравство Србије. Дакле, у циљу изградње функционалнијег система образовања у Србији требало би спојити два завода у један и значајно смањити број запослених. Агенцију за образовање и васпитање, ако није формирана, не би требало ни формирати.

Два савета се бирају на различите начине, те њихове одлуке немају исту тежину. Савет за средње стручно образовање, који је на силу уведен и кога би требало укинути, бира Влада Србије. Чланове Националног просветног савета бира Скупштина Србије и он тренутно броји чак 43 члана. За нормално функционисање је довољно 10 стручних људи, који би представљали поједине шире области.

У Србији постоји 17 школских управа, као испостава Министарства просвете. Сасвим је довољно да њихов број буде 10, при чему би биле попуњене неопходним квалитетним кадровима. Генерално, број запослених у Министарству просвете би требало смањити, при чему би била укинута сва саветничка места.

Стручно усавршавање наставника, иако законска обавеза, је стихијско и неквалитетно. Веома је споран квалитет одобрених семинара, које одобрава Завод за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), сами реализатори су често некомпетентни, а теме семинара и начин приказа такав да се не могу применити у школској пракси. Број семинара би требало ограничити, при чему је неопходно да матични факултети и одговарајућа стручна друштва преузму доминантну улогу у сталном стручном усавршавању наставника. Они би, такође, морали да добију много ширу улогу по питању одобравања уџбеника и коришћења савремених наставних средстава, као и у осавремењивању наставних планова и програма, изради стандарда и сл. Тиме би се покрио рад великог броја комисија које формирају два завода, при чему би се оствариле значајне уштеде, а квалитет обављеног посла би био бољи.

Помоћ српске науке просветарима

Развијање науке и праћење нових истраживачких достигнућа је за сваку државу у свету од изузетне важности. Међутим, треба имати у виду да, без квалитетног образовања на свим нивоима, почевши од најнижих разреда основне школе, па до факултета, сутра неће бити ни квалитетних научних кадрова, нити квалитетне науке у Србији.

Уштеда у корист просвете би се могла постићи гашењем свих непотребних агенција попут Нуклеарних објеката Србије, Јединице за управљање пројектима или Центра за промоцију науке. У времену када је у питање доведена егзистенција радника у просвети, наука у Србији, као и све пратеће агенције, мора да буде финансирана у складу с тим. Набавка нове опреме за истраживаче се често своди на неразумно трошење пара, поготову када је у питању набавка савремених комјутера, суперкомпјутера, као и дуплирање већ купљене опреме која се мери милионима евра. Ако се и финансира из кредита, ти кредити се морају враћати. Зато је боље да се и не узимају.

Такође, потпуно је невероватно да држава финансијски помаже приватне институције, попут невладине организације „Истраживачка станица Петница“ или „Фестивала науке“, којег организује невладина организација „Ноћ музеја“. Те приватне институције функционишу на бази профита, тј. упркос великој суми новца коју добијају од државе наплаћују нашој деци улазнице, курсеве, семинаре. Услов да држава помаже различите пројекте мора бити непрофитност, тј. без наплате карата, котизација за семинаре и курсеве, и обавезна присутност државних институција, попут факултета, института и сл.

И наравно, неопходно је хитно доношење Закона о платама у јавном сектору на бази платних разреда за све директне буџетске кориснике, укључујући и јавна предузећа, којим би се исправила дугогодишња неправда државе према просветним радницима. Просто је невероватна чињеница коју је изнео генерални директор ЕПС-а Александар Обрадовић да су дневни губици ЕПС-а због нерентабилности 100.000 €, отприлике онолико колико се дневно отме радницима у просвети. Зашто би неко даље трпео овакво понижавање од стране државе?

(Двери)