Драгана Трифковић: Швабов Велики ресет на коленима, следи невиђена криза Запада

22:41 18.03.2023.

Недавно одржани Светски економски форум у швајцарском граду Давосу, још једном је показао размере кризе у којој се западноцентрични свет нашао. Овај форум сваке године окупља лидере и стручњаке из целог света, а последњих деценија је био водећи догађај који је у великој мери утицао на светске трендове. Заправо креирао их је. Клаус Шваб, оснивач (1971. године) и директор Светског економског форума, један је од заговорника „Великог ресета“ и пројекта „Зеленог развоја“ који нису сасвим добро прихваћени у међународној јавности. Ови пројекти који су делом и предложени одговори на светску економску кризу, нарочито након избијања пандемије корона вируса, суштински не нуде решења на многобројне нагомилане проблеме са којима се свет суочава. Али у томе и јесте поента. Запад је остао без здравих идеја.

Све је то јасно могло да се уочи од 16-20 јануара на овогодишњем догађају који све мање има разлога да се назива „светским“ али и „економским“ форумом. Наиме 53. Светски економски форум организован је под слоганом „Сарадња у фрагментираном свету“, а Русија није учествовала у његовом раду. Прошле године у марту, након почетка Специјалне војне операције у Украјини, Светски економски форум је саопштио да „замрзава“ све односе са Русијом. Међутим и пре тога су се челници Светског економског форума, који су сами себе прогласили „светском елитом“, настојали да дискредитују учешће Русије. Например Дмитриј Медведев, који се тада налазио на месту премијера Русије, упозорио је 2018. године челнике Давоса, да ће Русија одустати од учешћа уколико се не промене услови за представнике руске привреде. Проблем је у томе да је Запад умешао политику у све, било да је реч о економији, спорту, култури, науци или медицини.

Са тим у вези и на овогодишњем Светском економском форуму су се много више могле чути политичке пароле, него озбиљне експертизе економске струке. Иако се форум бавио економским темама као што су одрживи развој, зелена агенда, енергетска транзиција, стабилизација трговинских ланаца и инвестиција, оне су у највећој мери анализиране кроз геополитичке промене и посебно рат у Украјини. Нико од западних званичника није пропустио прилику да критикује Русију, али и Кину- која по њиховој процени неосновано подржава руску политику. Колективно самозадовољство Запада не оставља могућност да се о узроцима и последицама светске економске кризе, која је уједно и криза њиховог либералног система, расправља на реалним основама и са аргументима.

На Светском економском форуму изостала је и дискусија о другим светским економским процесима, који представљају алтернативу истрошеним западноцентричним идејама. То говори у прилог чињенци да Запад једино и искључиво прихвата свет који је по њиховој мери. Односно гаји илузију да ће свет у будућности остати монополаран на челу са САД. Али да се задржимо на Европи и европским проблемима. У Давосу су били присутни председница Европске комисије Урсула вон дер Лејен, генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, немачки канцелар Олаф Шолц, премијер Грчке Кирјакос Мицотакис, али и други премијери и председници европских држава, као и званичници ЕУ. Специјални гост форума, била је Елена Зеленски, супруга председника Украјине Владимира Зеленског, која је у Давос допутовала из Лондона. Она се присутнима обратила на украјинском језику речима да је руска СВО изазвала велику кризу у Европи и да ће стање бити још горе „ако Москва не изгуби рат“.

Нејасно је на основу којих стручних квалификација госпођа Зеленски износи овакве тврдње, ако узмемо у обзир чињеницу да је по образовању архитекта, а по професионалном деловању- сценариста, како се наводи у њеној биографији. Осим тога, форуму се путем видео–линка наредног дана обратио и Владимир Зеленски, који је наставио у истом маниру да износи неосноване оптужбе на рачун Русије. Он је изјавио да је Украјини неопходна подржка уједињене Европе и позвао на „максималне“ санкције против Русије. Међутим, јединство у Европи не постоји, иако се бриселска бирократија труди да га вештачки наметне.

У европским земљама заправо долази до све већег раскола по многобројним питањима која се тичу заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ и која узрокују негативне последице по економију. Наиме лоше стање европске економије пре свега је узроковано лошим политичким одлукама Брисела, који некритички следи политику Вашингтона. Економска криза у ЕУ настала је много пре почетка СВО, односно она је 2008. године увезена из Вашингтона, након чега је уследила рецесија и што је даље Европу довело до дужничке кризе и кризе банкарског система. Мигрантска криза која је уследила, када су се у Европу уселили милиони избеглица са Блиског Истока и Африке, додатно је оптеретила европску економију и продубила кризу. На крају, пандемија корона вируса задала је озбиљан ударац економијама европских држава. Због тога је крајње неозбиљно везивати економску кризу у Европи за руску војну операцију, како то чини госпођа Зеленски. Истина је да неразумне санкције које је ЕУ увела Русији, имају контраефекат и више погађају и онако исцрпљену европску економију, него Русију.

