Прочитај ми чланак

Хрватски бискупи послали патријарху Иринеју проусташко писмо?!

0

Садржај писма који су бискупи још 18. новембра прошле године упутили патријарху СПЦ, Хрватска бискупска конференција (ХБК) објавила је данас преко католичке новинске агенције ИКА.

Хрватски бискупи упутили су писмо патријарху Српске православне цркве Иринеју у којем су као „негативистичке“ критиковали његове изјаве о Католичкој цркви у Хрватској и бискупима, оценивши да такав приступ у хрватском друштву изазива отпоре и неповерење према њему, према СПЦ, али и према Србима у Хрватској.

У првом делу писма бискупи подсећају на критике у јавним иступима патријарха и неких других представника СПЦ, посебно владике бачког Иринеја, упућене бискупима и Католичкој цркви у Хрватској, у којима их углавном прозивају за повезаност с усташтвом, а почињене злочине приписују целом народу и Цркви.

„Наведеним јавним негативистичким начином комуницирања није могуће решити било какав проблем или питање. Такав приступ у хрватском друштву изазива отпоре према наступима Ваше Светости, буди неповерење према Вашој особи и према СПЦ, као и према самим српским грађанима у Хрватској, продубљује рањивости из ратног времена које још нису оздрављене, подстиче мржњу“, наводе бискупи у саопштењу.

Они додају да „наступи који не показују никаква саосећања за жртве и страдалнике узроковане од српске стране, посебно тешко погађају оне хрватске људе који су за време недавног Домовинскога рата били истерани из својих домова на подручју тзв. Републике Српске Крајине, БиХ, из бањалучког краја, где није било рата, а убијена су и тројица свештеника“.

Бискупи наводе да је током 1991. у Хрватској било више од пола милиона, а 1992. око 800.000 прогнаника и избеглица из Хрватске, БиХ, Србије и Црне Горе.

Бискупи посебно наводе изјаву патријарха да је недавни рат могла да спречи Католичка црква у Хрватској.

„Није она имала никаквог утицаја на српског председника Слободана Милошевића, на Југословенску народну армију, на паравојне јединице из Србије, нити на друге који су покренули и водили рат на хрватском тлу“, написали су бискупи.

Они наводе и да је „познато да је већина српских политичара, као и СПЦ у време демократских промена 90-тих година прошлог века, заступала став да српски народ не може живети с хрватским народом у самосталној хрватској држави него искључиво у оквиру заједничке државе, а ако то није могуће, Срби немају другог избора него узети оружје у руке“.

У том контексту посебно се цитира изјава патријарха Павла из 1991.

Изнети став, додаје ХБК, показао се „посебно погубним током војно-полицијске акције Олуја, кад је вођство крајишких Срба наредило њихово исељавање из места становања и одлазак из Хрватске, како сведочи поуздана ратна документација“.

У писму се истиче и да су се бискупи заузимали за право Хрвата на слободну државу, али и на право свих грађана, посебно Срба да у Хрватској живе свој сопствени национални, културни и верски идентитет.

„Дизали су глас против сваког насиља, тражили да се настали проблеми решавају мирним путем, снажно се борили против мржње и освете Србима“, наведено је у писму.

Бискупи, између осталог, наводе и да „сматрају необичним да поглавар једне православне месне Цркве јавно супротставља бискупе Католичке цркве у Хрватској папи Фрањи, упућује им прекоре и приписује злочине целој тој Цркви и целом хрватском народу“.

Наводи се и да су за злочине у хрватском или српском народу „криви појединци с именом и презименом па је на њима одговорност за оно што су починили“.

Уз то истичу да „није главна тежина питања у томе како жалити жртве сопствене заједнице и како препознати кривицу друге заједнице“.

„Хрвати и Срби, католици и православни, муслимани и други пред тежим су моралним питањем: како жалити жртве друге заједнице, како признати кривицу у властитој заједници“, наводи се у писму бискупа партијарху СПЦ Иринеју.

На крају писма се оцењује да је рад у Мешовитој комисији ХБК и СПЦ о Алојзију Степинцу показао „колико је важно разговарати на достојанствен начин као браћа и о најтежим историјским неслагањима око којих се не успевамо сложити, избегавајући полемику путем јавних медија која не приличи хришћанима и показује да заступајући еванђеље нисмо другачији од синова овога света“.

„Ваља нам заједнички посведочити да су праштање и помирење једини пут ослобођења од заробљености прошлошћу и дневно-политичких интереса“, наводе бискупи.

Писмо је упућено патријарху Иринеју 18. новембра прошле године, а ХБК је у саопштењу објаснила да се сада одлучила на објаву садржаја писма да би се избегла погрешна тумачења или неистине будући да су се појавиле „спекулација у појединим новинарским круговима“.