Прочитај ми чланакЧиме се руководити, на шта се притом ослонити? Сматрам, на здрав разум…
Цртица из нашег садашњег живота – црквеног, и просто, обичног. На крају службе, пошто сам завршио исповедање, улазим у олтар. После мало времена у олтар се враћа дечак-помоћник у олтару, Јарослав, који је био изашао у храм.
Прилази ми и говори:
Тамо је Марина, наша помоћница, хоће да се вакцинише.
Гледам га са недоумицом, не разумем, зашто је потребно да ми се саопштава та проста чињеница и то још у олтару и за време богослужења.
Питам:
И, шта онда?
Она хоће да се вакцинише!
Видећи да ја још увек не разумем шта треба да радим, Јарослав узима и додаје ми Требник и Крст. И у том тренутку схвата да нешто није у реду… И досећа се:
Извините… не да се вакцинише, него да се исповеди!
Смешно… али не баш. Зато што иза те епизоде стоје – на свим каналима, и што се каже, из сваког ћошка, са билборда и постера на друштвеним мрежама – позиви на обавезну вакцинацију. И оптужбе за криминалну немарност оних који је још увек избегавају.
Не преувеличавам ако кажем да је и у Цркви вакцинација – тема број један. То је нешто с чим људи долазе на исповест, долазе пре и после службе, о чему питају на друштвеним мрежама. И то је случај када ја лично могу да одговорим само једно: донесите одлуку сами.
Чиме се руководити, на шта се притом ослонити? Сматрам, на здрав разум…
Међу мојим познаницима има људи који су се вакцинисали и веома им је драго због тога. Има оних који су се вакцинисали и одмах сусрели са споредним ефектима вакцине: тромбозом, погоршањем хроничних болести, алергијом.
Има оних који су се вакцинисали и после неког времена разболели.
Има оних који су се вакцинисали и тешко разболели, чак веома тешко.
Много тога не знамо и не можемо знати о вакцини Спутњик В (да и не говоримо о другим вакцинама, домаћим и страним). Не знамо поуздано колико ће се она показати у целини ефикасна, колико безопасна – укупно гледано. Колико ће вакцинација – не декларативно, већ реално – помоћи да се пандемија ликвидира. И свако ко прича да има одговоре на та питања, нажалост, претвара се. Такав прилаз је, у најмању руку, ненаучан. Све те одговоре ћемо добити тек после неког времена, кад буде све више и више оних који хоће да се вакцинишу а прикупљени материјал омогући мање или више објективну оцену шта је стварно дала вакцинација, који су њени плусеви и минуси. И то ће у потпуности постати јасно, највероватније, не баш скоро. Нажалост.
А сад… сад има оних који нису спремни на тај експеримент: вакцинисати се и видети шта ће бити. И оних, који се засада не одлучују на то. И оних који то категорички не желе.
И ја сматрам… Сматрам да свака од тих позиција заслужује поштовање и прихватање. И сваки притисак, а тим пре дискриминација било које од поменутих група, потпуно су недопустиви. И неће сигурно довести ни до чега доброг. Одустајање од слободе, напад на њу – то је увек велика опасност. А овде је у првом реду реч о слободи. Јер човек има право да самостално одлучи шта је за њега корисно а шта штетно. Потребно је само уложити труд и пружити му максимум поузданих информација. И – оставити га на миру.
Не усуђујем се да судим која је од наведених позиција тачна а која погрешна. Али свакако су у праву они који сматрају да не треба присиљавати и притискати, и који то не раде, чак и ако могу. Сматрам да они сигурно не праве грешку.
А остало… остало ће, као што сам то већ написао, постати јасно тек кад прође неко време. Нека би Бог дао сваком да изабере правилно и да не жали после због тога.
Са руског посрбила: Аница Јовичић
