Прочитај ми чланакДа је нешто озбиљно труло у Европи, а не само у Данској, видели смо још ономад када су политички кловнови попут Силвија Берлусконија или Николе Саркозија, пре две деценије, победили у Италији и Француској. Затим, хладан туш и велико разочарање била је победа ријалити звезде Доналда Трампа деценију касније, а својеврсну круну овој плејади ретардираних политичара исплео је читав низ британских премијера од Терезе Меј, Бориса Џонсона и Лиз Трас до државничке громаде Риши Сунака.
Кад је кадровски план овако изгледао у великим западним државама и земљама за које се до скоро говорило да представљају државе консолидоване демократије, о балтичкој боранији, на пример, не треба ни трошити речи.
Све у свему бизаран укус тамошњих бирача доводио је шкарт-политичаре на власт и сасвим непотребно уваљивао их у неизвесност, кризу и сукобе.
Након политичког насукавања и тешког пропадања економија западног света, након скупо плаћених авантура у које су тамошње становништво увели такви лидери и бирачка схизофренија, не само да није дошло до освешћивања и трежњења, него се загазило дубље у живо блато. Берлусконија и Саркозија врло брзо одменили су Макрон и Аналена Бербок, тип политичара који су објавили рат демократији, владавини права и здравом разуму. Отуда данас не гледамо изразе перверзне политичке воље и бизарног расположења тамошњег бирачког тела, него сведочимо непојмљив ауторитаризам ХХI века у којем се воља бирача, изборна воља грађана игнорише, а власт (за сада) брани силом правосудних декрета.
У новембру прошле године румунска власт је, испуњавајући налоге Европске уније, поништила резултате председничких избора на којима је победио Калин Ђеорђеску, независни кандидат, којег не контролише Брисел. Програм који је Ђеорђеску кандидовао пред румунске бираче био је суверенистички и анти-НАТО. Након позитивног одзива румунских бирача и постигнутих најбољих резултата у првом кругу, избори су судском одлуком поништени, а неколико месеци након тога, забрањено му је учешће и на поновљеним изборима.
У Француској политичка превирања већ неколико година кључају. Тамошња власт бори се на живот и смрт очајнички, упркос расположењу бирачког тела. Што мање подршке то више злоупотреба и политичког жонглирања. Паралелно с тим, подршка председници опозиционог Националног окупљања Марин Ле Пен расте и озбиљно прети победом на предстојећим председничким изборима. Међутим, пошто је њена популарност достигла значајну ширину француски судови изрекли су јој петогодишњу забрану бављења политиком, позивајући је на кривичну одговорност због, наводно, злоупотреба средстава из буџета ЕУ. Истих оних средстава о чијој драстичној злоупотреби, кад је реч о Урзули фон дер Лајен, европске институције ни да зуцну.
Вођа аутономне области Гагаузије у Молдавији Евгенија Гуцул такође се нашла под ударом еврофанатичне власти Молдавије. Њој су, гле случајности, тамошње власти такође исфабриковале кривични поступак.
Наиме, у Молдавији подршка ЕУ константно опада и да последњи избори нису драстично покрадени еврофилске политичке опције биле би у опозицији. Али, потпомогнути НАТО и машинеријом USAID, у Молдавији је власт Маје Санду антидемократски очувана након изборне крађе у новембру прошле године. Сада молдавске власти настављају рат против опозиције упркос паду популарности и губитку подршке. Молдавски еврофанатици уз помоћ државног апарата силе решили су да онемогуће сваку алтернативу.
И коначно, у Немачкој је Алтернатива за Немачку (А-еф-Де), странка која појединачно ужива најмасовнију подршку немачких бирача проглашена екстремистичком. Канцеларија за заштиту уставног поретка тако је окарактерисала целу странку угуравајући је у предсобље потпуне забране деловања јер наводно А-еф-Де “системски делује против демократско-слободарског поретка”.
Овиме су у Немачкој испуњени услови да се читав апарат државне присиле употреби против политичке партије онемогућавајући је да освоји власт неупитно демократским средствима.
“Демократска” власт која нема подршку бирача на овај начин покушаће да онемогући деловање најпопуларније немачке странке која покушава искључиво изборним путем да освоји легитимитет, а шта јој се ускраћује у име тзв. демократских вредности.
До сада смо видели како ствари стоје у Румунији, Француској, Немачкој и Молдавији, но извесно је да ће свака држава под бриселском шапом спроводити сличну праксу. Државе на западном континенту посезајући за бескрупулозном заштитом властодржаца скинуће маске и урониће у режим тоталитарности.
Нема сумње да ерозија политичке праксе која је од незрелих изборних исхода достигла недемократско очување власти, неће стати на правосудним декретима. У сврху недемократског очувања власти, а противно вољи бирача користиће се и драстичније мере. Данас, кад су антидемократске елите стигле до ове деонице, неће оклевати да примене отворену, голу силу против свих који их угрожавају, па и према онима који поседују пун демократски легитимитет и легалитет за долазак на власт…
Тренутна америчка администрација, иако фактички представља дисконтинуитет овој тенденцији, неће се претргнути у пружању помоћи било коме, иако и њој самој прети слична опасност из недара сопствене државе и конкуренције. Она може само купити нешто времена разједињеној европској десници и европској алтернативи да избегне маргинализацију и елиминацију. Видеће се да ли је то уопште нека шанса. Савремено мрачно доба је пред нама.
