Прочитај ми чланакХрватска Сигурносно-обавештајна агенција (СОA) објавила је јуче у недељу, 27. јуна, јавни документ с подацима о свом деловању, у којем је, као један од проблема, истакнут екстремизам, посебно навијачки.
То је трећа година узастопно да СОA објављује извештај о раду, а из овогодишњег, на 40-так страна, видљиво је да се тајна служба бавила и политичким екстремизмом. У извештају се оцењује да због малобројности и слабе организованости екстремна сцена, ипак, нема значајнији потенцијал угрожавања сигурности.
„Плодно тло за јачање екстремизма могу бити последице ратних траума и нерешених међунационалних односа. Исказивање великосрпског и четничког екстремизма на подручју Хрватске примећено је међу млађом популацијом што посебно забрињава“, објавила је СОA и додаје да су и даље активне организације и присталице четничког покрета у државама у региону.
У извештају се, међутим, наводи да је „претња од њега ограничена, јер нема организацијску нити бројчану снагу у Хрватској“.
На подручју десног екстремизма СОA је забележила и „континуирано деловање припадника хрватских огранака неонацистичких и других сличних организација“, али је због малобројности неонацистичке сцене у Хрватској, и њихов потенцијал за угрожавање сигурности „врло мален“.
СОA, међутим, посебно указује на добро организоване екстремистичке фракције унутар главних навијачких група, па посебну пажњу изазива њихово све чешће насилно деловање ван оквира спортских догађаја.
„Насиље, екстремистичка реторика и симболика делова појединих навијачких група, присутни су годинама, а нарушавају стање безбеднопсти у Хрватској и њен међународни углед“, пише у документу.
Што се тиче тероризма, СОA наводи да не постоје директне терористичке претње из земље, али постоји ризик због повећања терористичких претњи за целу Европу.
Број присталица радикалног тумачења ислама у Хрватској је мали, свега неколико десетина особа, а већина нису поборници терористичких метода деловања, наводи СОA. Радикализација у Хрватској, додаје се, није попримила шире размере и због врло доброг положаја и интегрисаности Исламске заједнице у хрватском друштву.
Забрињава, међутим, постојање радикалних исламистичких енклава у суседним државама, а, према подацима СОA, од 2012. године око 900 особа с подручја Југоисточне Европе, углавном из БиХ, Косова, Србије (Санџака), Македоније и Aлбаније, отишло је на подручје сукоба у Сирији и Ираку. На подручје југоисточног суседства ватске вратило се око 300 џихадиста, а сада је на подручју под контролом „Исламске државе“ налази шест особа с држављанством Хрватске, али су се сви они пре радикализације одселили из Хрватске и имају и друга држављанства.
Као неке од проблема, СОA је навела организовани криминал, посебно због тога што је Хрватска на једном од кракова тзв. „балканске кријумчарске руте“.
