Прочитај ми чланакАркан је преко својих веза из затвора извукао робијаша са крими надимком „Зеница.” Зеница је требао се реши једног младића у Београду, а како је наручилац посла био Слободан Милошевић лично, казна би му била анулирана и он се не би више враћао у затвор. Остаје нејасно зашто је Зеница одустао од овог задатка.
У другој, још маштовитијој причи, Јовица Станишић је послао тројицу најспремнијих припадника ДБ-а да га ликвидирају на Бадње вече. До данас није познато зашто ни ови искусни ДБ-овци нису извршили наређење.
Стари радикалски трикови одувек су били константно измишљање напада и цртање мета на властито чело. Њега су убијали Клинтон, Буш, Обама, Харадинај, Блер, Шредер, Меркелова… Убијала га је ЦИА, МИ6, шиптари, усташе, вехабије… Убице су га чекале у мраку, гађале су га са зољом, пуцали на њега снајпером, постављали му експлозив под аутомобил, саботирали председничке авионе, хеликоптере и аутомобиле. Тушен је у Сави и Дунаву, сипан му је отров у храну, те га је албанска мафија гањалага да га докрајчи ‘рђавом кашиком.
Данас су му највећи противници они који га „убијају” преко друштвених мрежа и Јутјуб канала. Због тога су ангажоване хиљаде лажних профила и посебан сектор обезбеђења који прати и пријављује баш овакве објаве. Њега су ликвидирале најмоћније тајне службе света али и фиктивни ликови. Тако у некој од својих „Ћирилица”, он изјави да су га до студија пратила тројица наоружаних младића у џипу шпанских регистарских таблица, те га покушали згурати с пута.
Са позиције директора спортско-пословног центра „Пинки” у Земуну, скочио је на место министра информисања. За време министарског мандата потписао је Закон о јавном информисању који је остао упамћен по драконским казнама за медије. Успут је добио и „станчић” од 120 м², док су људи гинули он се у њему и налазио у лаганом сну у ноћи 23. априла 1999. године. Тада је НАТО у 2 сата после поноћи погодио зграду РТС-а и убио 16 радника ове медијске куће. Једна ракета ударила је баш у његов кабинет у згради Владе Србије у Немањиној улици. Ово је њему дошло као „кец на десетку”, те је одмах онако бунован изашао пред медије и заурлао: „Томахавк је био намењен мени.”
Ни моћни МИГ-гови му нису могли ништа па су нове власти почетком новог миленијума организовале специјалну мисију. Ангажована су 2 најбоља припадника ЈСО-а која су требала да га киднапују, муче и закопају у већ припремљену и кречом наторену рупу на Фрушкој гори. Али на крају он некако преживи и Црвене беретке.
Од 2012. године па све до данашњег дана, на његовој глави стоји мета, а баш те године одмах изјављује: „Обавештен сам да је извесни Нико Гајић добио наређење да ме убије на митингу у Хртковцима. Kад станем на бину, снајперском пушком пуцаће ми у чело, изазваће крвопролиће, а радикали ће га сакрити.” Ова његова изјава толико је узнемирила јавност да је чак и МУП био принуђен да га демантује и објави: „У Србији не постоји човек са именом Нико Гајић.”
Годину дана касније, на конференцији за медије изјављује: „У Поточарима сам се налазио на нишану снајперисте из британске специјалне јединице САС.” И овом специјалцу је задрхтала рука на обарачу. Иако ударне игле његовог билтена Информера то нису дале довести у питање, није било речи о некаквим специјалцима. Напале су га бабе са шалварама и парадајзом замотаним у хиџабе а од покоје огреботине и парадајз соса спасило га је његово обезбеђење са балистичким кишобраном.
После САС-а, почела је да га прати најмоћнија тајна служба на свету, израелски Мосад. Двојица агената из Тел Авива су у Београд дошли као туристи, али прави задатак им је био да га ликвидирају после гостовања у Ћирилици код Миломира Марића. Омануо је и Мосад, задатак није извршен а неутрашиви вођа остао је чекати неку другу прилику да живот положи за Србију. Прича се да му је овде живот спасио Змај од Шипова, чија емисија се снимала истог дана. После Мосада на путу у Јајинцима пронађени су сандуци са оружјем довољним да буде уништена колона возила. Ручни бацач М-80, четири ручне бомбе, 100 метака калибра 7.62 мм и неколико сандука аутоматског оружја. Сутрадан је у гаражи на Новом Београду полиција пронашла Рено меган са хеклером, два пута по 200 грама експлозива ТНТ, детонатором и мобилним телефоном за даљинско активирање експлозива и пиштољ. Све ово намењено за још један од планираних атентата на њега.
Kао главни уредник свих медија у Србији он може да до миле воље објављује овакве лажи о претњама и атентатима на њега. За то узнемиравање јавности никад нико није одговарао. Нормалан човек умире само једном док он издише неколико пута на дан. Хиљаде непостојећих атентата су извршени на њега, атентата иза којих стоји само његова бујна машта. Онај ко у то посумња, биће проглашен за лудака због тога што више верује својим очима него његовим лажима.
Сваку нову издају најлакше је покрити медијским бумом где своју главу ставиш под гиљотину. До дана данашњег за све ове атентате на њега, нико никад није ухапшен нити оптужен. Најновије пуцање гуме није ништа ново и све је већ виђено. Наиме, млади радикал је 1999. године на Карабурми доживео несрећу и са аутомобилом се забио у контејнер за смеће. Одмах је сакупио своје медије и изјавио да је у овој диверзији на њега учествовала моћна америчка ЦИА.
Сутрадан се испоставило да му је само пукла гума на страначком Југићу…
