Pročitaj mi članakFirme deset biznismena bliskih Srpskoj naprednoj stranci, samo tokom prošle godine prihodovale su više od milijardu evra iz poslova sa državom (budžet), pokazuje računica Radara na osnovu njihovih tek objavljenih finansijskih izveštaja, javno dostupnih na sajtu APR-a Rekorder je kompanija Energotehnika Južna Bačka u vlasništvu Dragoljuba Zbiljića, u čiju kasu je za godinu dana leglo oko 230 miliona evra ili čak 92 odsto više novca nego 2023.
Јужна Бачка, међутим, није остварила ни највећи скок прихода које су забележиле фирме блиске власти, нити је рекордер по стопи раста нето добити. Раст профита од невероватних 251 одсто за само 12 месеци имао је Стартинг, фирма која до пада надстрешнице у Новом Саду и погибије 16 људи није била позната широј јавности, а управо је она на реконструкцији новосадске Железничке станице била главни подизвођач.
У Србији је готово без грешке могуће предвидети ко ће бити ангажован на највећим државним пројектима, попут Експа, изградње Националног стадиона или реконструкције железничких пруга и ауто-путева, чија се вредност мери милијардама. И то се, логично, види на крају године, када се подвлачи црта.
Мало која фирма блиска СНС-у није добила посао на неком од тих пројеката, често и без тендера, као подизвођач иностраном партнеру, а који је, опет, посао добио по међудржавном споразуму, такође без расписане јавне набавке, већ директном погодбом.
Осим станице у Новом Саду Стартинг градио и Београд на води, пругу, мост…
И баш то подсећа на случај фирме Стартинг, за коју је мало ко знао до 1. новембра прошле године и трагедије у Новом Саду, када се срушила надстрешница са станичне зграде, под чијим теретом је страдало 16 људи, међу којима и двоје деце. Баш на пројекту реконструкције станичне зграде, где је држава као извођаче ангажовала кинеске фирме ЦРИЦ и ЦЦЦЦ, као главни подизвођач био је ангажован Стартинг.
До јавности до данас нису стигле информације да је њено одговорно лице или неко од власника био на саслушању, а извесно је да нико није хапшен или привођен. Све то је необично, ако се има у виду да је реч о фирми која је имала важну улогу у реконструкцији станичне зграде, вероватно најважнију након кинеских компанија, а нико из надлежног Вишег јавног тужилаштва није објаснио како је успела да буде изузета из кривичног поступка.
Иако до краја прошле године није била позната јавности, бројке из њеног финансијског извештаја говоре да је била ангажована на бројним великим пројектима. Током 2024. приходовала је око 11,6 милијарди динара или око 99,1 милиона евра, а у односу на прошлу годину приходи су порасли за 39 одсто. Ова компанија у исто време остварила је профит од око 540 милиона динара или 4,6 милиона евра, што је за чак 251 одсто више него у 2023. И док добит на крају године зависи од трошења или улагања, приходи показују да Стартинг може да стане уз раме некој већој фирми која је блиска Српској напредној странци и које по дефиницији зарађују огроман новац.
Велику улогу је имала на пројекту реконструкције Железничке станице у Новом Саду, где је учествовала са 71 одсто у укупној вредности радова. Судећи према доступној документацији, извештају Експертске групе са Универзитета у Београду и незваничним информацијама, на том пројекту потписала је најмање три уговора и 11 анекса, а уговорила је послове вредне најмање 12,2 милиона евра. То је скоро шест пута већа цифра од оне која је у почетном споразуму потписана са Кинезима.
Њени власници широј јавности међутим нису познати. Љиљана Трипковић поседује 70 одсто удела у Стартингу, док преостали део припада Николи Тривићу. О њима готово да се није ни писало. Тривић се међутим сликао са Николом Недељковићем, бившим директором Београда на води, када је Стартинг изабран за главног извођача радова на изградњи зграде БW Террацес. Пише да су били ангажовани и на извођењу радова на реконструкцији пруге од Београда до државне границе са Мађарском, као и на потконструкцији пруге на деоници од Земуна до Земун Поља, а Стартинг је био ангажован и на изградњи неких граничних прелаза, спортске хале у Старим Бановцима и за реконструкцију моста преко Западне Мораве, у Мрчајевцима код Чачка.
Збиљићеви послови са ЕДБ, ЕМС, Железницом, а гради и Национални стадион
До сада објављени финансијски извештаји за 2024. показују да по укупним приходима и профиту у односу на друге фирме блиске власти, ипак, предњачи Драгољуб Збиљић, тачније његова компанија Енерготехника Јужна Бачка. Током прошле године она је приходовала око 26,7 милијарди динара или скоро 230 милиона евра, тако да су јој приходи за само 12 месеци увећани 92 одсто. Још брже је, међутим, расла њена нето добит, која је достигла 2,4 милијарде динара или нешто више од 20 милиона евра. Другим речима, профит јој је 2024. био за чак 153 процента већи него 2023.
