Прочитај ми чланак

Други светски рат никад није завршен

Душан Николић
0

Данас се добро види да је Други светски рат, тј. борба Русије, Британије и САД за сламање Трећег рајха, само привидно (био)завршен. Геополитичка битка за Европу траје и данас

Адолф Хитлер је 18. децембра 1941. године потписао своју директиву бр. 21, названу кодним именом „Барбароса”, којом је донета одлука и активиран план за отпочињање војних припрема Трећег рајха за рат против Совјетског Савеза (Русије) и његовог освајања, предвиђен за половину маја 1941. године.

Упоредо са овим, припреман је и разрађен свеобухватни план економског поробљавања, грандиозне пљачке, „експлоатације” Русије – индустријске, пољопривредне, рудне, минералне, нафтне, на њеној европској територији, до Урала. И план њене територијалне поделе и распарчавања, будуће њене робовске колонизације и укључења у велики, читај глобални, немачки рајх.

Под шифрованим називом „Олденбург” план је донет 1. марта 1941. године а припрема и организација поверене су Херману Герингу. „Пројекат” је 29. априла припремљен и разрађен до најситнијих појединости. Русија је њиме подељена на четири „економска инспектората”: Лењинград (кодно име „Холстајн”), Москва („Саксонија”) Кијев („Баден”) и Баку („Вестфалија”) са 23 економске команде и 12 нижих уреда.

Геостратегија за Евроазију

Меморандумом од 2. априла 1941. године Русија се разбија, рашчлањује на седам државних области: Велика Русија чије срце је Москва; Белорусија; Украјина; Доњецки басен; Кавказ; Средња Азија са Туркменистаном, као муслиманска јединица; и Балтичке области – Осланд, као целовита територија. Хитлер је лично изабрао своје „старе борце” за гаулајтере ових области: Лозеа за балтичке земље, Кашеа за Москву, Фауенфелда за Крим, Тербовена за полуострво Колу.

У свом чланку „Геостратегија за Евроазију”, у броју септембар–октобар 1997. године часописа Форин аферса, који је претходио објављивању књиге „Велика шаховска табла” исте године, Збигњев Бжежински објављује геополитичку карту Евроазије. У њу су, међу осталим, уцртане: заокружена, потпуна „Евроатлантистичка Европа” (без иједне европске државе изван ње), која својом источном границом, од Мурманска на северу до Црног мора на југу, укључује делове западне Русије, целокупну Белорусију и Украјину, одсеца Русију од читаве њене црноморске обале, обухватајући Грузију и Јерменију, и „Конфедерализована Русија” подељена на „Русију”, „Сиберију” и „Далекоисточну републику”.

Поменутим немачким меморандумом Украјини се, у границама могућности, даје право на „аутономан национални живот” са намером да се претвори у економски и политички вазалну државу и укључи у тзв. црноморску унију. Украјини би се поверила двострука „часна и поверљива” мисија: прехрањивати рајх и „константно држати Москву у шаху”. Галиција, некада део Аустроугарског царства, треба да постане територија рајха као и све балтичке земље. Са Крима требе уклонити све његово становништво, населити га искључиво Немцима и претворити га такође у немачку територију рајха као и полуострво Колу због рудника, басен Волге, и Баку, због извора нафте, који ће бити претворен у „немачку војну колонију”. Сви простори Русије, укључујући и средњоазијске области треба поделити на „вазалне државе” које ће војна сила рајха држати у потчињености.

Шта нам у суштини данас говори актуелни велики, светски рат у Европи, највећи од окончања Другог светског рата у Европи, маја 1945. године?

Прво, да Други светски рат, када су у питању Русија и Сједињене Државе, није завршен, да се наставља. За САД – питање је бити или не бити хегемон, владар света. За Русију – опстанак као државе и народа.

Привидни крај

Друго, када је о Русији реч, геополитички посматрано са становишта владања Европом (а тиме и светом), САД су се оголиле као настављач немачког нацистичког Трећег рајха. Сједињене Државе преузимају његову ратну, експанзионистичку, освајачку штафету похода на Русију. За разлику од Хитлерове Немачке која је, претходно покоривши војно, привредно, ресурсно Европу (осим Британије и неутралних Швајцарске, Шведске, Португалије, Шпаније и Турске), сама својом војном силом кренула у освајање и поробљавање Русије, САД не крећу саме и директно већ уз апсолутну подршку политичких, пропагандних, војних и финансијских капацитета антируске коалиције Европске уније и НАТО-а.

Оно чега данас постајемо свесни и чега смо сведоци је сазнање да је Други светски рат, посебно његова европска „компонента”, тј. борба савезничке антифашистичке коалиције Русије, Британије и САД за сламање Трећег рајха, само привидно (био)завршен. Да је ратно-поратни глобални европски геополитички и безбедносни поредак био само историјски привремена пауза. Да су борба и рат за геополитичко овладавање светом преко освајања Русоазије (читај, поништење Русије) настављени. У „кожу” Трећег рајха одмах су ускочиле Сједињене Државе са својим највернијим ратним савезником и партнером Великом Британијом, а убрзо са осталим НАТО партнерима из обе ратне коалиције.

Једна паралела

Шта је то заједничко немачком нацистичком Трећем рајху и Сједињеним Државама данас? На првом месту намера, тежња за светском владавином, за владање светом преко глобалног геополитичко-геоекономског и просторно-демографског овладавања и господарења Евроазијом и „уже” Русоазијом. Између нацистичког немачког Трећег рајха и америчког либерално-демократског рајха, дакако, не постоји вулгарна историјска и историцистичка аналогија и паралела, али постоје бројни сигнификантни елементи и „методолошки приступи” и поступци који су им заједнички. Од оних, наизглед површних, неважних али симболичних, до оних најкрупнијих.

Садашњи рат у Европи, а поводом Украјине, и на њеној територији али и на територији Руске Федерације, огољено, до сржи, више него икада до сада у протеклих седам и по деценија, показује и потврђује да су САД, када је Русија у питању, настављач политике Трећег рајха. Да „баштине” његову „идеологију”, визију, неутољиву потребу господарења Европом, Источном Европом и на првом месту Русијом. И, у том смислу, Други светски рат за САД никад није био завршен. Био је то само привид, да сламањем Трећег рајха, јесте. Штавише, води се на истим географским дужинама и ширинама, „ватрена линија” савременог фронта протеже се од нордијског арктичког врха Европе до Црног мора и, и овог пута неутралне, Турске. И Русија се, као што је то била и за Трећи рајх, означава као примарни и највећи непријатељ за САД и ЕУ-НАТО међународну заједницу.

Заставе САД, Велике Британије и НАТО

Оба рајха, и немачки Трећи и амерички неолиберални, демократски, у својој суштини су тоталитарне глобалне концепције и стратегије владања светом које за своју прелиминарну и базичну премису имају слабљење, исцрпљивање, разбијање и, као свој крајњи циљ, уништавање и поништавање Русије (Русоазије), али и господарење свеукупним њеним богатствима и огромним ресурсима.

До садашњег „рата светова” све ово речено, ова дихотомија Трећи рајх – амерички рајх била је пригушена идеолошким хладноратовским покровом и прекривена маглом готово безбројних локалних ратова, војних интервенција, државних удара, специјалних операција, индукованих грађанских ратова, политичких атентата, које су САД од окончања Другог светског рата изводиле широм света, у геополитичком римленду, прстенастом ободу светског хартленда – Русоазије. И даље је, као константа, на снази неприкосновени кључни класични геополитички кредо: ко влада Хартлендом тај влада светом.

Извор: politika

Ознаке: , , , , , ,