Najsažetiji popis i prikaz takvih skrivenih i „diskretnih“ organizacija svetskih moćnika koji kroje sudbinu čovečanstva dao je Dejan Lučić (rođen u Beogradu 1950) u svojoj izvrsnoj knjizi „Kraljevstvo Hazara“ (Zrenjanin, 2005):
„Да би наивном и збуњеном, чак и незаинтересованом грађанину Европе и Америке свест била потпуно контузована, измишљена је читава лепеза тајних и псеудотајних друштава. Капа свега су илуминати! Но, то је једна широка `кабаница` иза које се крију многи. Та `кабаница` личи на египатску пирамиду, и то намерно!
Врх пирамиде чини Ројал трибунал који води британски двор (британска краљевска лоза Виндзор наводно је немачка, а у стварности је феничанско-јеврејска) у сарадњи са Ротшилдима и Рокфелерима. (Династија и краљевска кућа Виндзор, енгл. House of Windsor, је огранак немачке династије Сакс-Кобург и Гота; године 1917. променила је назив и од тада је „Виндзор“. прим. Д. М.)
Испод њих је Савет тринаесторице (невидљивих масона од којих су њих десет Хазари и Јевреји). Испод ових је Савет тридесет три, који је у себе инкорпорирао горње инстанце проширене за Сионски приорат. Нижа инстанца је Комитет 300, који је нека врста светског парламента моћника.
Егзекутива су тајна друштва Малтешких витезова и Темплара, а убиствена песница су Ред беле руже, који окупља врхунске обавештајце, Асасини, и Римски клуб који је настао у 20. веку (1968).
Међутим, највидљивије су групе Билдерберг и Трилатерална комисија. Билдерберг окупља финансијске, политичке и медијске елите Европе и Америке, а Трилатерална комисија је заправо Билдерберг плус елита Азије!
Значи, илуминати су од Ројал трибунала до Комитета 300, а на нижој инстанци налазе се масони и други покрети као што су комунизам, социјализам, хомосексуализам, ротаријанство, спортски покрети, Савез свих цркава, који често и не знају чему служе…
Мото ових скривених управљача је: `Кроз хаос до реда` (лат. Ordo ab chao), а циљ је завођење глобалне диктатуре! Због тога су илуминати у позадини свих револуција, преврата, атентата, ратова!
Они финансирају увек обе стране, а у кључном тренутку `извлаче тепих` ономе коме не желе да доделе победу! Наравно, победник не мора да буде ни добар ни у праву, али мора да буде – КОРИСТАН“. (Дејан Лучић, „Краљевство Хазара“, Зрењанин, 2005, стр. 25)
Једна од најмоћнијих полујавних организација које су основали тајни владари из сенке је Савет за иностране односе (Council of Foreign Relations, скраћено СИО). Савет је као невладина организација основан 29. јула 1921. године у Њујорку, у Прет Хаусу, лепом здању које се налази на углу 68. улице и Парк авеније. СИО је и данас, после више од једног столећа, у широкој америчкој и светској јавности готово непознат, што и јесте главни метод његовог деловања. Оснивачи ове моћне и изузетно утицајне организације учествовали су у потписивању версајског уговора којим је окончан Први светски рат.
Иницијатор оснивања СИО је „пуковник“ Едуард Мендел Хаус (1858–1938), саветник председника Вудро Вилсона (1856–1924) и аутор плана за утеривање комунизма широм света. Пуковник Хаус је овај план изложио у својој књизи „Филип Дру – управљач“ (Њујорк, 1912)
Ту су, затим, Џон Фостер Далс (John Foster Dulles, 1888–1959), касније државни секретар председника Ајзенхауера, [4] Џон Далс је као државни секретар САД-а 1956. године агенту под кодним именом „Тито“ наложио да оснује Покрет несврстаних земаља. Међу оснивачима је и Џонов млађи брат Ален Далс (Allen Dulles, 1893– 1969), касније оснивач и први директор Централне обавештајне агенције (СIA). Ова агенција, која делује као држава у држави, од самог оснивања је, дакле, под контролом СИО.
СИО су и пре формалног оснивања финансирали водећи банкари њујоршког Волстрита – Јакоб Шиф (Jakob Heinrich Schiff, 1847–1920), Ротшилдов амерички опуномоћеник (који је 1917. године био и најзначајнији финансијер Бољшевичке револуције у коју су Ротшилди преко њега уложили око 20 милиона долара у злату!), и Пол Варбург (нем. Paul Moritz Warburg, 1868–1932), аутор огромне преваре познате као „Банка федералних резерви“ (скраћено ФЕД, основана у децембру 1913); затим Џон Д. Рокфелер (John Rockefeller, 1839–1937), Бернард Барух (Bernard Baruch, 1879–1965), Ото Кан (Otto Hermann Kahn, 1867–1934) и други, широј јавности мање познати банкари, непосредно или посредно повезани са братствима европских Ротфилда и америчких Рокфелера.
На иницијативу моћног СИО, основане су још две изузетно утицајне приватне организације: Билдерберг клуб и Трилатерална комисија.