Иако су ове цифре заиста огромне, не би требало никога да чуде, јер је Јужна Бачка само са државом и на тендерима лане склопила скоро 30 уговора. Доступни подаци показују да је најчешће послове добијала од Електродистрибуције Србије, у просеку један месечно, а укупна вредност потписаних уговора и споразума само са том државном компанијом прелази 32 милиона евра.
Један од најуноснијих послова, израда пројектно-техничке документације и извођење радова на изградњи постројења за пречишћавање отпадних вода у Пећинцима, Збиљићева фирма добила је од Министарства заштите животне средине. Тај уговор „тежак“ је 1,5 милијарди динара са порезом или непуних 13 милиона евра.
Уз то, ангажована је и на пројекту Националног стадиона, где је са још 38 подизвођача добила чак око 18 милијарди динара или 152 милиона евра вредан посао изградње постројења за снабдевање топлотном, расхладном и електричном енергијом. Добар део тих прихода лећи ће на рачун његове фирме у току ове године, јер ти радови нису ни близу краја, а пореске обвезнике градња Националног стадиона већ је, како сазнаје Радар, коштала 43 милијарде динара или око 367 милиона евра.
Енерготехника Јужна Бачка послове је добијала и од Београдских електрана, Инфраструктуре железнице Србије, Електромреже Србије (ЕМС)… Недавно јој је ЕМС доделио уговор за изградњу кабловског вода, а само од тог посла Збиљићева фирма инкасираће 1,1 милијарду динара или око 9,5 милиона евра.
Драгољуб Збиљић донедавно је био члан Савета Факултета организационих наука у Београду, али је прошле среде, 16. априла, смењен. Збиљићеву смену тражили су запослени и студенти овог факултета након што је КРИК открио да је овај бизнисмен био близак и да је пословно сарађивао са једним од битних чланова нарко-картела Дарка Шарића, Милошем Пандрцом, који је осуђиван за међународни шверц кокаина и због тога је провео десет и по година у затвору.
Дрчелићев Конкорд вест увећао добит за 123 одсто
У контексту високих природа, профита, послова од државе и веза са Српском напредном странком неизоставан је и Конкорд вест, односно власник те компаније Жељко Дрчелић, који је и председник Кошаркашког клуба Црвена звезда. Дрчелић је недавно смањио свој удео у тој компанији са 75 на 50 одсто, у корист фирме Raims development, иако је Конкорд током прошле године остварио раст прихода за 24 одсто, а добити за чак 123 процента. У касу те компаније у 2024. легло је 16,7 милијарди динара или око 142,3 милиона евра, док је добит износила 476 милиона динара, односно око четири милиона евра.
И Дрчелићева фирма добијала је послове на највећим државним пројектима. Конкорд вест је у конзорцијуму са још неколико фирми ангажован на изградњи стамбеног комплекса целине Е2 у оквиру пројекта Експо 2027, а за то ће држава издвојити укупно 252 милиона евра, односно готово 30 милијарди динара укључујући ПДВ. Дрчелићевој компанији од тог посла припашће 28 одсто новца.
Његова фирма била је ангажована и на изградњи Универзитетске дечје клинике Тиршова 2, чија је вредност већа од 153 милиона евра. Конкорд вест је део и конзорцијума који је добио посао за реконструкцију Музеја града Београда, вредан око 43 милиона евра.
Само ова три посла, уговорена са државом, вредна су 448 милиона евра и ако Дрчелићевој фирми припадне само четвртина уговорене суме, на њен рачун лећи ће више од 110 милиона евра.
И Никола Малбаша, власник Јадрана, близак је властима, а најдиректније је био повезан са актуелним градоначелником Београда Александром Шапићем. Малбаша је био председник Ватерполо клуба Нови Београд, који неформално води управо Шапић, а прошле године Малбашина фирма Јадран остварила је приход од 12,4 милијарде динара или око 106 милиона евра и свом газди направила нето добит од 727,8 милиона динара или 6,2 милиона евра.
Јадран, такође, често склапа уговоре са државом, учествује на тендерима у конзорцијумима, на којима је неретко једини понуђач, а у просеку добија по четири или пет послова сваког месеца. Можда је и рекордан за њу био август 2022, када јој је додељено чак девет уговора.
У региону хапшен, а у Србији добија милионе евра из буџета
По неколико послова месечно од државе, њених фирми и институција добија и ГАТ из Новог Сада, чији је власник Дејан Слијепчевић. Баш та компанија остварила је у 2024. приходе од 11,3 милијарде динара или око 97 милиона евра, док је нето добит износила 576 милиона динара, односно 4,9 милиона евра.
Ова компанија склапала је бројне уговоре са државом, њеним компанијама и институцијама. Неретко је то био ЕПС, комунална предузећа у Новом Саду, али и болнице и институти у Војводини. То предузеће било је и извођач радова на изградњи стадиона у Лесковцу, а вредност тог пројекта увећана је за 526 милиона динара или око 4,5 милиона евра након изградње, о чему је прошле године известио и Савет за борбу против корупције.
