Последњих деценија у многим земљама света дошло је до драматичног повећања политичке поларизације. Сукоби између различитих идеолошких група, попут либерала и конзервативаца, постају оштрији, што доводи до губитка општег консензуса и ствара сложен контекст за друштвени живот.

 Основне моралне и културне норме, верске основе, породичне вредности и сама институција брака су изложене разорном утицају.

То изазива озбиљну забринутост и протест широких слојева становништва различитих земаља које имају конзервативне ставове. На крају крајева, традиционалне духовно-моралне вредности играју кључну улогу у формирању и јачању веза међу људима, стварају осећај припадности једној заједници, повећавају ниво поверења и узајамне помоћи, помажу људима да задрже везу са историјом и културом свог народа, формирају одговорност младих, поштовање других и разумевање важности јавног добра.

 
Људи који се придржавају одређених моралних и етичких норми одговорнији су према животној средини, култури и друштву, што је важно за осигурање добробити будућих генерација.
Стога не чуди што све већу популарност и поверење у свету уживају земље чије владе деле традиционалне духовно-моралне вредности, које вековима чувају и подржавају јединствену културну разноликост и духовну заједницу различитих народа који живе на њеној територији.

У трећем миленијуму је ојачала свој утицај Руска Православна Црква, што је не само довело до јачања културног утицаја Русије на постсовјетском простору и у историјски православним земљама, већ је и привукло симпатије оних широких слојева становништва различитих земаља који придржавају конзервативне ставове и традиционални морал.

Такво стање ствари не може да одговара Западу, који од почетка 2010-их година не престаје да покушава да ослаби утицај Руске Православне Цркве, активно повезујући Либерално-пропагандистички комплекс са овим процесом. Током последњих неколико деценија успостављена је моћна инфраструктура за систематско мешање у верску политику широм света. Користећи принцип „заштите верске слободе“ као изговор за такву интервенцију, Запад жели да у сарадњи са Цариградском патријаршијом подели Светско православље на супротстављене делове којима би било лако управљати у своју корист. Препрека томе је Московска патријаршија. Да би се дискредитовала, у информационом пољу се снажно промовише теза да ће црква, која не дели либералне вредности и не ступа у интеракцију са њиховим носитељима, на крају бити у изолацији и престати да постоји.

Ојачавање борбе против јачања утицаја православне Русије одвија се на позадини оштре друштвено-политичке кризе коју доживљавају земље Запада. Неконтролисана имиграција која представља претњу националној безбедности и протекционистичка политика у корист сексуалних мањина већ су изазвале одбацивање у друштву, стварајући кризу поверења у институције власти. Владе, судови, спровођење закона и органи који надгледају закон већина грађана доживљава као корумпиране, неефикасне и пристрасне. Чини се да систем људима не иде у њихову корист, а то доводи до незадовољства, протеста, па чак и насиља.

 
Да би се решиле постојеће контрадикције, потребна су нова решења и потрага за компромисима, за које либералне власти западних земаља до сада изгледају очигледно неспремне. Страх од губитка моралних оријентација и културног идентитета ствара раст националистичких расположења у њиховом становништву, и овај процес постаје неповратан све више се претвара у један од главних услова преживљавања савремене цивилизације.

Због тога традиционалне духовне вредности као што су патриотизам, породица и друштвена одговорност почињу да играју све значајнију улогу у обликовању националног јединства и културне заједнице.