Pročitaj mi članak„Drži se starih staza i starih prijatelja.“ (Stari zavjet, Knjiga propovjednikova) „Oslobođeni smo svog mišljenja. Sada nam stranci donose rešenja.“ (Petko Čančar, 1936, pravnik, pjesnik i aforističar; ministar pravde Republike Srpske) „Građanin Srbije koji…prihvati ili prizna okupaciju Srbije ili pojedinog njenog dijela, kazniće se zatvorom od najmanje deset godina.“ (Priznavanje kapitulacije ili okupacije – član 306 Krivičnog zakonika Srbije (KZ)) „Ko silom ili na drugi protivustavan način pokuša da otcijepi neki dio teritorije Srbije ili da dio te teritorije pripoji drugoj državi, kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.“ (Ugrožavanje teritorijalne cjeline – član 307 KZ)
Александар Вучић је, након разговора са специјалним представницима
САД и ЕУ за „дијалог Београда и Приштине“ Габријелом Ескобаром и
Мирославом Лајчаком, 20.јануара 2023.године, између осталог, казао:
„…крајње је време да се формира ЗСО…То је питање хитности, пошто је
тек после тога могућ разговор…Западне дипломате су поздравиле
напредак на европском путу…дао (сам) све од себе да штитим и чувам
Србију још неко време и спремни смо да прихватимо концепт и радимо
на имплементацији предложеног споразума…“
Из ове изјаве извлачимо следеће закључке:
а) За Вучићеву власт, једини предуслов за наставак преговора Србије и
лажне државе Republika e Kosovës јесте формирање Заједнице (српских)
општина. Србија и Срби са Косова и Метохије тиме не би добили ништа,
јер би то био само наставак њихове интеграције у правни поредак друге
албанске државе на Балкану.
Подсјетимо се да је неуставни Бриселски споразум („Први споразум о
принципима коју регулишу нормализацију односа“), којим се Србија
самораздржавила на КиМ, Ивица Дачић, као формални премијер,
потписао 19.априла 2013.године, са ратним злочинцем Хашимом
Тачијем, иако је потјерница власти Србије за њим била на снази?! Дачић
је Споразум потписао из претходну сагласност Александра Вучића, који
је формално био први потпредсједник Владе, а фактички премијер,
односно особа са далеко највећом политичком моћи у Влади.
Оваквим поступањем, Дачић и Вучић су, не само прекршили Устав
Републике Србије, него су починили и два тешка кривична дјела,
цитирана на почетку овог текста.
Бриселски споразум није сачињен у складу са Бечком конвенцијом о
уговорном праву из 1969.године, а приштинске „власти“ нијесу имале
међународни капацитет за потписивање Споразума. Ипак, Уставни суд
Србије је „елегантно ескивирао“ да се изјасни о његовој уставности,
тенденциозно тумачећи да се ради о политичком, а не (општем) правном
акту.
Србија се, овиме, самовласним неуставним и незаконитим одлукама
њене (Вучићеве) власти на територији своје АП КиМ, одрекла
суверености, те управне (полицијско – безбједносне) и судске власти, као
и цивилне заштите, што су битни атрибути државности. Другим ријечима,
Србија је признала легалност и легитимност правног поретка „државе
Косово“. Административне границе између централне Србије и КиМ
постале су државне. Српске судије су положиле заклетву пред тадашњим
„премијером“, поново наглашавам, ратним злочинцем Хашимом
Тачијем.
У тексту Споразума се, између осталог, наводи:
„…7. На Косову ће постојати јединствене полицијске снаге које се зову
Косовска полиција. Сва полиција на северу Косова ће бити интегрисана у
оквир Косовске полиције. Плате ће исплаћивати само Косовска
полиција…
10. Судске власти биће интегрисане и функционисаће у оквиру правног
система Косова…
11. Општински избори ће бити организовани у северним општинама
2013.године, уз посредовање ОЕБС-а а у складу са косовским законом и
међународним стандардима…
14. Договорено је да ниједна страна неће блокирати, или подстицати
друге да блокирају напредак друге стране на путу за ЕУ…“?!
