Прочитај ми чланакНа данашњи дан 2012. године, окупаторске снаге КФОР-а, пре свих немачки и амерички војници, брутално су напали Србе, цивиле, пуцајући и разарајући све пред собом.
Данас о томе нико не говори, напротив предност се даје забораву и гурању Срба у „машину смрти“ – шиптарску заједницу под контролом терориста. То се чак приказује као изузетно пожељна појава, и то у српским медијима и јавности. Такође, све је више промовисања злочина над Србима као неопходног средства да „свет буде бољи“ попут управо започетог фестивала у Београду под називом „Мирдита, добар дан“. Од Срба се траже само заборав, извињења, понижавајући пристанци на све.
Тог 1. јуна, нешто пре 9 сати ујутру, колоне оклопних возила и радних машина окупаторских снага, из правца Приштине, извршиле су препад на север Косова. Намера је била уклањање барикада којима су се Срби легитимно штитили од насртаја шиптарских наоружаних јединица и њихове агресије. Дакле, барикаде су биле легалан и легитиман демократски вид отпора и неслагања, намера да се барикаде уклоне и прошири власт сепаратистичких, илегалних шиптарских структура.
Одмах по доласку у Звечан немачке јединице су, попут акција у сценама из партизанских филмова у којима се приказују егзекуције и казнене експедиције фашиста, блокирале мост, развукле бодљикаву жицу и оружје уперили ка Србима који су дошли да протестују знајући шта ће им десити ако барикаде падну. За то време окупаторске јединице су уклањале бетонске и остале барикаде на делу пута између Звечана и јужног дела Косовске Митровице, дуж магистрале.
Бранећи се и легитимно исказујући свој протест Срби су доведени у стање да „бурно реагују“ што се свело на каменовање утврђених оклопних возила КФОР-а. Немачки војници су отворили ватру без размишљања и тада ранили једног Србина.
Србин кога су Немци ранили на мосту. Фото: Бета
Такође, по сведочењу присутних, Немци су пуцали и на групу деце која је желела да заобиђе мост који су блокирали и на повратку из школе желели да прегазе реку нешто даље. И они су били на мети немачких војника, речено је да је на њих пуцано гуменим мецима али не и због чега.
За то време у селу Рударе, кроз које пролази део пута на коме су барикаде а такође је у општини Звечан, припадници КФОР-а су групо упали у оближњи угоститељски објекат и напали старију Српкињу, власницу локала. Ухвативши је за косу вукли су је кроз ресторан а онда је тако извукли и из просторије и провлачили између паркираних возила док је вриштала у боловима. Од стреса коме је била изложена, ова жена је тада оболела од дијабетеса и још неких споредних болести.
Упркос свему, тада су ухапшена тројица Срба. Они су касније изјавили да су били подвргнути испитивању и различитим врстама малтретирања, како је писао Блиц:
Један од приведених и ослобођених Срђан Филимоновић рекао је новинарима да их је Кфор предао Еулексу који их је пребацио у станицу Косовске полицијске службе (КПС) у јужном делу Митровице где су их полицајци испитивали.
Њега су, како је рекао, немачки припадници Кфора оборили на земљу и тукли док је покушавао да заштити своје рођаке. Филимоновић је казао да су му војници испрскали лице „бибер спрејом“, везали га лисицама, ударали ногама, а потом га предали америчким војницима.
– Помоћ су ми једино указали португалски војници – рекао је Филимоновић и додао да су се припадници КПС у јужној полицијској станици понашали некоректно и национално га вређали.
Пошто су се војници повукли и ослободили пут, председник Општине Звечан Драгиша Миловић и начелник Косовскомитровачког округа Раденко Недељковић су посетили породицу Филимоновић. Рекли су да су тамо затекли стање које су описали као „вандализам који прелази све границе“.
Блиц; 01.06.13
Током дешавања било је пуцано и на кућу крај моста а без икаквог повода. У тренутку док је пуцано у соби се налазила девојчица која се ту играла, срећом нико није повређен.
