Здравствене власти у Македонији су због сумње да имају оболелог од еболе у Скопљу свима у нашем региону показале да су се добро спремиле за први, можда и лажни (чека се анализа из немачке лабораторије) сусрет са смртоносним афричким вирусом од којег стрепи цела планета. Македонци су нам доказали да могу да изведу своје здравствене раднике у скафандерима у кратком року, да изолују, то јест „блокирају” хотел као место на којем је наводно затечен сумњиви оболели од еболе и да о свему благовремено обавештавају јавност.

Својеврсно „ватрено крштење” због еболе у Србији смо већ имали, али детаљи нису објављени у јавности: наша држављанка, медицинска сестра која је радила у Либерији, добила је по повратку из ове афричке земље температуру и истог дана је била изолована на Инфективној клиници у Београду, незванично сазнаје „Политика” из поузданих извора. У изолацији се налазило и особље које је бринуло о њој. Ту је остала неколико дана, док из референтне лабораторије у Хамбургу није стигла потврда да није реч о еболи. Први заиста сумњиви случај одвијао се – далеко од очију јавности.

Да ли смо спремни за овакав изазов пред којим је свет?

„Здравствени систем Србије у координацији са Министарством здравља спроводи све неопходне мере у складу са препорукама СЗО. Надлежне службе су спремне да оговоре на појаву случаја сумње, а постоје и тачно утврђене процедуре са којима су упознате надлежне здравствене службе”, наводи се у писаном одговору, без навођења конкретних поступака, који је потписао др Драган Илић, директор Института за јавно здравље „Батут”.

Одговорено нам је да се у случају сумње на еболу, узорак таквог пацијента шаље у референтну лабораторију у Хамбург.

Здравствени радници односе жртву еболе у Либерији

Америчке власти разматрају могућност пооштравања контроле на аеродромима, па чак планирају да се путницима мери температура и да се они са повишеном телесном температуром одмах издвоје и изолују. На питање „Политике” каква овлашћења имају наше здравствене власти речено је да санитарни инспектори могу да изолују сваку особу са температуром или другим симптомима и да у том случају постоје одређени протоколи по којима треба да се поступи. Према речима примаријуса др Зорана Панајотовића, помоћника министра здравља у Сектору за инспекцијске послове, они дежурају 24 часа, не само на београдском Аеродрому „Никола Тесла”, већ и на граничним прелазима на Хоргошу и Келебији, као и Димитровграду, јер се преко аеродрома у Софији такође обавља значајан део транзита наших људи који раде у некој афричкој земљи.

Наши инспектори који ових дана сачекују путнике из ваздушних лука могу сваког путника са знацима болести издвојити у посебну просторију у оквиру санитарног одсека, која је за то наменски грађена приликом последње реконструкције београдског аеродрома. Постоји и већа просторија поред самих врата на улазу на аеродромску писту за случај да се неко разболи у самом авиону, када је посада у обавези да здравственим властима земље у коју слеће јави још током лета да имају путника са здравственим тегобама. Ова велика просторија већ је коришћена у време глобалне претње због епидемије вируса САРС, али и птичјег и свињског грипа.

На ВМА, када је реч о упознавању јавности са мерама које се предузимају, били су много конкретнији од колега из цивилног здравственог система:

– У Србији нема пацијената заражених еболом, али уколико се та болест појави, Војномедицинска академија у Београду је спремна да се суочи са том тешком заразом – рекао је пуковник Дарко Ножић, начелник Клинике за инфективне болести ВМА.
Извршена је припрема заштитне опреме, постеља за евентуалне пацијенте, утврђене су руте путева којим ће пролазити они који стигну у земљу, а који су евентуално заражени, начин на који ће доћи у ВМА… – Припрема подразумева и обезбеђивање адекватних лекова. Знамо да нема специфичних лекова. То је комплексан процес који ВМА ради како би се припремила за еболу – рекао је за Танјуг др Ножић.
Посебну пажњу на ВМА су посветили психолошком раду и припреми здравственог особља које ће бринути о евентуално оболелима.
– То подразумева и психолошку припрему здравственог особља, имајући у виду да је велики број здравствених радника у западној Африци подлегао еболи. Ишли смо по принципу добровољности и имали смо малтене стопроцентни одзив – истакао је Ножић.

