Прочитај ми чланак
(НСПМ)
Да ли вам је икада пало на памет да је Гаврило Принцип суђен за велеиздају, а да за то није било правне основе? Да ли бисте у најсмелијим сновима могли претпоставити да је једна од највећих царевина водила монтирани процес?! Зашто да не, када нам је данашњица крцата сличним појавама!
Млада Босна је био једини мултиетнички пројекат Јужних Словена који настаје само вољом појединаца и комшијских народа у југоисточној Европи. Ова идеја није рођена и испечатирана у канцеларији неке од обавештајних служби великих сила. Настао на развалинама двеју умирућих царевина, овај покрет је остао светла тачка у историји српског, хрватског и бошњачког народа. Снага те идеје није скривена у пукој истини да су чланови Младе Босне били синови сва три народа. Има период титоизма када су Марко, Ивица и Енес били начело друштвеног деловања у СР Босни и Херцеговини. И то је, како смо видели, завршило у крвавом суноврату деведесетих. Шта је онда било везивно ткиво Младе Босне? Иво Андрић, и сам члан ове организације, младобосанце назива побуњеним анђелима, а завршних стотину страница романа „На Дрини ћуприја“ посветио је управо рађању идеје о новом животу, слободи и наговештају слома окупатора.
Бесмислице господина Кларка
Приближава се стогодишњица Првог светског рата и већ се оштре историјска пера. Међу њима предњачи енглеска историчарка Маргарет Мекмилан, која, како сама каже, пише књигу у којој неће штедети Србе. Њена је теза како смо ми срушили аустроуграску царевину, а сада сметамо Америци, која је, по мишљењу ове ауторке, оно што је некада била славна Аустроугарска! Најдаље је у новој књизи о 1914. отишао историчар Кристофер Кларк упоредивши Младу Босну са Ал Каидом! Каква бесмислица! Шта би рекао господин Кларк када би знао да су нацисти приликом војног уласка у Сарајево 1941. скинули мраморну плочу на којој је била посвета младобосанцима? По завршетку Другог светског рата, враћена је табла и утиснуте су Принципове стопе у асфалт! Мост преко пута места где је Принцип извршио атентат добио је име Гаврила Принципа.
Млада Босна је у Титово време била популарна без обзира на то што је нису сви волели. Чак се и кошаркашки клуб у којем је играо легендарни Даворин Поповић, мој друг, називао Млада Босна. Многи представници бошњачког народа су славили Младу Босну. Тако је Сафет Исовић, певач народне музике, 1976. певао у славу Гаврила Принципа: „…Одјекују звуци добошара, Сарајево дочекује цара, Фердинанд се крену до Бембаше, Гаврило, Гаврило, млади јуначе из Босне, твојих се дјела Гаврило, земљаци твоји поносе…“ Не знам шта је Исовић стварно осећао, али знам да Гаврило није пуцао на Фердинанда у Бечу, него на окупираној територији. За господина Кларка то не би био податак, али је то за аутора ових редова веома важно.
Шта год се дешавало у Босни за време последњег рата, треба забележити да је табла Младе Босне поново скинута и да је мост који се звао Принципов престао тако да се зове. Ја сам преко пута тог моста рођен. Прве сарајевске зиме сам се играо, преко пута, у парку Цара Душана, а мост је био управо оно чудо које повезује различите обале и друкчије светове, како пише Иво Андрић. Зашто мене нема на том мосту, питам се некада?
Управо због тога што се више не зове тако. Највише због немогућности да се одвојим од учења и осећања која су уткана у моје памћење када сам био дечак. А та су осећања узвишена и она нису случајно Сафета Исовића инспирисала да о Принципу пева као о јунаку, земљаку. Војска Алије Изетбеговића је скинула плочу и уништила стопе Гаврила Принципа, вајарски рад Воје Димитријевића.
Историја безакоња
Потписник ових редова би желео да госпођи Мекмилан, а посебно господину Кристоферу Кларку, сугерише нешто из историје безакоња на Балкану. То је истина о суђењу младобосанцима. Како је у сарајевској касарни почело суђење за велеиздају и пошто нико од револуционара није имао новац за адвоката, суд им је доделио судског адвоката, аустријског држављанина Рудолфа Цислера. Ни суд, а најмање тадашња власт, није могао ни да појми шта ће им се десити са господином Цислером, аустријским адвокатом. Он је на суђењу између 12. и 23. октобра доказао да судска власт није имала правно покриће за терет који је ставила на Гаврила Принципа. Гаврило Принцип није могао бити оптужен за велеиздају из два разлога! Аустријски, али и угарски парламент никада нису изгласали анексију Босне и Херцеговине, па она, према томе, правно никада није ни постала територија аустроугарске царевине.
Дакле, изигравање идеја о закону и праву као основном начелу нису само специјалитет балканских земаља. Када погледамо суђења која се одвијају данас, пред нашим очима, нелегалност процеса постаје правило. Живот господина Цислера је био угрожен. Руља је чекала испред касарне да га линчује па су бечког адвоката ставили у буре уља, изнели га и тако му спасли живот! Догодине, на заказаној „прослави“, у Сарајеву неће имати кога да спасавају.
