Прочитај ми чланак

Два потпуно различита свеца, или: Како се Дан заљубљених ушуњао у Србију?

0

Као што су се многи хришћански и међународни празници претворили у дане за обилато трошење новца на поклоне, губећи при томе свој смисао, тако је и дан Светог Валентина слободно можемо рећи – злоупотребљен

Док умешни трговци трљају руке сваког 14. фебруара, једни не дају Светог Трифуна, другима не смета Свети Валентин, иако често врло готово ништа не знају о животу ових хришћанских светитеља. Свети Трифун као заштитник виноградара и винара, никако не може бити замена за Светог Валентина, као ни обрнуто.

Једно је сигурно, индустрија слави Дан заљубљених, који је захваљујући добром маркетингу, постао глобални феномен, а поклањање бомбоњера, срца и других пригодних поклона вољеној особи временом је захватило и Србију.

Заправо, реч је о два потпуно различита свеца које поштују и православна и католичка црква.

Свети Трифун као заштитник виноградара и винара, никако не може бити замена за Светог Валентина, као ни обрнуто. Католичка црква прославља Светог Трифуна, али 10. новембра.

Са друге стране, православна црква Светог Валентина сећа се 13. августа. Ипак, тада на Дан заљубљених нико ни не помисли.

Одакле, онда, повезаност овог светитеља са некаквим Даном љубави? Као што су се многи хришћански и међународни празници претворили у дане за обилато трошење новца на поклоне, губећи при томе свој смисао, тако је и дан светог Валентина слободно можемо рећи злоупотребљен.

„Сваки црквени празник смера да садашњост повеже са прошлошћу, да се у молитви сетимо неких догађаја и људи. Ако су то светитељи, молимо их да буду наши заступници пред Богом, а ако је неки догађај онда да се сетимо шта се тад догодило. Римски мученик Валентин ког прославља римокатоличка црква данас је ранохришћански мученик кога је, као и све остале мученике, Бог оснажио да истрпе ужасне муке и да се на крају одрекну живота, односно да дозволе да их убију сведочећи да је Христова љубав јача од смрти и да је Христос заиста васкрсао. У том смислу прослављање Светог Валентина није никакав проблем, већ настаје онда кад се прослављање било ког празника претвори у сајам потрошачког друштва, конзумеризам који је довео дотле да је најважније колико ће ко на тај дан да потроши своје паре“, каже за РТ Балкан Вук Јовановић, теолог и вероучитељ.

Према његовим речима, проблем је што се не доводе међуљудски односи у везу с Богом и са широм заједницом, него се афирмише ексклузивни однос према некој особи који се потврђује потрошњом, „да ли ћемо нешто да купимо, ко је купио какав поклон, па се још хвалимо на друштвеним мрежама“.

Свети Трифун је рођен у селу Кампсади у Фригији. Родитељи су му били сиромашни. Још од самог детињства на њему је била велика благодат Божја, те је имао дар да исцељује болесне, и да изгони зле духове. У то време владар Римског царства био је цар Гордијан III, чија је ћерка Гордијана напрасно полудела. Сви лекари у царству нису могли да је излече. Тада зли дух из девојке проговори и рече да њега нико не може истерати, осим, угодника Божјег, Трифуна.

Цар нареди да се на двор доведу сви људи из царства који су се звали Трифун. Правог Трифуна су довели у Рим где је исцелио цареву ћерку. Цар му подари многе дарове, које Трифун при повратку раздели сиромасима.

У свом селу продужи овај свети младић да чува гуске и моли се Богу. Када се зацари христоборни Декије Трајан, у великим прогонима које тада нареди цар и свети Трифун би мучен за Христа. Но, он поднесе сва мучења с радошћу великом, говорећи: „О, кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!“ Све муке ништа му не нашкодише, и мучитељи га посекоше мачем. Пред смрт Трифун се помоли Богу и предаде душу своју Творцу своме 250. године.

Свети Валентин, свештеник који је тајно венчавао

Свети Валентин је постао покровитељ заљубљених тек у 14. веку, иако је реч о ранохришћанском светитељу коjи је живео и пострадао за веру у 3. веку.

Погубљен је 269. године одсецањем главе у доба кад је Римским царством владао цар Клаудије II. Касније је цар Јулије II у 4. веку над његовим гробом подигао базилику, и од тада се тај светац почео славити међу хришћанима.

Прича о Светом Валентину води нас у прве векове хришћанства, када је овај светитељ тајно венчавао људе којима су имовинско-правни односи онемогућавали да заснују брак онаквим какав је Христос благословио , а то је љубав за вечност двоје људи које онда као једно тело ступају у вечну заједницу, а то је црква која у себе смешта цео свет.

Јовановић наводи да је тако Свети Валентин остао упамћен као неко ко је иступао око љубави двоје људи, а онда је полако низом преиначења постало ово што је данас – Дан заљубљених, односно од једног хришћанског мученика прешло се на романтичну љубави која је скроз одвојена од брака, цркве, а онда и од самог светитеља.

Овај појам се појавио у 14. веку, када је друштву била потребна отмена љубав на дворовима у Енглеској и Француској, била је потребна нека нова мода, иако ни римокатоличка црква није сагласна са оваквом идентификацијом свеца.

Друга верзија о Светом Валентину каже да је свештеник погубљен јер је венчавао војнике, што је тадашњи римски цар Клаудије II строго забранио сматрајући да су ожењени мушкарци лоши војници. Због тога је бачен у тамницу, а пре пре смрти, слепој тамничаревој ћерки послао је једно писмо у коме јој захваљује на свему а у њему шаље и жути шафран, а по примању писма девојка је прогледала.

„Не могу да кажем да је лоше да постоји дан у години када покушавамо да обрадујемо вољену особу и која жели нас да обрадује, али то свакако не мора да буде везано за овај датум. Али, уколико вас овај датум подстакао да будете добри са људима и будете додатно добри, то је лепо. Штета би била ако је то један изузетак који нема везе са целином нашег живота, и онда је увек опасности да тај дан буде потпуно испразан, баналан“, поручује теолог Вук Јовановић.

Ипак, има и оних који још увек за празник „признају“ само Светог Трифуна.

Свети Трифун се вековима слави на просторима Србије. Записи о овоме проналазе се још у 16. веку. Њега славе многи еснафи, а у првом реду гостионичари и виноградари јер је реч о „заштитнику вина и винове лозе“. Кажу, добре кафеџије тог дана бесплатно точе вино гостима.

У Београду, на Топчидерском гробљу, налази се црква посвећена овом светитељу, коју је саградио велики српски добротвор Никола Спасић за живота, и завештао да се сваке године одржавају службу божију на дан Светог Трифуна – његове славе, као и помен свим његовим мртвима.