Клуб Билдерберг је основан 1952. године у хотелу Билдерберг у Остербеку (Холандија), по коме је добио име. Основала су га двојица масона највише, 33. иницијације Шкотског обреда – Јозеф Ретингер (Józef Hieronim Retinger, 1888–1960) и принц-конзорт Бернард (Bernhard, 1911–2004), муж холандске краљице Јулијане (Juliana), која је 1980. абдицирала у корист своје ћерке Беатрисе (Beatrix).
Принц Бернард је за време Другог светског рата био мајор Вермахта, члан нацистичких јуришних СС одреда и начелник специјалног оделења чији је главни задатак био да ослаби утицај Хришћанске цркве у Вермахту. Када је постао муж холандске краљице и њен принц-конзорт, своју философију тајног управљача Светске државе изразио је овако: „Ту се појављује наша највећа тешкоћа. Јер владе у слободним земљама су изабране од стране народа и уколико учине нешто што се народу не свиђа, оне бивају смењене. Тешко је преваспитати људе који су одгајани на национализму, да се одрекну дела свог суверенитета у корист наднационалног тела… То је трагедија“. (Bilderbergers, „American Opinion”, November 1964, p. 62)
И тако „билдербергери представљају извесну супервладу која на свој начин усмерава политику земаља Запада“. (италијански политички журнал „Europeo”, октобар 1975) Формирањем клуба Билдерберг Светска влада у сенци добија јасне обрисе. Билдербергери су, дакле, скривена светска супервлада, док Трилатерална комисија, основана 23. јула 1972. године на имању (све)моћног Дејвида Рокфелера (David Rockefeller, 1915–2017), тадашњег председника СИО, представља Билдерберг проширен елитом Азије. Име је добила по томе што је обухватила три светска региона: Америку, Западну Европу и Јапан.
Данас, 2023. године, плима глобалистичке мочваре избацила је на светску политичку позорницу две моћне и утицајне наднационалне организације: Светски економски форум (скраћено СЕФ, на енглеском World Economic Forum, скр. WEF) са седиштем у Давосу–Швајцарска, и Светску здравствену организацију (скр. СЗО, енг. World Health Organization, скр. WHO).
СЕФ је 1971. године у швајцарском граду Давосу основао немачки инжењер и економист Клаус Шваб (Klaus Schwab, рођен 1938. у Рафенсбургу у Немачкој). СЕФ своју мисију описује као „обликовање глобалне, регионалних и локалних агенди“ зарад „побољшања стања у свету“. Састанци у Давосу окупљају утицајне људе из целог света како би разговарали о питањима као што су „неједнакост, климатске промене и међународна сарадња”. Иза ове безазлене фасаде крије се заправо тежња да се успостави потпуна контрола човечанства која користи медије, науку и технологију док преобликује демократије за формирање глобалне владе.
Другу (све)моћну организацију, СЗО (WHO), финансира и води амерички филантроп Бил Гејтс (William Henry Gates III, рођен 1955). Форсирањем својих „филијала“ СЕФ-а и СЗО, неформална Светска влада у сенци, свесно или можда нестрпљиво–несвесно, излази из те сенке и показује своје наказно лице без шминке.
Пре три–четири године (2019), откриће корона вируса, названог Ковид–19, и такозвана пандемија која се за рекордно кратко време раширила по свету, довели су до сарадње Шваба и Гејтса и до формирања њиховог филантропског „двојца без кормилара“.
Осамдесеттрогодишњи господин Шваб је, штавише, објавио неку врсту манифеста сажетог у једној реченици, којом дословно и отворено признаје: „Зараза `Ковид–19` је први велики корак ка досад некоришћеној контроли читавог човечанства“ („The COVID–19 outbreak is the first big step towards unprecedented control over mankind.“)
Добри чика Шваб је још 2016. године обећао том човечанству суморну будућност, тако да је једна од његових бројних младих узданица, Ида Аукен, чланица Данског парламента, могла да изјави: „Не поседујем ништа, немам приватност, и (мој) живот никад није био бољи.“
Фирер Адолф је 1941. године (уобичајено патетичним) говором у Спортској хали у Берлину прогласио ту годину историјском, узвикнувши: „Година 1941. ће бити, ја сам у то убеђен, година великог Европског Новог Поретка!“
Данас је свима јасно да се Хитлеров Нови поредак (нем. Neuordnung) и Нови светски поредак (лат. Ordo Novus Seclorum) савремених финансијско-политичких моћника и монополиста скоро нимало не разликују. Разлика је само у томе што је овај други, данашњи, лукавији и делује тихо, стрпљиво и дискретно. Уместо тенковима и ракетама, он се користи плаћеним пропагандистима и пандемијским вирусима, не губи стрпљење (изузетак је добри и дирљиво искрени чика Шваб), а када му стрпљење попусти, одбацује лицемерну маску и баца уранијумске и сличне бомбе по православним Србима (1999) и свим другим „непоћудним“ народима.
Уколико не будемо будни и довољно мудри, постоји стварна опасност да скривени моћници и самопроглашени владари света остваре свој подмукли сатанистички наум и у своје (невидљиве) ланце окују читаво човечанство.
Не допусти им то, Боже, НО ИЗБАВИ НАС ОТ ЛУКАВАГО! Амин.