Барикаде су срушене а за наводно рањавање немачких војника, од чега нити жртве, нити амбулантна кола нису виђена оптужени су Срби. Треба додати да се на месту где се налазио КФОР током акције, нису могли наћи трагови крви упркос тврдњама да је рањено више (најмање тројица) њихових војника. На месту где је рањен један Србин, кога је служба Хитне помоћи одмах одвезла, остала је повећа локва крви јер су и пројектили кориштени од стране окупаторских војника били већег калибра.
Од 2011. године када су окупаторски војници подржали и извели напад на српске средине и намеру да се север Косова и Метохије одсече од остатка Србије, било је јасно да су они изашли из оквира свог деловања који им одређује Резолуција Уједињених нација 1244. Треба рећи да ни до тада нису били доследни у њеном испуњавању те да је било питање дана када ће она и оружано бити прекршена.
Јасно је да, иако су обећали и извршили увиђај ради надокнаде штете коју су муницијом и пројектилима иззавали, никада нису исплатили ништа. Штета је нанесена једино Србима.
Нешто касније српска жандармерија по први пут званично улази на Косово и Метохију и хапси Славољуба Јовића Пагија под наводним оптужбама да је пуцао на окупаторске војнике који су рањавали Србе тог дана, да је желео да их спречи у уклањању барикада као и да је том приликом ранио неке од тих окупаторских војника. Сви сведоци, укључујући и окупаторске војнике, негирали са да је употребљено оружје и начин који се у оптужници описивао.
Оптужницу је подигло „српско тужилаштво“ на основу чега је и реаговала Жандармерија. Да је ово било у ствари по налогу Запада доказује да ни ЕУЛЕКС, ни Унмик, нити шиптарска страна нису реаговале на то што српска полиција хапси на територији „под управом Унмика“ то јест, на окупираном Косову и Метохији први пут након повлачења 1999. године.
Посредно али сасвим директно ово је био преломни дан у паду и издаји севера Косова и Метохије који без подршке и одобрења српских власти није био могућ а касније су и сами директно и агресивно спроводили све неопходне акције у смеру издаје покрајине и српског народа.
Нити окупаторска војска нити било ко од њихових војника нису никада одговарали за брутални напад, рањавања или уништавање приватне својине.
Посредно али сасвим директно ово је био преломни дан у паду и издаји севера Косова и Метохије који без подршке и одобрења српских власти није био могућ а касније су и сами директно и агресивно спроводили све неопходне акције у смеру издаје покрајине и српског народа.
Нити команда окупаторске војске, нити било ко од њихових војника, нису никада одговарали за брутални напад, рањавања или уништавање приватне својине Срба. Чак шта више, ту опцију нико није разматрао већ је прихваћено као нормално стање.
Претходно, када су немири почели јуна 2011. године, то је означило нову етапу страдања српског народа и државе, напад на Србе у Звечану наредне, 2012 године, део је контуинираних напада на Србе из тог периода. Прошлог лета су најављени нови немири, тада је то наводно КФОР спречио а у ствари је насиље заустављено јер је превише информација процурело у јавност. Ове године смо, готово на исти дан, доживели нови напад, рањавања, пребијања и уништавања имовине… Има ли томе краја и како зауставити осим општег народног бунта?
Пре свега оно што је најефикасније и најделотворније а свако може, јесте напуштање шиптарских квази-институција које служе за легализацију напада на Србе. Исто тако јасно показати издајницима из српских редова, који су окупљени у странкама које учествују у шиптарском „парламенту“ а имају подршку из Београда – да се народ не слаже већ противи учествовању Срба у свом сатирању. Макар то били само људи који српска имена носе или Тачијеви и Харадинајеви – ни један Србин не сме да узме учешће у томе и свачија активност противна Уставу Републике Србије и српским националним интересима, мора да буде строго судски кажњена.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
