Прочитај ми чланак
Зора Шпорчић примила две хемотерапије и провела у болници 59 дана. – Инспектори Министарства здравља обавиће стручни надзор у КБЦ „Звездара”.
Кроз праву животну драму морала је да прође Зора Шпорчић (73) из Београда да би утврдила од чега болује. Пошто је примила две хемотерапије (терапија против рака која се састоји од давања комбинација једне или више јако токсичних материја са циљем убијања туморских ћелија и спречавања њиховог размножавања), утврђено је да нема рак лимфних жлезда, како јој је било претходно саопштено, али тачну дијагнозу још није добила.
Погрешних дијагноза има и у Америци
Погрешне дијагнозе могу да доведу пацијента у ризик од озбиљних компликација, указује једна америчка студија.
Док је пажња јавности највише усмерена на хируршке грешке или оне у прописивању лекова, много мање пажње се обраћа на погрешне дијагнозе и њихов ефекат, иако могу чешће да нашкоде, па чак буду и фаталне за пацијенте него други медицински пропусти, истиче Дејвид Њумен-Токер, коментатор поменуте студије у стручном часопису ЈАМА.
– Погрешне дијагнозе у примарној медицинској заштити узрок су смрти или инвалидитета најмање 150.000 Американаца годишње и зато представљају озбиљан здравствени проблем.
Оно што пацијенти могу да ураде не би ли смањили грешке у дијагнози јесте да лекару дају што тачнији опис природе и „тајминга” својих симптома – објаснио је Дејвид Њумен-Токер.
У Клиничко-болничком центру „Звездара”, како објашњава њен невенчани супруг Петар Волак, Зора је боравила 59 дана, а будући да је породици било сумњиво све што се дешавало у вези са њеним лечењем, они су одлучили да провере дијагнозу у две друге клинике. Уследило је ново сазнање – жена уопште нема рак. Њена породица сада размишља да поднесе тужбу против болнице.
– Закључак да има рак у КБЦ „Звездара” донет је на основу лабораторијских анализа које очигледно нису биле исправне. Хемотерапију је тешко поднела. Ништа није хтела да једе, коса јој је опала, стално је плакала…
Дешавало се и да није знала где се налази и ко је ту довео. Једна лекарка је после нашег питања зашто Зора треба да прими шест до осам хемотерапија рекла:
„Од вишка глава не боли”, као и да она може да живи само три до шест месеци ако не добије такво лечење. Случајно сам се нашао у ходнику у близини лекарске собе где сам чуо да је један од доктора питао зашто је укључена хемотерапија код моје жене, а нека лекарка је изјавила да је то превентивно.
Онда се један од лекара запитао зашто се тако ради, јер то није добро, као и да морају да функционишу тимски. После свега, мојој жени је речено у КБЦ „Звездара” да је потпуно здрава и да може да тужи болницу, то јест не лекаре већ лабораторију – објашњава Волак.
У КБЦ „Звездара”, с друге стране, тврде да је овај случај преседан у њиховој болници и да су они једино желели да што пре почну са лечењем пацијенткиње, како се не би губило драгоцено време. Очигледно је да анализа на основу које је одређена хемотерапија није била адекватна, каже професор др Миодраг Рајић, начелник клиничког Одељења за хематологију КБЦ „Звездара”, напомињујући да је после овог случаја одлучено да се више не креће са терапијама све док се не добију сви налази.
– Морамо да будемо опрезни и да чекамо. Овај случај се догодило у току лета, када сам био на одмору. Пацијенткиња је имала отечене жлезде на врату, повишену температуру и била је лошег здравственог стања. Урађена је биопсија жлезде и чекао се налаз патолога, у којем је стајало да има Хочкинову болест, односно рак лимфних жлезда.
Требало је урадити додатну анализу да би се утврдио тип болести, а за то су задужене само три установе у Београду: Хематолошка клиника, ВМА и Медицински факултет. Лети се чека по месец или два на налазе, па су лекари одлучили да крену са терапијом, како не би губили време. Када су стигле анализе, показано је да нема ту болест, са терапијама је прекинуто, а пацијенткиња се добро осећа, већ је била на две контроле – нагласио је Рајић.
У Министарству здравља су за „Политику” објаснили да ће они обавезно урадити инспекцијски надзор како би утврдили да ли је било пропуста у лечењу пацијенткиње, а ако се утврди да јесте болница или лекар ће морати да плате казну за почињену грешку.
Последице погрешне терапије
Несрећа је, каже примаријус др Владимир Ковчин, онколог из КБЦ „Бежанијска коса”, када неко прође кроз цело лечење а није болестан, а самим тим има и нежељена дејства терапије.
– Неких великих последица хемотерапије особа која је добијала терапију а нема рак, не би требало да има. Можда је у конкретном случају погрешио патолог када је гледао налазе. Проблем је што у нашој земљи немамо пуно искусних стручњака који читају ове анализе. За неке случајеве је добро да се по захтеву уради вештачење ван наше земље – каже др Ковчин.
Слично мишљење има и професор др Зоран Ракочевић, бивши директор Института за онкологију и радиологију, који напомиње да је најважније да се пацијенти лече на основу одлуке конзилијума који чини група стручњака.
– Хемотерапија код здраве особе не оставља трајне последице већ тренутне, попут анемије или опадања косе. Такви случајеви не би требало да се догађају. Важно је да болнице које се тиме баве буду материјално и стручно оспособљене за лечење онколошких пацијената – додао је др Ракочевић.
(Политика.рс)