И поред цитираног, Вучићева власт је Споразум признала и прихватила
као извор права, па су, у његовој примјени, законодавни, извршни и
управни органи Србије донијели одговарајуће опште акте којима су
државни атрибути Србије неуставно пренијети на „власти“ лажне државе
Republika e Kosovës.
Власти Србије инсистирају само на томе да Приштина није ништа
урадила на примјени одредби Бриселског споразума који се односе на
Заједницу (српских) општина. А шта је о томе написано у Споразуму?
„1.Постојаће Асоцијација / Заједница општина у којима Срби чине
већинско становништво на Косову…
4. У складу са надлежностима додељеним Европском повељом о
локалној самоуправи и косовским законом, општине учеснице ће имати
право да сарађују (у)…областима економског развоја, образовања,
здравства, урбанизма, руралног развоја (као и да имају)…5…друге
додатне надлежности које могу делегирати централне власти („државе
Косово“). 6. Заједница / Асоцијација ће имати репрезентативну улогу
према централним властима и у том циљу биће представљена у
консултативном већу заједница…“
Закључујемо, Заједница (српских) општина би дјеловала у оквиру
правног поретка „државе Косово“ и у складу са „косовским законом“ и не
би имала никакве државне функције.
Шта САД мисле о томе, разјаснио је њихов специјални представник
Габријел Ескобар који је, у вези надлежности Заједнице (српских)
општина казао да је то „суверена одлука коју Влада Косова мора да
донесе…“ А Мирослав Лајчак, специјални представник ЕУ за „дијалог
Београда и Приштине“ је изјавио да „нико разуман не може дозволити
Републику Српску на Косову“?!
Даље раздржављење Србије на КиМ извршено је потписивањем тзв.
Вашингтонског споразума, од 4.септембра 2020.године, прије свега, у
области електропривреде и водопривреде.
На тај начин, преносом државних овлашћења и стварањем партнерског
односа, правни поредак тзв. Републике Косово је прихваћен као легалан
и легитиман, а Republika e Kosovës као независни и пуноправни субјекат
међународног права. Бриселским и вашингтонским споразумима Устав
Србије је фактички стављен ван снаге.
б) Вучићева власт прихвата Шолц – Макронов „Основни споразум између
Косова и Србије“, односно њемачко – француски предлог решења
косметског проблема. У том документу се наглашава „неповредивост
међусобних граница и поштовање територијалне цјеловитости и
суверенитета…“, те развијање нормалних добросусједских односа на
основу међусобног признавања „релевантних докумената“ и јавних
исправа. Надаље, каже се да „Србија се неће противити чланству Косова
ни у једној међународној организацији (то значи ни у УН)“, и „…обје
стране ће наставити процес дијалога који води ЕУ, који ће довести до
правно обавезујућег, свеобухватног споразума о нормализацији
односа…“ План предвиђа „…одговарајући ниво самоуправе за српску
заједницу на Косову“, а „Стране истичу посвећеност ЕУ и других
донатора стварању посебног пакета финансијске помоћи за заједничке
пројекте двије стране за економски развој…“
Шолц – Макронов план је неприхватљив за Србију! Ово зато што се
њиме држава Србија додатно формално обавезује на постепено
признавање државности Republika e Kosovës све до коначног споразума
о међусобном признању, као предуслову за њихово чланство у ЕУ. Овај
документ прописује даље самоисељење Србије са КиМ и престанак
њеног супротстављања пуном међународном субјективитету лажне
албанске државе на простору КиМ.
Постепено признање државних атрибута друге албанске државе на
Балкану од стране власти Србије, представљало је и представља
драстично кршење њеног Устава. Ово се, прије свега, односи на
Преамбулу, члан 8 и чланове 182-187.