По писању медија, власник ГАТ-а Дејан Слијепчевић хапшен је у Црној Гори јер није пријавио да уноси 19.000 евра у ту земљу, а потом и у БиХ, где је приведен заједно са чланом СНС-а, Адамом Шукалом, због сумње да су учествовали у куповини гласова у корист опозиционе странке и председничке кандидаткиње Јелене Тривић. Код њих је тада наводно пронађено 50.000 евра, као и предизборни плакати.
Иако хапшен у суседним земљама, заједно са тадашњим министром полиције Братиславом Гашићем, који је у новој влади поново „прекомандован“ за министра одбране и председником државе Александром Вучићем, Слијепчевић је улазио у Командно-оперативни центар МУП-а у који цивилима улаз није дозвољен.
„Ружичасти“ биланси власника провладиних телевизија Жељка Митровића и Срђана Миловановића
Међу бизнисменима чије су фирме оствариле огромне приходе је и Жељко Митровић, чија је Пинк медија група приходовала око 8,4 милијарде динара или око 72 милиона евра. Упркос значајним приходима, фирма власника „ружичасте телевизије“ исказала је заиста симболичну нето добит од око 1,6 милиона евра.
С друге стране, иако је имала мање приходе – 6,8 милијарди динара или 59 милиона евра – Прва телевизија, која је у власништву Срђана Миловановића, још једног бизнисмена блиског СНС-у, остварила је лане профит од седам милиона евра. И друга, значајно мање гледана телевизија Б92, коју такође поседује Миловановић и која је такође на располагању напредњацима, годину је завршила у плусу и повећала приходе, који су достигли 2,2 милијарде динара или 19 милиона евра, уз нето добит од 3,2 милиона евра. Када се овим двема телевизијама дода и „мајка фирма“, Коперникус систем, са приходима од око 50 милиона евра, може се закључити да се у касу Миловановићевих фирми лане слило значајно више од 100 милиона евра.
Фирме Остоје Мијаиловића прескочиле стотку
У врху по оствареним приходима су и фирме бизнисмена Остоје Мијаиловића, члана Главног одбора СНС-а и председника Кошаркашког клуба Партизан. Глобос осигурање, у којем је Мијаиловић сувласник, приходовало је око 5,8 милијарди динара или 50 милиона евра. Судећи према подацима објављеним на Порталу јавних набавки, тој осигуравајућој компанији је за нешто више од годину дана додељено чак 170 уговора. А како се деле послови Глобос осигурању најбоље говори податак да је само у децембру са њим склопљено чак 11 уговора, а од почетка ове године још пет.
Истовремено, његов Бритиш моторс, који такође послује са државом, прошао је нешто лошије, па је у 2024. остварио приходе од четири милијарде динара или 34,4 милиона евра. Још неке Мијаиловићеве фирме оствариле су профите од близу 20 милиона евра. То је случај са Трио моторсом, коме је у касу легло око 18 милиона евра, два и по пута више него годину дана раније, с тим што је профит повећан скоро пет пута, са непуних 300.000 на 1,4 милиона евра. Слично је и са фирмом AKS flit solušn, чији је већински власник, преко Бавариа тима, Милица Остојић, супруга Остоје Мијаиловића, а лане су јој приходи износили око 25 милиона евра.
До закључења овог броја Радара нису објављени сви финансијски извештаји предузећа у рукама бизнисмена блиских СНС-у, па се још чека да се види како је у 2024. прошао Миленијум тим, чији су власници Иван Бошњак и Стојан Вујко, а од којих се извесно очекују огромни приходи.
Такође, још нема ни извештаја кровне компаније Инкоп из Ћуприје, чији су власници сада Звонко Веселиновић и његов брат Жарко, након што им је свој удео од 40 одсто, на равне части поделио њихов некадашњи ортак са севера Косова, Милан Радоичић. Једна од њихових „ћерки фирми“ које послују у саставу Инкопа, Нови Пазар пут и даље добија послове од државе, пре свега на локалу, упркос санкцијама, које су САД и Велика Британија увеле Веселиновићу. Нови Пазар пут је прошле године имао приход од 34 милиона евра и тако власницима, браћи Веселиновић, зарадио око 3,6 милиона евра нето профита.
Овај списак није коначан, али можда ће још само ову годину највећи бизнисмени блиски власти бити у овом саставу. Јер, како је кренуло, промене у Србији се могу очекивати, а у том случају мења се и добар део бизнис сцене. Да ли одступницу већ прави Жељко Дрчелић, који је продао део власништва у и те како профитабилном Конкорд весту?
Хоће ли исто учинити и Драгољуб Збиљић са фирмом Енерготехника Јужна Бачка, у којој сада трећину удела има мађарска фирма МВМ енергетика? Такву могућност недавно је, у једном од бројних јавних наступа, наговестио за то свакако ненадлежни председник Србије Александар Вучић. Многима није јасно зашто је он то уопште помињао и какве то везе има са њим. А могуће је да има и више него што огромна већина грађана мисли.