Наравно ове чињенице нису прозвучале у Давосу, па се не може очекивати да на овом форуму буду понуђена решења, уколико не постоји спремност ни да се утврди реалност. У том смислу Светски еономски форум у Давосу је потпуно изгубио смисао и претворио се у платформу за ширење политичке пропаганде.

За то време у европским земљама су настављени протести грађана који су незадовољни неадекватим реаговањем европских лидера. У Немачкој је средином јануара дошло до сукоба полиције и демонстраната на западу Немачке. Претходно је услед повећаних потреба за енергентима донета одлука да се прошири рудник угља у селу Лицерат између Дизелдорфа и Келна. Ту се налази један од највећих рудника лигнита у Европи. Више хиљаде грађана и еколошких активиста, успротивило се одлуци да се село поруши како би се повећала експлоатација рудника. Међутим Немачкој је неопходно да повећа експлоатацију угља, како би подмирила енергетске потребе услед недостатка стабилног снабдевања руским гасом. То је директна псоледица анти-руских санкција које је Немачка увела.

У Француској системска криза добија нову снагу. Сада је очигледно да у недостаку нових политичких и економских идеја, многи европски лидери намеравају да амортизују кризу пооштравањем закона који директно утичу на права и положај радника. У Француској је 31. јануара одржан нови талас демонстрација, организованих од стране осам великих синдиката, које су у потпуности паралисале ову земљу. Јавни саобраћај није функционисао у више од 200 градова и места, а школе су биле затворене. Макронова влада спроводи пензионе реформе којима се старосна граница за одлазак у пензију помера са 62 на 64 године, што би требало да омогући финасијску одрживост пензионог система. Влада Француске тврди да се пензиони систем урушава јер се однос између запослених и пензионера драстично променио. По речима француског професора економије Филипа Агиона, реформе су неопходне због тога што Француска има структурни дефицит од око 13 милијарди евра. Емануел Макрон је још у свом првом мандату, одмах након ступања на дужност председника, изменио Закон о раду којим је компанијама дата већа слобода у запошљавању и отпуштању радника и договарању услова за рад. У то време широм Француске такође су били организовани бројни штрајкови радника. Председник Француске је тада обећао да ће нови закони ојачати економију и смањити незапосленост, али то се није десило. Незадовољни радници сада имају још мање разлога да му верују. Посебно што је на досадашње протесте француска полиција одговарала употребом бруталне силе. Многи Французи сматрају да имају све лошије услове рада, а незадовољни су и висином примања, посебно у условима наглог повећања животних трошкова.

У Великој Британији одржани су до сада највећи протести здравствених радника у тој земљи због малих плата и недостатка особља. Нови протести су заказани за фебруар и март.

Такође протести пољопривредника одржавају се последњих месец дана у многобројним европским државама. Они исказују незадовољство актуелним одлукама њихових влада. У Француској су пољопривредници протестовали због недостака пестицида, што је довело до смањења пољопровредне производње. У Грчкој су овог месеца одржани протести пољопривредника широм земље, због пољопривредне политике, односно повећања трошкова производње. Они поред тога траже и веће субвенције од државе. Најављен је наставак протеста крајем фебруара. У Шпанији пољопривредници протестују због планова владе за затварање снабдевања водом за наводњавање. У Србији су одржани протести узгајивача стоке и произвођача млека који траже веће субвенције државе и забрану увоза млека и меса.

Ово није крај списку свих протеста у европским земљама који су се десили од почетка ове године. Очигледно је да је реч о последицама економске кризе али и контраефекта економских санкција које су уведене Русији. Грађани европских земаља не могу да се помире са чињеницом да се услови рада погоршавају услед озбиљене кризе и неодрживости система, да се животни стандард погоршава и да перспектива сваким даном постаје све неизвеснија. Уместо да се европски лидери посвете овим проблемима, који су требали да буду главна тема Светског економског форума у Давосу, они очигледно покушавају да окриве неког другог за сопствене проблеме и фокусирају се на ратне теме. Како год, тиме неће успети да побегну од постојећих проблема, већ ће долазити у све већи сукоб са сопственим грађанима. Колективни Запад очигледно није у стању да се носи са размерама економске кризе, услед недостатка решења али и доношења политичких одлука које заправо кризу чине још већом.