У Преамбули Устава Републике Србије се каже: „…полазећи од тога да је
Покрајина Косово и Метохија саставни дио територије Србије, да има
положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије да, из
таквог положаја Покрајине Косова и Метохије слиједе уставне обавезе
свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на
Косову и Метохији у унутрашњим и спољним односима.“
Члан 8 – „Територија Србије је јединствена, недјељива и неповредива и
мијења се по поступку предвиђеном за промјену Устава.“
Члан 182 став 2 – „Република Србија има Аутономну покрајину Војводину
и Аутономну покрајину Косово и Метохију. Суштинска аутономија
Аутономне покрајине Косово и Метохија уредиће се посебним законом
који се доноси по поступку предвиђеном за промјену Устава.“
У члановима 182-187 Устава регулисан је појам, оснивање,
територијална надлежност, финансијска аутономија, правни акти, надзор
над радом покрајинских органа и заштита покрајинске аутономије.
Заузврат, Србија не добија ништа, чак ни магловиту економску
(финансијску) помоћ. Зар одрицање од више стотина милијарди евра
природног и друштвеног богатства на КиМ може бити корисније од такве
недефинисане помоћи и дефинитивног попуштања под пријетњама
Запада?!
в) Вучићеве ријечи да чува и штити „Србију још неко време“ тумачимо као
његову намјеру да се повуче са државне и партијске функције и неком
другом, коме је „припремио терен“, препусти потписивање споразума
„Београда и Приштине“, о трајном и неповратном одрицању државе
Србије од свог, духовног и историјског, средишта – Косова и Метохије.
Тиме би Вучић покушао да избјегне ношење најсрамнијег жига издаје у
српској историји!
д) Вучићева власт се убрзано припрема за увођење санкција Русији. И то
би представљало фактичко одрицање Србије од свог светог средишта –
Косова и Метохије. Увођење санкција Русији (и, логично, последично
отказивање подршке Русије Србији у Савјету безбједности УН) био би акт
државног и националног самопоништења Србије и српскога народа.
Јавну радост због очигледног отклона власти Србије од Русије изразио је
и амбасадор САД у Србији, Кристофер Хил: „Србија (је) разумела да
мора да се помери (од Русије) и…видимо напредак да Србија ради оно
што би требало да ради…“ („Искра портал“,14.октобар 2022.)
Вучић, дуговремено, јасно наговјештава да ће, самовласно, увести
санкције Русији када „процијени“ да је штета од неувођења санкција већа
од користи која би настала подршком хибридном рату Запада против
Русије. Суверени грађани Србије би о томе били тек накнадно
обавијештени.
Већ дуже од двије деценије, Запад („Империја зла и лажи“) води
агресивни, интензивни и непрекидни хибридни (мрежни,
мрежноцентрични) неоружани рат против Русије, али и прокси (посредни)
оружани рат против ње, преко Украјине. Русија је на удару Запада јер је
главни глобални бранич људских, породичних, православних
(хришћанских), националних и државотворних вриједности од свеопште
западне дехуманизације, дебилизације и неморала.
Србија нема будућност, у постојећим границама, без чврстог војног,
економског, политичког и културно – духовног савеза са Русијом. Српски
народ треба да се и међусобно и са руским народом уједини у
Богољубљу и Христољубљу. Такав савез је гарант територијалне
цјеловитости Србије, као и њене војне и енергетске безбједности.
Насупрот томе, чланство у ЕУ значи губитак КиМ и даље распарчавање
Србије.
Њемачки правник и филозоф културе Валтер Шубарт (1897-1942), у
свом дјелу „Европа и душа истока“ (1938), написао је да је „Запад
заточеник материјалне цивилизације и проживљава вријеме дубоке
кризе. Запад не може да се сам спасе и буђење из тога може доћи само
са Истока, из Русије …Запад је човјечанству дао најпознатије облике
технике, владиних организација и комуникација, али је човјечанству узео
душу. Мисија Русије је да је врати. Русија има духовне силе које је
Европа изгубила или уништила…само Русија испуњава услове потребне
да поврати Душу (Западу)…Русија је једина земља која може избавити
Европу…(Глобални) задатак Русије да поврати душу у људе…“
Русија и Кина су, као сталне чланице Савјета безбједности УН, кључни
гаранти важења и непромјенљивости Резолуције СБ УН 1244, од 10.јуна
1999.године. Зашто је та Резолуција важна?
