Масовни протести студената, који трају већ више од шест месеци, утицали су, ма шта он лично и његове присталице тврдиле, на рејтиниг председника Србије. Студенти су пробудили народ у мањим градовима и у селима где је, захваљујући информативној блокади, Српска напредна странка била доминантна а ту су СНС присталице, пензионери. Они који су га до сада подржавали пре свега због тога што им је обезбеђивао стабилност у виду пакетића и повећања пензија од 1000 динара, губе поверење у њега, јер је држава у дубокој кризи, а он није, како они сматрају, у стању да им врати стабилност. И, још сад ванредни избори, које траже њихови унуци и унуке.

Студенти су већ месецима врло незгодан политички противник председнику Србије зато што он не може да против њих примени маркетиншки модел мржње и беса којим, ево већ тринаесту годину сатанизује и дискредитује своје политичке противнике. Студенти су наша деца, наши унуци – тако их доживљава јавно мњење. Тако да је сваки покушај дискредитације и сатанизације студената осуђен на пропаст и властима се враћа као пивска флаша у кафани (бумеранг).

Велику већину његових бирача и присталица чине они који су старији од 70 година. То су углавном пензионери и има их око милион. Они су претежно из руралних и приградских средина. Подршку му пружа и око 500 хиљада запослених у јавном сектору. То је база Вучићеве подршке. Његово бирачко тело је најнезадовољнији део друштва када је у питању економски положај. Студенти су, међутим, успели нешто што досада никоме од опозиције није пошло за руком, а то је да продру у ту Вучићеву базу, да уђу међу присталице Српске напредне странке и његово бирачко тело је несумњиво почело да се круни и осипа. Студенти су почели да им отварају очи.

Свака пропаганда има своје лимите. Кад дођеш до деце, којима бабе и деде спремају палачинке и белу кафу, ту је крај. Ваљда. СНС не одустаје од приче о савршеној Србији. Све се то пласира преко телевизија са националном фреквенцијом тако да Вучићеве присталице могу да помисле да је то истинито. Почињена је катастрофална грешка. Они који то гледају имају у кући студенте, децу и унуке који им отварају очи, ма колико се власт трудила да им замрачи вид.

Вучић је одувек био посебно „обазрив“ према пензионерима, којима је, и поред обећања да им неће дирати у пензије, својевремено смањио оно што су поштеним радом зарадили током свог радног века. Да ли осећа неку грижу савести или не, то зна само он, али је чињеница да су управо пензионери најчвршћа линија одбране председника Србије. Неко је својевремено приметио да пензионере и не мора да „поткупљује“, јер ће они свакако да гласају за оно што он каже. Вучић, ипак, не жели ништа да препусти случају. У њиховом свету, до недавно, председник Вучић је свемогуће божанство, милостиви владар који умировљеницима даје пензије малтене из сопственог џепа. Једноставно, услед своје превелике доброте.

Међутим, појавила се морална осуда баба и деда. И, наглашавам, језик презира. Оно чега се председник по први пут прибојава, јесте како би изгледало да се они које си годинама понижавао, коначно усправе и побуне, како је страшан гнев понижених и увређених. Јер, кад целу ту ствар схватите до краја, откријете да је лаж најстрашнија, од лажи све почиње.

Извор: direktno

Ознаке: Александар Вучић, пензионери, студенти