Прочитај ми чланакПортпарол Министарства спољних послова Руске Федерације, Захарова, пред окупљање грађана у Београду 10. августа, поручила је да Запад користи забринутост српског народа због најављене експлоатације литијума за дестабилизацију Србије. „Анализа тренутне ситуације у пријатељској Србији указује на покушаје појединих злонамерних сила да активирају деструктивни арсенал у циљу подривања унутрашње политичке ситуације". Кремљ, шта год његови експоненти причали, као и сви који мисле својом главом у Србији, зна да то није истина.
Вучић није пријатељ Русији. Продаје оружје Украјини, гласа у УН против Русије, дружи се са фамилијом Зеленски. Ствари су ту јасне. Такве су и када се ради о ко зна колико пута пласираним лажима о „обојеној револуцији“. Рио Тинто је компанија са већинским англосаксонским капиталом. Берлин је витално заинтересован да Србија прва почне са експлоатацијом литијума, не зато што му наш треба (има га десетак пута више него ми) већ стога што жели да експеримент буде изведен у другој европској земљи, па ако се нађе начин да се не изазове еколошко-људска катастрофа, отпочне уносан посао на својој територији. Французима је Аца Рафал добар друг, јер Макрону и његовој екипи обезбеђује профит: авиони, камиони, метрои и тако то.
Значи према Србима неретко „злонамерне силе“ свакако то нису и у односу на свог пулена. Не да немају интерес да га руше, већ, напротив, помажу Вучићу да аутократски влада. Таквог слугу у Србији до сада нису имале, додуше, не зато што није било других који су хтели то да буду, већ нису тако вешто умели да варају Србе патриотским причама иза којих се крије издаја (одрицање од Косова, арчење националних ресурса, задуживање под лихварским условима). Наш преварантски председник свакоме од евроатлантских моћника нешто даје да га задовољи, те је јасно да нико са Запада не ради против њега.
Руси, који су као извор томе супротних обавештајних сазнања, на које се позива режимска пропаганда, то заправо нису. Само је договорено да овдашња машинерија лажи своје измишљотине приписују Русима а да их они потврде, како би деловале убедљивије за СНС русофиле, који виде да нешто није ОК са оним што Вучић говори и ради, али и даље прихватају руска омамљујућа средства.
Наивно мисле: „ако Москва каже да Вучић није српски издајник и њен непријатељ, он то и није, знају они“. У праву су: знају. Само имају интерес да обмањују Србе. Људи, који су данас у Кремљу главни, нису душевни пријатељи Србије какав је био Николај ИИ, који је противно саветима руског војнополитичког врха да Русија избегне рат и по цену жртвовања Србије, 1914. ушао у њега на нашој страни.
Путин и његов тим ни када се ради о Русима нису сентиментални. Вагају шта су приоритетни државни интереси (или њихови лични) и колика је цена за реализацију истих. У складу са резултатом који добију много тога су спремни да жртвују. Проблем је што он може да буде фаличан јер сувише има промењивих фактора да би аналитичари руских служби непогрешиво закључивали. Нису у животу баш све бројеви!
Сетимо се одузимања етничким Русима, који су грађани тоталитарног Туркменистана, руског држављанства. То је био услов Ашхабада, уплашеног од потенцијалног мешања Кремља у његове послове у контексту заштите права сународника, за закључивање огромних послова са Гаспромом. Спрам тога, у руском врху је процењено, судбина око 350 хиљада Руса много не значи. Сурово. Јасно је да је тако ако се мисли главом а не срцем, што многи у Србији и даље чине јер су оковани ланцима братства, док Москва прича о њему а хладно мисли о интересима своје елите.
То не значи да јој и српски нису у некој мери битни, ако је не коштају. Сигурно јесу више него Западу, чије кључне силе су на нас извршиле агресију, окупирале су Косово и Метохију и ту створиле лажну НАТО државу. Русија подржава Србију у одбрани Косова колико је наша власт спремна да га брани. Проблем је што га она уопште не брани већ га продаје на парче (и привела је тај посао крају), док се РФ естаблишмент прави да је Аца добар Србин који се бори за интересе своје земље. Тиме му, и више него бљутавим причама да га Запад руши, помаже да остане на власти док повлачи потезе штетне за Србију.
Коликогод да је разумљиво да Кремљ гледа себе, национално свесни Срби имају права да се љуте на руске власти што причају о пријатељству са српским народом док помажу његовог највећег унутрашњег непријатеља. Ништа мање од тога ни Руси не би требало да буду бесни на Вучића што од муниције и граната које закулисним путевима шаље на украјинско ратиште, гину њихови војници. И јесу пуни једа! Само се претварају да није тако јер имају интерес да коче његово окретање од себе.
Овако како поступају тешко му је да отворено поведе антируску кампању коју је одавно припремио. Избијају му сваки аргумент да док још може своје фанове у неколико корака гурне од Москве. Уз сву своју перфидност, ни он то није у стању да уради напречац, а РФ естаблишмент рачуна да ће тако купити потребно време после кога ће моћи њим да се позабави без већих последица по себе.
