Pročitaj mi članak

Ekumenizam – poslednja i najlukavija zamka koju je đavo pripremio čovečanstvu

0

Ekumenizam – umesto ljubavi ka bolesnom i stremljenja za njegovo isceljenje pojavljuje se ljubav ka njegovoj samoj bolesti

Do početka našeg dostojnog divljenja veka, Pravoslavni su verovali u Pravoslavlje, inoslavni u svoju jeres, bezbožnici u svoj ateizam i svaki se trudio da ubedi drugoga da on poseduje istinu! Ljudi su verovali u istinu i borili su se za nju – pa čak i oni, koji nisu znali Istinu. Strašna apostasija današnje epohe uopšte nije prouzrokovana time što se naš svet ispunio jereticima i bezbožnicima, koji bez obzira na njihovu brojnost, u blagočestivim ljudima mogu samo da utvrde veru. Apostasija ima svoj koren u tome što su danas ljudi prestali da veruju u Istinu, prestali su verovati da Istina postoji i da treba da činimo napore radi borbe za Nju.

Jeretik ubeđen u svoju jeres danas je već postao retkost, a takođe i bezbožnici idealisti, ubeđeni u svoj ateizam – što je blagoslovena pojava za našu epohu mada se to čini čudnim. Savremeni ljudi izgubili su svaku uverenost u bilo šta. Za njih je sve relativno, sve je stavljeno pod sumnju i neodređenost. Za njih nema ništa za šta bi trebalo da se bore, šta bi trebalo da štite, osim njihovog sopstvenog blagostanja u ovom prolaznom životu. U takvom svetu bezbožnik ili ubeđeni jeretik – je kao ostrvo života u sred okeana smrti, zato što njihova ubeđenost svedoči o stremljenju ka istini, i mada je ta njihova ubeđenost nerazumna, nejasna i strasna, ona pri svemu tome pokazuje da još uvek nisu srušeni svi mostovi koji, povezuju dušu sa Bogom, koji i jeste sama Isitina, mada ljudi to i ne znaju i ne priznaju.

I tako, ljudi našeg veka veruju samo u sopstveno blagostanje. Za takvo blagostanje neophodan je miran javni život, te je takođe neophodna saradnja da bi se obezbedili materijalnim blagima. Da bi se to ostvarilo u životu, sve granice treba da budu porušene, sve religije treba da se ujedine, a takođe i sve ideologije i svi narodi. Sve što može da bude razlog za ratove, borbe, protivrečenja u stavovima i mislima – treba da iščezne. Politika „sažiteljstva“, ideja ujedinjene Evrope, masonski sinkretizam,[1] ekumenizam, očekivanje svesvetske države – sve su to izrazi neutoljivog stremljenja čoveka ka takvom blagostanju koje ništa ne bi moglo da naruši.

Učenje ekumenizma sastoji se u tome, da Istine nema nigde. Ono je uništenje nadanja, koja su odvajkada živela u srcima ljudi. Ono je odricanje Istine i njena zamena čovečijim i ljudskim Istinama i ustupcima koje treba da čine jedni drugima radi opšte koristi.

Ekumenizam je poslednja i najlukavija zamka, koju je đavo pripremio čovečanstvu. On je najopasniji i najpodmukliji napad na Crkvu Hristovu. On je otrov, koji paralizuje dušu i čini je nesposobnom da veruje, nesposobnom da vidi svetlost, nesposobnom čak da ima žudnju ka Istini. On pomračuje smisao Pravoslavlja i umesto ljubavi ka bolesnom i stremljenja za njegovo isceljenje pojavljuje se ljubav ka njegovoj samoj bolesti. Umesto ljubavi prema jeretiku – ljubav prema njegovoj jeresi.

Odlomak iz knjige Aleksandra Kalomirosa „THE TOUCHSTONE“ (Chios, 1976.)

Izvor: borba za istinu

Oznake: , ,