Прочитај ми чланакАнкета под називом "Коме бисте открили државну тајну?" показала је да би најмањи проценат грађана Србије државну тајну открио такозваном Предрагу Сарапи, само њих 0,3 одсто, јер у њега немају нимало поверења још од кад је од цензуре на Студију Б побегао на слободарски Пинк.
И од тада му се губи сваки траг, мада га неки повремено виђају како тамо гостује у својим емисијама.
Тако да је остало непознато зашто је председник Србије пре неко јутро решио да државну тајну прво открије такозваном Предрагу Сарапи, у Пинковој емисији „Јутро са Сарапом и Деом“, која је тог јутра могла да се зове „Јутро са Сарапом и Биом“, због непревазиђеног концепта.
Наиме, јутарњи ТВ формат у настајању, „Сарапа, Деа и БИА“, подразумева да Сарапа седи у студију преко пута председника, председник му открива државне тајне и извештаје БИА, а Сарапа га гледа ко ВО (скраћено: Важна Особа).
Јер свако би се осећао ко ВО (скраћено: ко Важна Особа), да председник баш њему открије државне тајне, а посебно Сарапа који се у последње време све чешће осећа ко ВО (скраћено: Важна Особа), што примећује и широки аудиторијум.
У тој емисији могли смо да сазнамо да је бивша власт у Србији била толико непособна да није само земљу довела до банкрота, а после банкрота земљу довела и до СНС-а, што је, ипоставило се, много горе од банкрота, него нису знали ни да прислушкују. Сваки нормалан човек би Вучића прислушкивао преко Вучића, зато што је у историји шпијунаже најлогичније да неког прислушкујеш преко њега. Али, нећете веровати, бивша власт ни то није знала, сазнали смо у тој емисији, него је Вучића прислушкивала преко Владимира Ђукановића, једног од наших најпознатијих молерско-фарбарских интелектуалаца, и – гле чуда – преко Горана Весића, који се пре Београда, у то време бивше власти, бавио упропашћавањем Црвене звезде као њен функционер, али је сва срећа да није уватио да реконструише Маракану, него се више бавио реконстрисањем Звездиног буџета.
Бивша власт је, дакле, прислушкивала Владимира Ђукановића и Горана Весића и све време чекала да им се јави Вучић.
-Које будале! Зар им није било лакше да прислушкују самог Вучића, па да не морају да чекају да се он јави молеру и Горану – питао се Сарапа током целе емисије, наравно у себи, јер је то кључно питање целог Вучићевог обраћања које Сарапа, наравно, није смео јавно да изнесе, пошто је Сарапа живи доказ да фикус не расте у висину, него у ширину. Наградно питање гласи, заправо: која будала може да помисли да су га прислушкивали преко Весића и Ђукановића, најнебитнијих ликова у историји савремене цивилизације који су тек с Вучићевом влашћу постали најнебитнији битни ликови у историји савремене нецивилизације.
Ђукановић је у то време био колумниста Вучићевог листа Правда и у то време се редовно појављивао на прославама рођендана Ратка Младића, које су десничари организовали током његовог јуначког бекства, па га је полиција прислушкивала у нади да можда зна где је Младић. Или макар у нади да Ђука зна где је Булевар Ратка Младића, а где је Булевар Ратка Младића је у то време знао једино Вучић, који је био најбоља навигација за возаче који траже дотични Булевар (из Вучићевих) снова.
Док је Весић у то време био функционер Звезде, против кога се увелико водила полицијска истрага, према тадашњем писању Блица, због малверзација у том клубу, која је прекинута чим је скочио у загрљај напредњака и почео с њима да се цмаче на нервној бази. После тог цмакања више ништа неће бити исто, а најгоре што неће бити исти ни стари добри Београд.
Шта је Вучић био у то време па су морали да га прислушкују на најглупљи могући начин? Био је изгледа небитнији лик чак и од најнебитнијих ликова у историји савремене цивилизације, а није уопште лако бити небитнији од Владимира Ђукановића, неког левог десничара који је ишао на рођендане Ратка Младића, па је као такав био безбедносно интересантан као екстремиста са необично великим екстремитетима.
Међутим, пошто у Србији у последњих седам година постоји теорија да се све на овом свету у историји дешавало само да би спречили велечасног А.В. да се дочепа власти и покаже све своје таленте које је први открио Ђука. Тако да је нормално да су по председниковој теорији све часне људе, попут Весића и Ђуке, прислушкивали само да би чули шта мисли Вучић, а то је било беспотребно, пошто је Вучић целог свог живота мислио исто што мисли и Шешељ, а после исто што мисли и Тома. Те им је било једноставније да прислушкују Шешеља и Тому како би сазнали шта својом главом мисли Вучић.
Онда је дошао најновији период српске историје када је Вучић почео самостално да мисли, док се сви око њега, укључујући и Сарапу, држе старе добре изреке: „Не мислим, дакле, постојим“. И оне најновије: „Мислим, дакле, Вучић“.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
