ХИТЛЕР СЕ НИЈЕ УБИО У БУНКЕРУ Дружио се са Павелићем дуго у Аргентини, тврди Хрват

0

Званична верзија Хитлерове смрти, по којој су се он и Ева Браун 30. априла убили, толико је пута оспоравана различитим теоријама њиховог бекства у Аргентину, да су оне постале распрострањеније од оне у уџбеницима. Управо таква потврда његовог несметаног живота у Аргентини стиже из Хрватске од унука Тончија Ћурковића.

(Фото: Јутјуб)

 

“Анте (Павелић) и Адолф били су велики пријатељи. Као да су се знали целог живота. Некада су били озбиљни, када би се присећали тешких времена, али имали су и тренутке када су се шалили и грлили као да су браћа. Чинило се као да су одрасли заједно,” говоре брат и сестра који данас живе у Загребу, али су родом с једног далматинског острва.

Замолили су да њихова имена не буду објављена, а за узврат ће испричати причу коју им је причао и фотографијама поткрепио, њихов деда Тончи Ћурковић. Он се у тридесетим годинама прошлог века одселио у Аргентину где је водио успешан посао пре него се с породицом вратио у Хрватску.

Ћурковић је, наиме, један од неколицине Хрвата који су сведочили честим састанцима између нацистичког вође Адолфа Хитлера и оснивача и вође фашистичког усташког покрета и НДХ Анте Павелића.

У бројним теоријама Хитлеровог лажирања самоубиства и послератног живота у Јужној Америци, помињали су се и сусрети са Павелићем, али успркос његовом броју контаката с усташком имиграцијом у тадашње време, он то никада није споменуо у јавности.

Ипак, да су се Хитлер и Павелић сусретали, сада нам први пут потврђују Ћурковићеви унуци, чији је деда присуствовао Хитлеровим и Павелићевим честим дружењима.

Стари пријатељи

Иако неки наводе да се први састанак између Хитлера и Павелића догодио већ 1953., Ћурковићеви унуци кажу да је њихов деда први пут сведочио њиховом сусрету тек крајем 1954. Ћурковић је већ тада био релативно имућан трговац који је поседовао имање на ободу Буенос Аиреса те су му у то време приступили хрватски емигранти и упитали га: “Може ли вас вођа замолити за услугу?”

Ћурковић је био упознат с чињеницом да је Павелић већ годинама живео у Аргентини, али није имао никаквог додира с њим. Замољен је да с времена на време уступи своје имање Павелићу како би се могао “састати са старим пријатељем.” Ћурковић је пристао и Павелић је врло брзо стигао до његове куће. Провели су дан заједно, а сутрадан се појавио гост.

Био је то, наравно, Адолф Хитлер лично. Ћурковић је својој породици детаљно испричао како је изгледао тај сусрет.

Хитлер се, тврди, није пуно променио, осим што није имао своје карактеристичне бркове и нешто лошије је ходао. Чим се појавио на вратима, Павелић је скочио да га топло загрли и помогне му да дође до стола. Дуго су разговарали, присећали се ратних година, причали о својим детињствима и породицама, али и ковали планове за будућност. Такви су се састанци поновили готово десетак пута у Ћурковићевој кући, а и њега би позвали који пут да им се придружи у разговорима.

Били су као стари пријатељи, објашњавају данас унуци, и додају да се састанци између Хитлера и Павелића нису одржавали само код Хитлера, већ и на другим локацијама, поготово у Павелићевој кући.

Adolf Hitler (second from left) and Dr. Ante Pavelic (second from right) listen to Hermann Goering (right) at Hilter’s mountain residence,the Berghof, on June 6, 1941 in Bavaria.

 

 

Потврда у финском документарцу

Да ова прича не звучи потпуно лудо, потврђују и сведочанства других који су такође присуствовали састанцима. Столар Хернан Анцин испричао је једну такву причу, када је рекао да је радио као столар за човека који је живео у Аргентини под именом Пабло Арањос. Овим псеудонимом се у Аргентини служио Павелић. У једном финском документарном филму Анцин је посведочио о једном од састанака.

“У суштини је био исти. Имао је седу кратку косу, ошишану по војнички. Без брчића. Када је Хитлер стигао, подигао је стиснуту шаку испружене десне руке. Павелић му је пришао, спустио своју шаку на Хитлерову и загрлио је. Потом су се осмехнули и Павелић се руковао с Хитлером. Увек су се тако поздрављали,” посведочио је Анцин који је доста сигуран да се то догодило 1953. године.

Испричао је како су га Павелић и Хитлер позвали да седне с њима и понудили га кафом.

“У том тренутку Павелић Хитлеру наводи како сам управо ја столар који је заслужан за све што види у овој грађевини. Хитлер ми се у том тренутку наклонио, као да ме поздравља. Био сам му у непосредној близини, с њим пио кафу, уверен да је то управо он,” наводи Анцин у финском документарном филму Ветрови краљевства (Kuningaskunnan Tuuli).

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!