Pročitaj mi članak

EPISKOP GRIGORIJE: Uključiti BiH u arbitražu granice na jadranskoj obali

0

vladika-grigorije

Бања Лука – Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије позвао је највише представнике власти БиХ и Републике Српске да употријебе своја овлашћења и званично покрену питање укључивања БиХ у арбитражу око дијела јадранске обале која јој је одузета.

Епископ Григорије у писму члану Предсједништва БиХ и РС Небојши Радмановићу, предсједавајућем Савјета министара Николи Шпирићу и премијеру Српске Милораду Додику наводи да у том процесу учествују Хрватска и Црна Гора, а да је БиХ из њега неправедно искључена.

– Aко је СФРЈ расформирана према границама нацртаним у Јајцу 1943. године, зар није нормално захтијевати да се разграничење између Хрватске, Црне Горе и БиХ спроведе према тим границама. Тиме би се исправила не само политичка, него и историјска неправда која нас је удаљила са обале којој, по свим специфичностима, припадамо – истиче у писму владика Григорије.

Он додаје да се ови проблеми тичу управо Херцеговине за чију садашњост и будућност сноси не малу одговорност.

– Мало је познато да авнојевске границе, по којима је СФРЈ расформирана, БиХ изводе на Јадранско море управо у дијелу око кога се данас споре Хрватска и Црна Гора, а из којег је неоправдано искључена БиХ, односно онај дио Херцеговине који је у Републици Српској – навео је у писму владика Григорије.

Он додаје да је дошао до сазнања да у Бриселу постоји и писани документ договора између бивших предсједника Хрватске и Србије Фрање Туђмана и Слободана Милошевића о размјени територије на подручју општине Требиње.

– Према том документу трећина општине Требиње уступљена је као залеђе Хрватској, а заузврат је општина Требиње изашла на море. Туђман и Милошевић су потписници Дејтона који није ставио ван снаге споразуме који су настали прије њега, попут Вашингтонског којим је настала Федерација БиХ – наводи епископ Григорије и додаје да је очигледно да се ниједан од ова два поменута документа данас не поштује.

„Глас Српске“, недавно је објавио да је РС и БиХ одузет излаз на Јадранско море у дужини од седам километара код Суторине у Бококоторском заливу, иако је разграничење држава насталих распадом некадашње СФРЈ у свим другим случајевима извршено по авнојевским границама. То подручје уцртано је као територија Црне Горе.

Према авнојевским границама седам километара обале на подручју гдје се ријека Суторина улива у Топаљску увалу припада РС, односно БиХ. Међутим, усменим договором комуниста 1947. године бх. територија Суторине, Игала и Њивица уступљена је Црној Гори.

БиХ је након Берлинског конгреса 1878. године задржала два излаза на обалу Јадрана утврђена мировним преговорима у Пожаревцу 1718. године. Један је код Неума, а други на улазу у Бококоторски залив, у предјелу званом Суторина. Клек и Суторина припали су од 1918. године Краљевини СХС. Када је 1921. године Видовданским уставом Југославија подијељена на 33 области, енклаве Клек и Суторина припале су Мостарској области. Суторина се 1929. године нашла у саставу Зетске бановине, у склопу Требињскога котара.

На засједању AВНОЈ-а договорено је да као критерија за границе БиХ буде стање одређено Берлинским конгресом 1878. године. По том критеријуму Неум и Суторина припали би БиХ. Након Другог свјетскога рата БиХ је на картама приказивана с излазом на море у Боки Которској код Суторине. Aли усменим договором комуниста 1947. године бх. територија Суторине, Игала и Њивица уступљена је Црној Гори. Први документовани запис о Суторини у саставу Црне Горе појавио се у мају 1947. године, Законом о административно- територијалној подјели Црне Горе.

(Глас Српске)