Њоме се потврђује „приврженост свих држава чланица суверенитету и
територијалном интегритету СР Југославије (од 2006.године Србије)“, те
опредјељење да ће „народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију“,
и да ће „главна одговорност цивилног присуства (на КиМ)
укључивати…унапређење успостављања до…коначног решења,
суштинске аутономије на Косову…“
И поред тога, Вучић има непринципијелан однос према руководству
Русије, као гаранта цјеловитости Србије. Србија није признала повратак
полуострва Крим матици (2014.године), нити је руском особљу из Српско-
руског хуманитарног центра у Нишу (који је формиран још 2012.године)
обезбиједила дипломатски статус (привилегије и имунитете). А Крим и
Донбас су вјековне руске територије, које су одлукама совјетских
(антируских) комунистичких власти поклоњене Украјини.
Вучићева власт је подржала антируске и нелегалне резолуције
Генералне скупштине УН којима се осуђује „агресија“ Русије на Украјину
и о избацивању Русије из Савјета УН за људска права.
А и Вучић је, својеремено, казао:
„…поступање (Русије) у Украјини се не може оправдати…Србија (?!) и ја
осуђујемо кршење међународног права и рат у Украјини…Београд се
слаже са ЕУ у погледу сукоба у Украјини…“
А у интервјуу за амерички (сорошоидни) „Блумберг“, од 18.јануара
2023.године, још једном је потврдио:
„…За нас је Крим Украјина, Донбас је Украјина…“?!
ђ) Више пута сам у јавност преносио указања наших, српско – руских,
Светих Мати и Светих Отаца мојој супрузи Драгици да питање
окупираног КиМ треба да остане у стању тзв. замрзнутог конфликта у
погледу свега онога што би значило изричити или прећутно признање
друге албанске државе, чему се Вучић, постојано и изричито, противи.
Јер, вријеме ради за Русију, и за Србију, али, само уколико буде у
чврстом економском, политичком и војном савезу са нашом вјековном
савезницом и заштитницом..
Тренутни међународни положај Србије, као стожерне српске државе,
јесте законита и логична последица пресудног, јавног и тајног, дјеловања
политичког превртача, марионете Запада и подривача Русије
Александра Вучића, са погубним последицама по Србију и српски народ
у цјелини. Под његовом влашћу, Србија је велика „Фарма“, а стварност у
Србији – ријалити!
Западни владари уз сјенке воде и екстремну антисрпску политику. Докази
за то су злочиначка агресија NАТО пакта на СРЈ (прије свега на Србију),
1999.године и чињеница да су САД главни спонзор и заштитник
приштинских нелегалних власти.
Западни центри моћи стављају Србију пред ултимативни избор: или сте
са нама или против нас. Њихова заједничка и непромјенљива политика
је, не само признање независности лажне државе Republika e Kosovës,
него и системски и непрекидни војни, економски, медијско – пропагандни
и политичко-дипломатски притисак на Србију да пристане на
самоампутацију. Истовремено, од Запада и Вучићеве власти, траје
медијско – пропагандни процес анестезирања српске јавности ради
припреме за одрицање Србије од српског духовног срца – Косова и
Метохије.
Политички аксиоми Запада су да Србија не може постати чланица ЕУ са
Косовом и Метохијом у свом саставу, те ако: не приступи NАТО пакту, не
пристане на укидање Републике Српске и, претходно, не раскине војне,
економске, политичке и културно – духовне везе са Русијом.
