У пролеће 1912. године Гаврило Принцип на једном састанку литерарне дружине упознао је ученицу другог разреда учитељске школе Јелену Јездимировић – и одмах се заљубио у њу.

Поклонио јој је свешчицу са песмама које је преписао за њу, и једну своју фотографију. На састанцима литерарног кружока седео је до ње, а затим је пратио до куће.

А уочи њеног рођендана у јуну, кад су вечери већ топле и прозори се затварају тек пред спавање, из дворишта јој је отпевао: „Јелено, момо, Јелено, одавно сам ашик на тебе…Пођи да си ашик за мене! Јелена, Јело, Јелице, та Јелице, фина госпођице!“ Али никада је није ухватио за руку.

Увече уочи атентата на Фердинанда, Принцип је посетио гроб свог идола Богдана Жерајића, а онда се нашао са Јеленом. Био је чврсто решен да после атентата изврши самоубиство, и те вечери је имао јасан циљ:да са Јеленом води љубав.

Није могао да јој каже шта ће учинит наредног дана, да је не би уплео у заверу и од ње начинио саучесника. Наговестио јој је само да ће „сутра бити велика гужва“ и да се „можда никад више неће видети“, али Јелени то није био довољан разлог.

Није му дозволила ништа више од пољубаца.

После два сата проведена у мрачном парку, Гаврило Принцип отпратио ју је до куће, а онда отишао у своју собу.

Сутрадан је пуцао у Фрању Фердинанда, ухапшен и осуђен.

Умро је у затвору. Умро је невин.

Унутрашњи ломови, љубави, сложени породични односи, организација атентата и закулисне игре шпијунских служби чине садржај узбудљивог и потресног романа Гаврило Принцип, бесмртна младост, који можете пронаћи на свим киосцима од понедељка 2. јуна. Све особе поменуте у овој књизи су стварне и сви догађаји истинити.

(Курир)

Ознаке: љубав, гаврило принцип