————————————————-

Преминули Британац био саветник македонске владе

Британски држављанин који је у четвртак преминуо у Скопљу од симптома сличних еболи је Колин Џефри (58), британски бизнисмен који је пре неколико година био први човек Савета за стране инвестиције у Македонији, док је сада био ангажован као саветник македонске владе, објавио је јуче интернет портал „Телеграф”.

Македонски „Телеграф” наводи да је то у телефонском интервјуу потврдио Мајкл Инглиш, пријатељ преминулог Колина Џефрија, који се у овом тренутку налази у карантину у хотелу „Супер 8” у Скопљу, у коме су обојица били одсели од 2. октобра.

Пред хотелом у коме је преминуо Колин Џефри

Британски држављанин је у четвртак хитно пребачен на Инфективну клинику у Скопљу са унутрашњим крварењем и температуром од 37,4 и преминуо је након нешто више од сата, рекла је истог дана на ванредној конференцији за новинаре представница Министарства здравља Македоније Јованка Костовска.

Прве претпоставке здравствених радника у Македонији су да се не ради о еболи пре свега због нешто ниже телесне температуре коју је имао пацијент када је примљен на Инфективну клинику, него што је то уобичајено код заразе еболом.

Како наводи портал „Телеграфа” Инглиш је навео да се његов пријатељ два дана жалио да се не осећа добро и да има температуру мада није хтео да оде код лекара, али да је „лудо” да се помисли да је Колин Џефри био заражен еболом будући да је у Африци последњи пут боравио пре шест година. Инглиш је навео и да није тачно да је његов пријатељ био алкохоличар.

„Тог јутра је рекао да му је боље, договорили смо се да га чекам код пријавнице хотела у 12 сати, али се он јавио и рекао да се не осећа добро и да му се тресу руке. Био је збуњен. Из хотела су позвали амбулантна кола”, казао је Инглиш.

Инглиш је навео да се у хотелу „Супер 8” у Скопљу у карантину тренутно налази 27 људи међу којима има Британаца, Холанђана, Албанаца, Немаца и Турака, и да је свима речено да ће у карантину остати још два дана док не стигну резултати испитивања који треба да покажу да ли је Колин Џефри преминуо од еболе.

Материјали преминулог пацијента јуче ујутру су са Инфективне клинике у Скопљу послати у Немачку на лабораторијско испитивање, а према најави македонског Министарства здравља резултати ће бити познати за 48 сати.

Осим гостију и особља у хотелу „Супер 8”, који су стављени у карантин, под специјалним надзором у Скопљу је још десет медицинских радника са Инфективне клинике, то јест сви они који су били у контакту са пацијентом када је у четвртак извршен лекарски преглед. Бета

————————————————-

Мере у складу са препорукама СЗО

Посебна радна група Министарства здравља констатовала је јуче да се све активности и мере за спречавања уношења и ширења заразних болести, спроводе по плану и складу са препорукама Светске здравствене организације. Како је наведено у саопштењу Министарства здравља, радна група је утврдила даље обавезе и активности свих учесника у систему надзора и одговора на претњу на појаву еболе. Састанак радне групе је водио је министар здравља Златибор Лончар.

————————————————-

Прва сумња на еболу у Латинској Америци

Наши људи умиру као снопље, сирочади је све више, а без помоћи спољног света нема шансе да победимо епидемију еболе, завапио је у четвртак у Вашингтону током специјалне сесије Међународног монетарног фонда Ернест Баи Корома, председник Сијера Леонеа. Ебола је од децембра прошле године дуж Гвинејског залива однела безмало 4.000 људских живота, док је преко 8.000 људи заражено смртоносним вирусом.