Западни мегакапиталисти – владари из сјенке (Велики Брат) довели су
(инсталирали) Вучића на власт са основним задатком да Србија,
постепено и перфидно, признаје лажну другу албанску државу на
Балкану, те да Србију уведе у злочиначки, терористички и окупаторски
NАТО пакт. Вучић има задатак и да Србија, једнострано, раскине
уговорне односе и пријатељске везе са Русијом. Супротно Уставу и
убједљиво већинској вољи грађана Србије, Вучић „савјесно“ и перфидно,
испуњава постављене задатке Запада.
Јавност има право да сазна како су и под којим условима западни
моћници прихватили некадашњег екстремног антиевропејца Вучића за
гаранта спровођења „европских вриједности“ у Србији, те како је Вучић
обезбиједио (објективно велика) средства да формира Српску напредну
странку, као масовну политичку организацију. Такође, веома је битно
објелоданити улогу Мила Ђукановића, како у посредовању између
Вучића и западних моћника, тако и финансирању (прљавим
наркомафијашким новцем) Вучићевог доласка на власт и његовом
одржавању на власти. Неопходно је истражити и повезаност Вучића и
њему блиских особа са разним инвестиционим и „хеџ“ фондовима преко
којих глобално циркулише огроман „прљави“ новац. Тај новац је под
контролом CIA-е, односно тзв. обавјештајне заједнице САД.
Ђукановић је, за сада, починио највећу издају у свесрпској историји са
трагичним геополитичким последицама. Наиме, неуставним
приступањем Црне Горе NАТО пакту прекинута је (дај Боже, привремено)
копнена веза између Русије и српског етничког и државотворног
простора. Зато је један од главних задатака искрених патриота (Срба и
Црногораца који говоре српским језиком) враћање Црне Горе српском и
руском свијету на миран, цивилизован, демократски и правно утемељен
начин.
Од када је постао предсједник Републике Србије, 2017.године, Вучић,
постојано и упорно, узурпира надлежности Владе. Тиме своју
церемонијалну функцију неуставно проширује и на утврђивање и вођење
економске и спољне политике. По Уставу Републике Србије, „Влада
утврђује и води политику“ (члан 123 тачка 1).
Описану „надлежност“ Вучић црпи из овлашћења добијеног од емисара
западних владара из сјенке који су га инсталирали и којима је једино
одговоран. Зато, самовољно и несметано, може да крши устав и да се не
обазире на убједљиво већинску вољу грађана (против санкција Русији, те
приступања Србије ЕУ и NАТО пакту).
САД и најмоћнијим чланицама ЕУ одговара диктатура у Србији, јер им
један једини човјек (Вучић) може испунити све постављене задатке. Не
треба занемарити ни велики уцјењивачки капацитет Запада према
Вучићу због криминала у који је укључен он и његова родбина, кумови и
пријатељи. Западни моћници су вршили притисак је да Вучић што прије
постане премијер, јер су с правом процијенили да је то најбржи пут да
Србија призна независност лажне државе Republika e Kosovës. На
краћим курсевима у земљи и иностранству, Вучић је дуго припреман за
марионету Запада. Још у почетним годинама 21.вијека Томиславу
Николићу је речено да ће Вучић бити главни, те да ће му морати
препустити главне партијске и државне функције.
Пристанак Бориса Тадића и Ивице Дачића да се процес проналажења
решења за косметски проблем пренесе са Савјета безбједности УН на
Европску унију, што је у потпуности прихватио и Александар Вучић,
раван је велеиздаји.
Зашто ЕУ не може бити непристрасни посредник у преговарачком
процесу око Косова и Метохије? То је хетерогена и политички нестабилна
регионална међународна организација која нема сопствену, изворну,
аутентичну спољну и безбједносну политику. ЕУ се налази под потпуном
контролом западних владара из сјенке, прије свега, преко власти и
безбједносних служби САД и преко NАТО пакта.
Подсјетимо се да су 22 од укупно 27 држава чланица ЕУ (међу њима и
највеће и најмоћније чланице) признале независност лажне државе
Republika e Kosovës, што значи да не признају суверенитет и
територијалну цјеловитост Србије.
