Прочитај ми чланак

Хоџа Хусеин Хоџић подржао одбрану светиња: Бог ме позвао да будем на помоћи брату

0

Хришћанским поздравом „Мир Божији, Христос се роди“ Божић је окупљенима на синоћњем молебану у Херцег Новом честитао херцегновски ефендија Хусеин Хоџић, председник Исламске заједнице Црне Горе за Будву и Боку, саветник реиса за међурелигијска и међунационална питања.

У уводном делу беседе објаснио је разлоге због којих је био на молебану, а у закључку утврдио да није једини проблем очување имовине, већ је веће искушење очувати веру, преноси Радио Херцег Нови.

© Фото : Јутјуб

Такође је истакао да не говори у име Исламске заједнице, јер би то било нечасно, ни у име свих муслимана, већ у своје лично и име његових верника који га подржавају.

„Питаћете се зашто је овде један обичан човек из Босне, са северо-истока, што гледа у Дрину и Саву, из Теочака, у којем су, веровали или не, али су историјске чињенице, једно време биле присутне мошти Светог Луке апостола, кога је Бранковић поставио баш ту пред долазак Турака; нажалост, узели су га римокатолици. Не знам јесу ли платили и колико је Бранковић наплатио, али тако је било.

Ја сам одатле, имам тог космополитизма, толеранције духа. Питаћете се зашто сам овде, одговарам да сам овде што ме Бог вечни позвао да будем на помоћи брату и комшији.

Овде сам, јер сам, присуствујући дешавањима претходне године у храму у Подгорици, у Бару и другим догађајима, од патријарха Иринеја чуо и то понављам, да је „Српска православна црква изузетно расположена да успоставља и шири добре односе и поверење са муслиманима са Балкана, посебно са Бошњацима“, међу којима сам, ето, и ја.

Још један разлог је сусрет са академиком Матијом Бећковићем приликом освештавања храма у Бару, који је изразио похвалу на моју здравицу, коју сам тада, као и вечерас, само као грађанин говорио.

Каже академик: ’Ефендија, свака част на здравици‘, а ја њему шеретски: ’Академиче, хоћемо ли се ћерати‘, што је његова позната реченица. Одговорио ми је: ’Доста нам је било глупости‘, и осетио сам искреност.

Тада сам научио лекцију живота или део ње, која се зове толеранција, у којој треба разумети, поштовати и сарађивати и са потпуно другачијим мишљењима човека“, рекао је ефендија Хоџић.

Срби и Црногорци су, како је поручио ефендија Хоџић, редак народ који памти добро које му неко учини, неће заборавити и неће изневерити.

„Овде сам и по исказу давног, древног Марка Миљанова, који рече: ’Чојство и јунаштво је бранити другачијег од себе‘, а ми смо мало другачији међусобно, и ја сам ради тога и дошао, браћо моја драга. Учење моје вере је да комшију и брата не смем запустити, да му морам помоћи, да му се одазовем, кад ме год позове. Позван сам, и великодушно сам се одазвао.

Овде сам вечерас да јавно обзнаним и захвалим Општини Требиње и Српској православној цркви и господину Амфилохију, јер су посебно они у време подношења грађевинске дозволе за градњу Центра исламског у Кумбору били ти који су до тада дали највише новца и пригода, више него моји муслимани и моја легитимна Исламска заједница у Црној Гори.

Добро се добрим мора враћати, зато сам вечерас овде. Истина, нисмо могли бити регистровани као простор у којем ћемо се молити, већ само и једино као стамбено пословни објекат, на то смо и пристали. Нема на подручју од Србије на овамо примера да су се џамије обновиле, већ су све регистроване као стамбено пословни објекти. Радићемо на том плану и ја сам први који узима барјак да ширимо поверење и толеранцију.

Свој долазак на протестну литију ефендија Хоџић је образложио и дивним примерима из прошлости међусобног суживота и толеранције.

„Рахметли Исо Махмутовић из села Бистрице код Бијелог Поља, који је 1967. године по налогу власти довео радну групу на Цетиње да сруше костурницу. Кад је Исо видио, рекао је: ’Ово је светиња, ја светињу не дирам, а да је моје, пала би мртва глава‘.

Полиција је запретила да ће остати без посла, а он је одговорио да даје отказ.

Прошло је и 50 година од тада када ме је часни епископ Амфилохије упитао да га нађемо. Нашли смо његовог сина, довели га из Француске, и он је награђен орденом, и то је гест цркве који ми памтимо.

Имовина је овде мање битна, чувајте веру. Биће имовине, а биће и компромиса. Бог вас све чувао“, казао је ефендија Хоџић, човек којег памте и као једног од оних који су саградили кућу породици оца Драгана Цвјетановића након његове смрти.