У међувремену, у Бразилу је јуче потврђен први званично „сумњив” случај еболе у Латинској Америци: реч је о неименованом 47-годишњем мушкарцу пореклом из Гвинеје који је 19. септембра допутовао из западне Африке, преносе агенције. Светска здравствена организација упозорила је јуче на могућност ширења еболе и у источној Азији, док су нови „сумњиви” случајеви забележени од Париза и Истанбула до Кернса у Аустралији. Према првим извештајима, ови најновији пацијенти под медицинским надзором изван западне Африке „негативни” су на смртоносни вирус.

Први пацијент у Бразилу за којег се сумња да има еболу: Рио де Жанеиро

Колико јуче здравствено стање Тересе Ромеро Рамос (44), прве особе која је заражена вирусом еболе изван западне Африке, погоршано је, известили су представници болнице „Карлос Трећи” у Мадриду у којој је смештена у карантин заједно са још 13 особа.

Атмосфера у болници „Карлос Трећи” све је напетија, извештавају медији. Од пријема Рамосове и пораста броја пацијената под медицинским надзором, запослени у тој болници масовно дају отказе, избегавају долазак на посао или одбијају да негују болеснике на издвојеном „одељењу за еболу”. Званични Мадрид основао је јуче специјални државни комитет да истражи околности оболевања Тересе Ромеро Рамос, што је иначе захтевала и Европска комисија.

С друге стране Атлантика, штрајк хигијеничара на њујоршком аеродрому „Ла Гвардија” и јавне критике болнице у Тексасу због третмана Афроамериканца који је тамо преминуо од еболе, само су неке од назнака растуће нелагоде у САД због могућег ширења епидемије еболе у Северној Америци и одсуства исцрпних информација јавности о заштити. Амерички центар за превенцију болести истиче да је број пријављених „сумњивих” случајева ове седмице нарастао на 800 дневно.

Америчке ваздухопловне власти од данас уводе појачану контролу путника из правца западне Африке на пет водећих аеродрома на источној обали САД, као и на граничним поморским прелазима. Слична мера биће предузета на аеродромима „Хитроу” и „Гетвик” у Лондону, саопштиле су британске власти.

Упозорења председника Сијера Леонеа Ернеста Баи Короме у Вашингтону и америчких експерата да се свет од појаве сиде није суочавао са сличном претњом по глобално здравље и најава ММФ-а да ће дозволити земљама у жаришту епидемије да прикажу „значајан буџетски дефицит”, подстакли су крајем седмице међународну заједницу на широку лепезу акција против ширења епидемије еболе.

Шест америчких војних авиона са око 100 маринаца слетело је у четвртак у Либерију, главни град Монровије, да помогне борби против еболе у земљи са највећим бројем страдалих – до сада око 2.200. На терену у Монровији као извидница сада дејствује 300 америчких маринаца, у очекивању доласка укупно 4.000 војника армије САД. Главни најављени циљ америчке војне мисије у Либерији биће изградња пољских болница са 17.000 кревета, што је далеко више од садашњег броја заражених.

Готово истовремено кинески војни санитет пренео је из Пекинга пољску болницу и поставио је надомак Фритауна, главног града Сијера Леонеа, пренео је јуче лондонски „Фајненшел тајмс”. Званична Либерија процењује да јој недостаје око 10.000 медицинских радника за борбу против еболе. У тој земљи тренутно недостаје 79 одсто смештајних капацитета за негу заражених од еболе, док у Сијера Леонеу фали 74 одсто болничких лежајева.

Епидемија еболе мора се журно обуздати у жаришту у западној Африци, иначе ће се свет суочити са незамисливом трагедијом, проценио је белгијски барон Петер Пиот, лекар који је 1976. открио вирус еболе у ДР Конгу.

УН је летос проценила да ће за обуздавање еболе у западној Африци бити неопходна милијарда америчких долара, а Светској организацији тренутно недостаје 300 милиона долара за ту намену. Светска банка је наменском фонду УН приложила 22 одсто суме, док су САД, Кина, ЕУ, Канада, Холандија и и Индија издвојиле највеће појединачне суме до сада.

(Политика)

Ознаке: Ебола, епидемија, СЗО