Сада би их више-мање Русија имала како по питању НИС-а, тако и престанка чињења разних ствари које Аца Антисрбин реализује у корист дела руске елите као плаћање личног данка. Уз то, ствар има и пропаганду димензију. Руској јавности је представљено да њихова земља има великог пријатеља у срцу Европе, а и највећим народима је гнусно да су сами, поготово у оквиру цивилизацијског круга коме сматрају да припадају.
Русија је, наравно, и у вези са заштитом поменутих својих интереса могла активно да се бори код нас па да не зависи толико од режима, али то кошта и захтева ангажовање. Могла је другачије да усмери своје овдашње медије и покрене НВО-политичку акцију. Није! Њени доносиоци одлука проценили су да им се више исплати да иду линијом мањег отпора.
Све то не значи да Москва не спрема Вучићу освету, уз идеју да је најбоља када се сервира хладна. Она зна да то ради. Сетимо се само Едуарда Шеварнадзеа. Више пута је преварио Русију али она се „наивно“ правила да је он њен партнер. Пред његов пад Путин га је угостио као брата, а када је почео да тоне Русија је помогла – што многи не знају – Сакашвилијевој екипи да без крви преузме власт. Едуард, стари полицајац (изградио је каријеру као министар унутрашњих послова Грузије пре него што је поставо шеф совјетске дипломатије), уз себе је до самог краја имао кључне безбедносне структуре, које су водили његови стари кадрови.
На део њих једино је Москва имала већи утицај од њега. Зато је 23. новембра 2003. у Тбилиси долетео Игор Иванов, тадашњи руски министар спољних послова, како би организовао састанак Шеварнадзеа, који је био на корак од одлуке да угуши побуну и Сакашвилија.
Са тог састанка Едуард је изашао као бивши председник а Иванов је отишао кући уверен да Михаел неће угрозити руске интересе упркос томе што је био амерички експонент. Руси су се преварили јер Вашингтон има озбиљнију квислиншко-кадровску политику од њих, но зато су они касније умели да се освете и Сакашвилију. Али то је већ нека друга прича. За нас је битно да имамо на уму да ће Руси вратити мило за драго и Вучићу. Баш они ће бити ти који ће, пре или касније, ставити тачку на његову политику каријеру.
То за национално посвећене Србе неће бити довољно, коликогод да ће бити срећни када се Алек суочи са последицама својих недела. Ако се то деси прекасно, тиме нећемо вратити Косово у чијој крађи Кремљ помаже српском самодршцу. Русија може да то занемари и настави да чека да се у правом моменту реши Вучића, али, уверен сам у то, баш они који су је донедавно највише подржавали, неће је више третирати као кредибилног партнера.
Русија у нашем региону нема, нити ће имати доминантну војнополитичку и економску улогу. Упркос геополитичким маштањима, ни ЕУ, нити НАТО, неће се брзо распасти. Моћ тзв. колективног Запада слаби али да би се ишта само због тога око нас радикално променило, неће проћи тек једна деценија. У таквим околностима руска снага у Србији почива на популарности те земље и њеног председника. Да није тога одавно би се Вучић отворено окренуо против Руске Федерације. Српска русофилија је кључна препрека да се то не деси. Преко проруског набоја, који Кремљ узима здраво за готово, он код нас има утицај. Уз његову помоћ, али и преко људи са којима у нашем војном и безбедносном систему има јаке везе, у неком моменту, када се он стварно буде борио са великим проблемима, осветиће се Вучићу. Но, далеко је од тога да ће из тога извући корист.
Круг српских русофила се сужава. Све мање их је међу национално-опозиционо оријентисаним грађанима који виде да режим и уз помоћ Кремља уништава Србију. Тако да ће Русији остати само проређени СНС русофили, са којима ће моћи да игра и као тепих их у неком тренутку извуче Вучићу испод ногу, али шири баланс унутрашњих снага у Србији биће већ неповратно нарушен. Уместо 75 посто Срба уз себе као раније, Русија ће их имати, рецимо, 25 процената.
Ако изузмемо и 10 одсто некритички прозападно настројених припадника нашег народа, остали ће се ослободити било каквих геополитичких „филија“ и „фобија“, и хладно ће рачунати као што то данас у вези са нама чине руске структуре. Сада нам Запад ништа не нуди јер зна да је довољно понешто удели лично Вучићу, али можда се то сутра и промени.
Да Србија има иоле национално одговорну власт, није да не би могла око разних ствари да се ценка и са Вашингтоном, Берлином, Паризом. Геополитика има много лица а не само једно. То би прагматични Руси морали да имају у виду. Убрзано троше наслеђени русофилски капитал у Србији. Буквално истичу задњи месеци када још могу нешто да ураде како би отежали Вучићеву издају и инвестирали у будућност српско-руских односа. То што ће после нешто да покушају да ураде, ништа не значи, битан је резултат а не позерски гест.
Као што ће се они пре или касније осветити Вучићу и многи Срби који воле Русију доћи ће до тога да пожеле да врате мило за драго њој, јер њен ујед психолошки највише боли!
Др Мила Алечковић: Ово су људи који ће сменити Вучића – спремни као запета пушкаhttps://t.co/i5NsLidekO
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 30, 2024
