Прочитај ми чланакИнсајдери су проговорили. Из затвора, или са слободе, свеједно, али сада јасно и гласно чујемо оно што смо одавно знали, али нема ко да докаже и процесуира. Јајиначки клан преотео нам је државу и ударио на животе. Поделили су се у три крила; једни пљачкају, други убијају и пљачкају, а трећи све то „законски“ перу. Ови потоњи су најгори, јер подсећају на „чистаче“ из филмова који лешеве посипају киселином и спирају у канализацију.
До сада је у јавности циркулисало неколико флоскула од којих је најчешће раубована она „верујемо да су у правосуђу и полицији већином часни и поштени појединци који професионално обављају свој посао“. Како ових дана видимо, таквих нема, јер ни у полицији ни у правосуђу нико да крене у дуго очекивану темељну истрагу исказа везаних за нове околности које су се појавиле у случајевима Цвијан, Ивановић, Савамала, а пре тога Бунга-бунга, Дољевац, итд.
Степен безакоња, пљачке и неправде толико је нарастао да не преостаје друго него нужна самоодбрана. Обарач потеже баба Цока, а пуцањ одјекује све до Зајечара. Народ је пукао. Пукли су и творци „балканског Франкенштајна“ који полако, али сигурно, стежу обруч и припремају чедоморство. Први на удару су косовски извођачи радова, Веселиновић и Радоичић, али ни другима из јајиначког окружења није до песме.
Сви путеви воде у Рим, а сав криминал у Србији води на Андрићев венац. Тако кажу „пропевали“ сајдери и инсајдери. Али, не треба нам њихова песма, имамо своје очи и уши. Председник државе, Александар Вучић, раме уз раме са Саветом за националну безбедност, даје пуну подршку Љиљани Стевановић, Драгици Јаковљевић, Татјани Боројевић и другим „српским судијама“ који осуђују држављане Републике Србије за „илегални прлазак границе између Републике Србије и Републике Косово“. Загорка Доловац и даље не скида новине са очију, а Уставни суд, полиција и Тужилаштво за организовани криминал на све то блејаче.
Најтежи криминалци и „државни непријатељи“ један за другим напуштају затворе, а оним преосталим полако се мењају судије и већа, те разводњава поступак до очекиваног расплета званог – слобода. У Влади свако сваког уцењује. Нико да доака Стефановићу, Вулину, Михајловићевој, Чалету… Стара кривична дела опуштено се доливају новим. Чак и Палма зна где је била чија глава у дољевачких два минута, а Грчић је отворио један од најсофистициранијих илегалних прислушно-шпијунских центара у Европи. БИА, полиција и тужилаштво громогласно ћуте, тако да је сасвим реално да су и они имали користи од те приче. Ко још поседује илегалну шпијунско-прислушну опрему не знамо, а нема ни ко да утврди ни санкционише. Бивши радикали тврде да их је Вучић шпијунирао опремом коју је је лично набавио. Опет законско ником-ништа.
Међутим, поједини сигнали указују на то да „пропевали“ заправо раде у корист и можда по налогу Александра Вучића. Упирање прстом на Веселиновића, Радоичића и Дачића (због Бриселског споразума), спира одговорност за најтежа кривична дела са Вучића и пребацује је на извођаче радова. Јајиначки капо спреман је да трампи гледање кроз прсте изборној крађи главама оних који су му постали баласт, а принету жртву примиће његово правосуђе. Поготово му више не треба Дачић, да му као премијер удара макар вербални цајпер на увођење санкција Русији, јер једино до чега је Дачићу стварно стало је лова која циркулише у енергетском сектору и са вештачким ђубривом.
Вучић је изборе већ покрао. Присуство хиљада „опозиционих контролора“ на бирачким местима је бесмислено, јер није битно ко и како гласа, већ ко броји листиће, а ту опозиција нема контролоре. У прилог томе иде да се појавило на хиљаде гласачких листића са непостојећим именима на постојећим адресама, тако да је јасно да нема контроле тамо где је најпотребнија – у штампарији Службеног гласника. Опозиција нема контролу ни над пост изборним поступањем унутар РИК-ових просторија, а баш ту је епицентар дешавања.
Најгоре од свега је то да се сви избори, као и претходни референдум, не одржавају на целој територији Србије и гласачко право у пуном капацитету је онемогућено, или отежано, једном делу бирача, што јасно указује на незаконитост и неуставност процеса.
У ситуацији када имамо озбиљне кривичне оптужбе на рачун председника државе, када смо упали у тешку економску, социјалну и друштвену кризу, када нам је полицијско-правосудни систем криминализован, део државне територије под окупацијом, а министар полиције најављује „крвопролиће“, када ЕУ прети санкцијама и на крају – у ситуацији када не постоји никаква ефикасна контрола над изборним радњама које су у старту противзаконите и неуставне, поставља се само једно питање – које, упитајте се сами!
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 30, 2022
