Pročitaj mi članakBorba protiv autošovinizma, autošovinista i te pogani zvane “druga Srbija” nije ništa do suštinska borba protiv veleizdajničke vlasti!
Где је домаћина коров се запатити неће!
Где је државника народ неће просјачити по славној прошлости тражећи шта секундарне сировине да склепа чакмару будућности.
Друга Србија је тек чељуст зверског лица власти!
Ове, оне жуте куге, сваке која иде за народом гонећи га као стадо а не корачајући пред њим као апостол и вожд!
Једнака је мржња власти и тог глиба аутошовинистичког према Србији и свему српском, јер, рекох, где једни засецају други не видају већ секу дубље, убеђујући нас да ће ране зацелити тек кад на смрт искрваримо…
Ево како се питко и плитко велеиздаја заветне светиње Косова и Метохије ближи крају а ми од дрвета не видимо шуму.
Од трулог дрвета још грђу шуму…
Како се лавеж ових псина другосрбијанских учини опаснији од шапата оних што далеко иза њих реже парчајући Србију ко рањени плен?!
Како смо уопште пристали да у ту “другоћу” понесу било шта од Србије, макар се само налик звали тако, јер ништа им од Србије не припада!
Онима којима је највећа слава- патња Србије дозволисмо да разрежу колико је Србије нама довољно, а коликом ће они господарити ко тамним вилајетом!
Све је то крвништво овог зла и оних стотину нијанси жуте куге како бисмо слепи крај очију вазда вагали између мањег зла!
Зло је зло, нема мањег или већег ђавола, но док ми вагамо с којим ћемо се најпре борити ђавољи шегрти се коте и множе а ђаво ликује како га не препознајемо загледани у толико одраза његових…
Задњи је час, заиста задњи, да схватимо како је Србија једна и једина, света, славна и велика, и да у својој слави и величини не може бити “друга”, јер земљи сатканој од неба и небу посејаном од родне и гробне земље- нема копије ил фалсификата!
Када родољуби стану пред Србију (а не као што се бедници крију иза ње) нестаће и аутошовинистичког блата!
Речју, у својој мржњи према свему српском могу трајати само док ми трајемо у забораву шта је све српско!
Док пристајемо на компромис да ће вазда остати довољно Србије колико год да је прежалимо- неће је бити ни стопе да познамо, а неће тој фукари већ нама довека смрдети нечовјештвом, јер ми ћемо каменовати човека у себи, они ништа осим камена у себи нису ни имали.
Понављам, питко и без икаквог страха приводе крају велеиздају Косова и Метохије, а ми се боримо против змајева од папира док их ђаво весело пушта небом…
Они су нам подвалили “другу Србију”- наше је да без страха кажемо и одбранимо једину и непорециву истину: не могу они презирати Србију колико је ми можемо волети; не могу живети за своју мржњу колико смо ми спремни пострадати за своју љубав, не могу трајати колико ми можемо постојати…
Нема Србије без Косова и Метохије, и тачка!
Ништа проклето “разгарничење” и “подела” нису до аутошовинизам!
Нема “друге Србије”, не може је бити, њихови дани постоје колико украду од наших!
Подигнимо главе, побогу, не носимо их само себе ради, свака је једнако праотаца и потомака.
Не живимо да бисмо сагорели ко пласт- већ тињали ко воштаница…