И приликом обраћања јавности, 6.маја 2022.године, иако је потврдио да
је већина грађана против приступања Србије ЕУ и констатовао да
„суочени смо са непримереним притисцима…(и) лицемерјем дела
западног света“, те да „Србија ће бити под великим притисцима да
призна Косово, и то постаје несносно“, „непоколебљиво“ је саопштио да
нема скретања са „правога пута“ и да је „порука свима да ће Србија бити
снажније на европском путу“?!
Окупација КиМ, која траје скоро двије и по деценије јесте резултат
спољног напада и производ употребе илегалног насиља. Другим
ријечима, стање на КиМ је последица монструозне агресије NАТО пакта
на СРЈ. Током агресије, злочиначка и терористичка тзв. Ослободилачка
војска Косова (ОВК) је била NАТО пјешадија. Та агресија је узроковала
да се са КиМ исели више од 200.000 Срба, а кључне позиције у органима
привремене самоуправе заузели су ратни злочинци из тзв. ОВК?!
Западни мегакапиталисти и NАТО пакт су окупирали Косово и Метохију
да би несметано пљачкали немјерљиво природно богатство, као и велико
друштвено богатство које припада држави Србији и Србима.
На привремено окупираном Косову и Метохији се непрекидно спроводи
голо насиље према Србима (чак и према дјеци), крше се принципи
владавине права, као колективна и појединачна права Срба и угрожава
њихово културно – историјско наслеђе. „Власти“ лажне државе Republika
e Kosovës, под спонзорством најмоћнијих држава Запада, срачунато
некажњено руше културно- историјске споменике, богомоље и гробља
као доказе о вишемиленијумском трајању Срба на простору КиМ. То је и
територија на којој царује безвлашће гдје се тргује дрогом, оружјем и
људима.
У „Влади Косова“ која води екстремну антисрпску политику, готово
деценију, учествују и чак врше министарске функције представници
Вучићеве „Српске листе“?!
Ни иницијатива „Отворени Балкан“ није у интересу Србије, јер олакшава
функционисање органа „државе Косово“ и остваривање великоалбанског
државног пројекта, по принципу пузајућег албанског интегрализма. Овом
иницијативом Србија се обавезује на изградњу инфраструктуре (друмске
и жељезничке, прије свега) на корист лажној држави Republika e Kosovës
тзв. великој или „природној“ Албанији и будућој поморској NАТО бази у
Албанији. Власти Албаније и „државе Косово“ потписују споразуме о
повећању степена међусобне интеграције, а све су учесталији јавни
захтјеви албанских „првака“ за уједињење утемељеног на
неолибералним вриједностима Запада. На овај начин створила би се
пречица да и територија КиМ буде у NАТО пакту и ЕУ.
Власти Србије су, 6 децембра 2022.године, прихватиле и, антисрпску и
антируску, „Декларацију из Тиране: Самит ЕУ – Западни Балкан“ У њој се
партнери из региона позивају на напредак „ка потпуном усклађивању са
заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ и да дјелују у
складу са тим, укључујући рестриктивне мјере ЕУ (санкције Русији).“
Констатовано је, између осталог да „Ескалација агресорског рата Русије
против Украјине угрожава европски и глобални мир и безбједност…“, те
да „Заједнички наступ са ЕУ је јасан знак стратешке оријентације
партнера…“ Наглашено је и да „…од обје стране (Београда и Приштине)
очекујемо конкретан напредак као свеобухватном и легално обавезујућем
споразуму о нормализацији њихових односа…“
Циљ и Декларације из Тиране је да се Балкан политички, безбједносно и
економски потпуно интегрише у цјеловиту (нео)либералну колонију
Запада, са двије албанске државе које би се убрзо ујединиле и
унитарном БиХ без Републике Српске. Прихватањем Декларације
Вучићева власт је пристала и на оперативну реализацију NАТО
безбједносног концепта и на „Западном“ Балкану који подразумијева
интеграцију у тај пакт унитарне БиХ и Србије без КиМ?!
