Прочитај ми чланак

ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ после 11. септембра господари новца прешли на рат вирусом и вакцином

0

Пошто је званична верзија 11. септембра 2001. остала једина призната од стране влада и главних медија, приступљено је новим акцијама. Овога пута, оне обухватају целу планету...

Свако старији од 30 година сигурно се сећа где је и како дознао за напад на куле Светског трговинског центра у Њујорку 11. септембра 2001. То је био један од оних догађаја који обележавају цео век. Снимци на којима отети путнички авиони ударају у њујоршке облакодере обишли су цео свет и изазвали неверицу, страх, тугу и ужас. Каснији ток овог столећа потврдио је да је тај дан означио почетак једне нове ере.

Међутим, веома мали број људи је тада слутио да је то што нам је на масовним медијима приказано можда била само једна представа, и то не тако успешно изведена. Упркос понављању исте приче већ равно двадесет година, данас више од половине Американаца верује да је њихова влада на неки начин била умешана у трагедију која је однела више од 3000 жртава.

Ни сâм годинама нисам слутио да званична верзија може бити потпуно фабрикована. Ипак, у последњих дванаестак година дознавао сам све више детаља о овој психолошкој операцији која је послужила као непосредни повод за окупацију Ирака и Авганистана са њиховим драгоценим природним ресурсима. Што је већа лаж, то је већа вероватноћа да ће је људи прогутати, изјавио је једном приликом Хитлер. Ко је могао помислити да неко може извести тако дрско масовно убиство пред очима целог света и продати га као нешто потпуно другачије?

Удружење америчких архитеката и инжењера одмах је изразило сумњу да нешто ту не штима. Пре свега, када би авион направљен од алуминијума ударио у челичну конструкцију, исход би требало да буде потпуно другачији од оног који смо сви на ТВ-у видели. Да је и направио рупу у згради уз велику експлозију, то опет не би резултирало онаквом рушењу зграда, објашњавају стручњаци.

На једном од успорених снимака пада првог облакодера указује се на очигледне експлозије испод тачке рушења. Осим тога, остаци динамита нађени су међу рушевинама, којима нико месецима није смео да се приближи. Постоји неколико сведока који тврде да је извесна израелска компаније нешто данима у унутрашњости зграде постављала.

Посебну причу представља рушење треће зграде, које је, наводно, уследило због пожара изазваног претходним експлозијама. Стручњаци за рушење зграда, међутим, одмах су препознали да је изведена имплозија какве се користе при демолирању великих објеката. Један од тих стручњака, Холанђанин који на видеу објашњава зашто се одмах види да је та зграда срушена динамитом, три дана после његовог објављивања доживео је саобраћајну несрећу у којој је изгубио живот.

Многи аналитичари указују на умешаност израелског Мосада, у чијем је интересу било да САД објави рат исламском свету, који га окружује, и нападне њихове арапске непријатеље. Чак је снимљена једна група Израелаца која са безбедне даљине све посматра и прославља ударац првог авиона у кулу Светског трговинског центра.

Сећам се када сам се као дечак од десет година лифтом са братом близанцем попео на последњи спрат једне од кула близнакиња приликом свог првог боравка у „Великој јабуци“. Поглед кроз стаклени под на улицу, на којој су аутомобили изгледали као мрави, а људи као тачкице, деловао је застрашујуће. Могу само замислити како је било људима који су се нашли изнад места експлозије када су схватили да им нема спаса. Позната је фотографија једног од њих који је изабрао смрт скакањем са прозора.

Чим су почели да сумњају у званичну верзију овог догађаја, чланови породица и блиски пријатељи жртава овог терористичког акта удружили су се у Покрет истине. Они још увек на све могуће начине покушавају да скрену пажњу јавности на испланирани злочин. На њиховом сајту постоје десетине видео записа и текстова који доказују превару. Њихове најближе нико им не може вратити, али они жарко желе да до краја свог живота виде барем неке од учесника овог стравичног злочина у затвору.

Једна је најсумњивијих околности у вези са једним од отетих авиона који се, наводно, упутио у Вашингтон јесте да су непосредно пре његовог ударца у Пентагон на чудесан начин искључене све безбедносне камере. У рупи на згради после експлозије не види се ниједан траг слупаног авиона.

Познат је и снимак који приказује председника Буша у тренутку кад је обавештен о трагедији у једном вртићу где је имао сусрет са децом. Његово лице је после тог саопштења постало озбиљно, али сумњу буди несвакидашње блага реакција америчког председника на тај страшан догађај.

Можда би се сви ти докази на неки начин могли оспорити, али сам снимак ударца авиона у зграду не оставља никакву сумњу. Претпостављам да би стручњаци за компјутерску анимацију данас урадили много бољи посао, јер авион на снимцима удара једноставно нестаје у згради, као да се растопио.

Додуше, вероватно ништа од ових чињеница сценаристе и режисере 11. септембра ни најмање не брине. Могуће је да су они очекивали да ће све за неколико година или деценија постати јасно. Али су исто тако знали да једино влада и медији кроје реалност. Истина може бити потпуно другачија од онога што чујемо из уста политичара, водитеља телевизијског програма или прочитамо у новинама са највећим тиражем, али она не постоји док је ти људи не признају, и све док нико не сноси одговорност за злочин.

Осим тога, циљ је остварен. Уведене су оштрије мере за надгледање становништва. Нафта и опијум су опљачкани, милијарде долара су завршили у џеповима идејних твораца ове операције. А новац наставља да се прелива из руку најсиромашнијих на рачуне најбогатијих.

Пошто је званична верзија остала једина призната од стране влада и главних медија, приступљено је новим акцијама. С обзиром да једанаести септембар никада није званично расветљен, господари новца и дискурса одлучили су да пређу на операцију са вирусом и вакцинацијом. Овога пута, он обухвата целу планету.