Прочитај ми чланакМаршал, председник и вођа Југославије и данас је контроверзна личност у бројним круговима бивше државе.
Деценијама после сахране Јосипа Броза Тита и даље се распредају бројне теорије о његовом животу и смрти. Једна од тих, неразрешених мистерија јесте и зашто му на гробници нема петокраке, симбола под којим је ратовао и владао годинама. Највероватније појашњење лежи у чињеници да је пројектант маузолеја, инжењер Драгомир Гавриловић, био импресиониран једноставним надгробним плочама у Енглеској. Тамо је видео како чак и великом Вилијаму Шекспиру пишу само године рођења и смрти уз име и презиме. Па је тако и Јосипу Брозу Титу ставио натпис у таквом стилу.
Другу теорију испричао је Титов унук Јосип Јошко Броз пре неколико година за портал Знет.хр: „Зато што грешком приликом сахране када је прављена прва варијанта није стављена плоча него је било из два дела као кутија пресечена напола. А после није могла да се стави петокрака јер би стајала на средини и била би укриво направљена. После тога се на оној громади која је стављена потпуно заборавило на то.“
Према трећој, знатно забавнијој и мање вероватној тези, тврди се да је Тито био тајни верник. У својој књизи „Чудесни живот Јосипа Броза Тита“ словенски књижевник Жарко Петан тврди да је Тито пре смрти затражио у љубљанској болници 1980. свештеника.
„Док је Јосип Броз лежао у љубљанском Клиничком центру“, пише Петан, „у фебруару 1980. пожелео је да поразговара са свештеником! Задатак је Црква поверила свештенику Франчеку Крижнику (рођеном 17. јула 1944.), тада познатом и јавном противнику атеизма. Крижник се упутио на позив у Клинички центар, али сигурносна служба Титових чувара није му допустила прилаз. Кад је Броз поновио жељу, послали су по свештеника, који је отишао у болницу и дуго разговарао с Јосипом Брозом. Ускоро, у марту, духовник Крижник отишао је на студијско путовање у Немачку, где је 28. марта погинуо у нејасним околностима, под точковима камиона код Диселдорфа. Очито да је неугодну причу о том састанку структура војне полиције КОС-а желела тда заташка“, закључио је Петан, како га преноси Вечерњи лист.
„Месец-два од изласка моје прве књиге о Титу ‘Весели диктатор’, на лето 1994. године, нашао сам у пошти анонимну поруку под насловом Допуна књизи ‘Весели диктатор’. Односила се на догађај са свешеником у Клиничком центру… Нисам до данас нашао ниједан доказ, али сам се домогао информације да је Франчек Крижник отпутовао у иностранство јер су га у Словенији прогонили, а крај Диселдорфа се аутом на равном путу ударио је у камион“ Па иако Петан искрено признаје да чврстих доказа нема, низ детаља из биографије Броза у сугласју су са његовим открићем и доприносе мишљењу да је Тито био мистик, па и склон хришћанском веровању.
Да је Тито био притајени верник и хришћански мистик, присећају се накнадно неки сведоци. Један од њих био је и Ђилас. Враћајући се са сахране Кидричу, Плавим возом у Београд, Ђилас је са подсмехом дотакао тему загробног живота. Тито га је оштро прекинуо: „Не говорите о томе! Ко зна што је то!“ А кад су кремирали Кардељево тело, Тито је коментарисао да је требало да га сахране на стари хришћански начин.
Тито је у Загребу 1945. позвао католичке бискупе на разговор, не би ли од њих измамио дистанцирање од Степинца. На својствено лукав начин дао им је до знање да је и он „католик и Хрват“. А то је поновио наводно два дана после на тајном састанку са самим Степинцем. Из своје ране младости Тито је радо причао како га је као министранта пљуснуо жупник јер му није спретно и брзо помогао да обуче мисну хаљу. „Тако сам постао атеист“, објашњавао је.
Највећа загонетка у том погледу је то што на његовом гробу у Кући цвећа нема петокраке, првог симбола комунистичке идеологије који су југокомунисти ставили у средину државне заставе и под којим су погинули многи партизани, а после рата чланови партије с њом сахранивани.