Резолуцијом Народне скупштине Србије, из 2007.године, проглашена је
војна неутралност Србије „…у односу на постојеће војне савезе…“
Војна неутралност једне државе зависи од више фактора: довољног
степена војне моћи ради одвраћања могућег агресора, економске
самодовољности, географске изолације, високог степена политичке
стабилности, сагласности кључних међународних субјеката и сусједних
држава да поштују војну неутралност и др. Ниједан од наведених
фактора не може се примијенити на Србију.
Концепт војне неутралности Србије је само параван Вучићеве власти за
обмањивање грађана о тобожњој принципијелно избалансираној
сарадњи Србије и са NАТО пактом и са Русијом. А у стварности Србија
(Војска Србије) и NАТО пакт остварују највећи степен институционалне
сарадње за једну државу нечланицу кроз специфичне и разноврсне
програме тзв. стратешког партнерства, док је сарадња са Русијом
(Организација договора о колективној безбједности – ОДКБ) симболична
и декларативна. Једном ријечју, Србија реализује програм пуне
интеграције у NАТО пакт?!
Упоредо је текао процес неутралисања војне моћи Србије и свођење
Војске Србије на фактор привлачења, а не одвраћања непријатеља.
У интервју за ТВ Прва, од 31.децембра 2022.године, Вучић је цинично
изјавио:
„…Са NАТО-ом морамо да сарађујемо, јер сте ви, Руси, напустили
Косово…“?!
Такође, јавно је говорио:
„Ми смо војно неутрална земља, нисмо политички неутрална држава,
налазимо се на европском путу и док год се налазимо на европском путу
не можемо да будемо политички неутрални…ми смо јасно на нашем путу
у ЕУ и то јесте и остаје наш стратешки циљ…без Немаца не можемо
даље и готово да не можемо да преживимо…Немамо никаквих илузија
да без Немачке не можемо.“?!
По Вучићу, дакле, Србија није политички неутрална држава и
оријентисана је на приступање ЕУ (што подразумијева усаглашавање
спољне политике са ЕУ, те увођење санкција Русији према којој Унија
води непријатељску политику)?! Србија не може бити политички
оријентисана као ЕУ и војно неутрална. Између ЕУ и NАТО-а постоји
персонална, политичка и војно – безбједносна једнакост! ЕУ = NАТО.
Како је Србија „острво у NАТО мору“, војни савез са Русијом је неопходан
и хитан!
Поново истичем да свету српску земљу Косово и Метохију, са
немјерљивим духовним значајем и огромним природним и друштвеним
богатством треба, уз помоћ Русије, реинтегрисати у уставни систем
Србије правним и политичко -дипломатским средствима. Али, као
гаранција за то, неопходна је и респектабилна војно – полицијска сила и
војни савез са Русијом, јер је Србија „острво у NАТО мору“!
Одбрана Косова и Метохије, као средишње српске земље, вриједна је
одрицања грађана Србије због пада БДП-а и животног стандарда услед,
реално могућих, економских санкција и политичке изолације Запада.
Недвосмислено произилази да је једино спасоносно решење за Србију и
српски народ промјена Вучићеве власти. Како то није могуће остварити у
оквиру институција система, преостају само мирни и упорни, протести
грађана Србије, као носилаца изворног суверенитета.
Охрабрује саопштење Српске православне цркве (патријарха и Светог
синода), на дан Светог Јована Крститеља, 20.јануара текуће године:
„Став СПЦ је да је Косово и Метохија саставни и неотуђиви дио
Републике Србије и да је његово очување у границама Републике Србије
уставна обавеза и императив, како за Цркву тако и за нашу државу.“
Овиме се и СПЦ јасно ограђује од Вучићеве дубоко погрешне политике.
Никад не смијемо заборавити поздрав „Догодине у Призрену!“, са
свијешћу да то „догодине“ може потрајати.
Молим се Богу и нашим српско – руским Светим Матима и Светим Оцима
за спас Србије и српскога народа!
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 23, 2023
