Прочитај ми чланакВласници апартмана и хотела широм Медитерана пролазе кроз драму: хоће ли туристи ипак доћи?
Треба ли почети с припремама – јер су и хигијенски прописи често скупи? Али шта је алтернатива и како иначе зарадити новац?
pixabay
Јоргос Катикас ужива у сунчаним пролећним данима и леденој кафи у свом врту. Заједно са родитељима води мали хотел у родном граду Ретимно, на острву Крит: уредне собе, плажа у близини, без претераног луксуза.
Посао се иначе захуктава већ почетком маја, када стижу прве резервације за лето. Али у доба короне је све другачије: „Још увек размишљам да ли се овог лета уопште исплати отворити хотел за госте. Како сада ствари стоје, мислим да не“, каже Катикас за Дојче веле (ДW).
Због ограничења путовања гости из иностранства можда уопште неће моћи да дођу. Истовремено, ту су строги хигијенски прописи, а притом нико не говори које мере су заиста неопходне.
Али свашта се прича – рецимо да простор у коме се доручкује мора да остане затворен и да из хигијенских разлога доручак гостима треба да се достави у собе. „Али то значи да би само због доручка морао да запослим нове раднике, а то себи не могу да приуштим“, жали се Катикас.
Он ће вероватно пронаћи неко разумно решење – ипак је студирао економију у Атини. Након студија је дуго времена радио као новинар за разне телевизијске станице и штампане медије. На врхунцу дужничке кризе, која је свом силином погодила и медије, Катикас се вратио на Крит.
То је била добра одлука: „Кризна 2012. година за туризам је била права катастрофа, али је ситуација све боља и сваког лета је све више гостију“, каже 45-годишњи Катикас.
Нарочито северни део Крита је омиљен за туристе из Скандинавије, који ту долазе сваког лета, већ десет, петнаест година, као да ту имају викендице. Али ове године, због корона пандемије, сви хотелијери би могли да испаштају.
Страх од рата ценама због короне
Економски гледано хотелијерство готово да више нема смисла, жали се Александрос Ангелопулос, директор реномираног хотелског ланца Алдемар и генерални секретар Удружења хотелијера у Ираклиону, главном граду Крита, пише ДW.
Ангелопулос за ДW каже да су најтеже погођени луксузни хотели јер су многи остали без новца: „Многи хотели се преко зиме интензивно реновирају. Радови су већ 90 одсто готови и сада треба да се плате, али очекивани приходи за ово лето изостају“.
На то долазе и могући додатни трошкови због хигијенских мера у доба короне, што за један хотел са пет звездица значи трошак од два до три одсто годишњег буџета.
А онда је ту и други, још већи проблем: „Ако сви хотели у Ираклиону отворе и понуде 4.000 кревата, а дође само 1.000 гостију, онда би могло да дође до рата са ценама који би нас све економски уништио.“ Стране туристичке агенције ће онда покушати да спусте цене, а то не би смело да се деси. Ради се о усаглашавању понуде и потражње, објашњава економиста. „Јасно ми је да туристичке агенције само раде свој посао, али и ми то морамо да радимо”, истиче Ангелопулос.
Док Европска унија покушава да се избори за заједничку линију када је реч о укидању тренутних ограничења за потовање, Аустрија планира да крене својим путем. Поједине земље чланице ЕУ би могле билатерарлно да се договоре и да отворе своје границе и ако слобода кретања у Европи током лета остане ограничена“, објашњава аустријска министарка туризма Елизабет Кестингер. У Грчкој су подељене реакције када је реч о том предлогу.
Лисандрос Цилидис, председник удружења грчких туристичких агенција (ФЕДХАТТА) такав предлог критикује, јер сматра да он подрива заједничко европско тржиште. „У том случају туризам би био попут Евровизије, јер бисмо фаворизовали само нама пријатељске земље“, рекао је уз дозу ироније Цилидис, гостујући на телевизији.
Са друге стране Ангелопулос је отворен према аустријском предлогу. Он сматра да је изгубљено драгоцено време и да још много времена може да прође док све земље ЕУ не постигну договор. Стога закључује: „Билатерални договори су најбржи и најсигурнији начин како би се барем нешто постигло. Наравно, предуслов је да с за све земље важе иста правила која се тичу хигијене.“
Туризам који живот значи
За Грчку се не ради само у следећој летњој сезони. Туризам је главни мотор привреде. Он чини 24 одсто бруто домаћег производа (БДП) и у великој мери је заслужан што је земља успешно преживела дужничку кризу и што је 2018. године завршила са спасилачким програмом партнера уз ЕУ. На острвима попут Крита и Родоса, туризам је заслужан за 80 одсто прихода. Уколико летња сезона падне у воду, 900.000 радних места биће доведено у опасност, упозорава Ангелопулос.
Јоргосу Катикасу је ипак још остао његов новинарски посао: још много пре пандемије, отац двоје деце је уредио свој кућни биро, одакле редовно прати и за медије у Атини коментарише дешавања на светским берзама. „Индексе пратим преко интернета, одржавам контакте, без проблема“, каже економиста. А на питање да ли грчка привреда може да преживи још једну финансијску кризу, Катикас одговора: „Биће јако, јако тешко…“
