Прочитај ми чланакСамозвани експерт за безбедности, који се донедавно лажно представљао као „професор Факултета безбедности“, због чега је декан поменуте установе (после неколико година необјашњиве ћутње по овом питању), коначно био присиљен да пошаље циркуларно писмо српским медијима, у којима наводи да овај „стручњак“ на његовом факултету није никакав професор, те да не учествује у настави - поново је разгалио гледаоце Хепи телевизије, али и све оне грађане Србије, жељне „великих речи“, теорија завере и, најблаже речено, маштовитих реченичних конструкција, свакако (не)достојних једног доктора наука.
Наиме, др Дарко Трифуновић, у јутарњем програму „Веселе“ телевизије, још једном је „загрмео“ о томе да су Руси највећи непријатељи Србије. Истини за вољу, то није ништа ново, бар када је реч о овом „експерту“. Поделивши на свом Фејсбук профилу чланак са Курира, у ком су пренесени сви најважнији делови његовог излагања, професор Мегатренд универзитета (тамо заиста јесте професор), господин Трифуновић, кратко је написао: „БОЛИ ИСТИНА…..БОЛИ!“ (са све пет тачкица). У другом статусу на свом профилу, „експерт“ се похвалио да су његови непријатељи Јелена Милић (која НАТО идеологију пропагира на писменији, али не много уверљивији начин од Трифуновића), Милица Ђурђевић Стаменковски и (не)извесни Калед Шеик Мухамед, а себе је представио, ни мање ни више, него кроз параболу светог Кнеза Лазара, који стоји наспрам хорде, док силовито надире ка њему.
Драгана Миљанић
То што се у саставу ове „застрашујуће“ хорде налазе две нејаке жене и један „опаки џихадиста“, довољно говори о разлици између нашег „експерта“ и кнеза с којим се пореди. Сад можда није ни време ни место, али једног дана можда ћемо имати прилику и да се подсетимо на приче „експерта“ о улози коју је у својој машти себи доделио током обреновачких поплава, када је у једном тренутку чак преузео и команду над Жандармеријом и ватрогасцима (то је бар једна од прича које је причао пред студентима и која се и данас препричава на Факултету за безбедност као забавна анегдота). Вратимо се на излагање које преноси Курир у свом издању од 25. септембра ове године.
Навешћемо само неке од небулоза, које је овај истакнути (гео)политички аналитичар, који се, узгред, не скида са малих екрана, изнео у свом излагању, а да му при томе памет и образ ни мало нису сметали. За почетак, господин Трифуновић (у даљем тексту – експерт), рекао је да су нам „из Русије само стизали они тонови и они људи окренути насиљу“. Иако није навео на које догађаје се односи ова дубиозна тврдња и о каквим то тоновима говори, једино што из реченог можемо да закључимо јесте да Србију од Русије није снашло ништа добро, и то никада. Сва срећа, па су са оне, Западне стране, коју овај експерт веома лоше рекламира, стизале само „добре“ ствари, било да је реч о савезницима из Великог или Другог рата (на пример, бомбардовање на Васкрс, ’44. и устоличење на власт Јосипа Броза Тита), било да је реч о новијим српским НАТО „пријатељима“, који су нас засули тонама бомби обогаћених осиромашеним уранијумом.
Да ствар буде још гора, вајни експерт је потом рекао и да је „царска служба убила 17.000 Руса“, притом полуцитирајући Лењина, који је (некад? негде?) говорио о „та три степена терора и како се тиме влада“. У стилу правог „научног“ радника и уз „висок“ ниво интелектуалног поштења, експерт је том приликом заборавио чињеницу да би на број побијених Руса од стране „царске службе“, шта год то значило, требало додати бар још две нуле, чиме добијемо број Руса који су убијени након мрачног пута који је утабао баш Лењин & другови.
Затим је експерт казао да су „Руси изазвали Први светски рат“, јер су „отворене архиве“ (?!), па је он „читао један чланак“ (?!), у ком „један Македонац“ (?!), каже да је „убиство Фердинанда организовано у руском посланству у Букурешту“ (?!). Које архиве? Који документ, под којим бројем? Који Македонац? Зашто се убиство Фердинанда организује у руском посланству у Букурешту, које је стотинама километара удаљено од Сарајева и како они месецима унапред знају трасу кретања Фердинанда?
Добро, можда не треба да искључимо могућност да се руска царска служба служила увидима прозорљивих стараца из Оптинске пустиње, али у том случају бисмо морали и да закључимо да је Бог заиста био на страни царске службе у овом њеном подухвату. Па ипак, можда је објашњење, које је мало ближе разуму, то да је британска круна преко масонских и парамасонских организација планирала и спровела овај атентат, у циљу увлачења Антанте у рат, који је неминовно морао да уследи. Но добро, свако има право на своје омиљене негативце: експерт на Русе, а аутор овог текста на Британце. Како год било, докторска титула ће ту мање помоћи од хладних и сурових историјских чињеница, које се не демантују неким тамо записима у неким тамо архивама, него навођењем конкретног документа, чију аутентичност би требало да потврде неки реални експерти. А што се нашег експерта тиче, он је овај део излагања закључио реторичким питањем:
Дарко Трифуновић
„Па шта ви очекујете од Руса, који би требали сами себе да ослободе.“
На страну што експерт није објаснио од чега би то Руси требало да се ослободе, овде се поставља питање како је могуће да неко у Србији постане доктор наука, а да каже „требали“, али то је сада једна друга, ништа мање тужна тема. Затим смо сазнали да је убица краља Александра припадник „руско-усташке партије“ (?!), „основане на територији Македоније“ (ваљда мисли на ВМРО, али зашто то онда и не каже?!), да су „Руси преко немачког Штази-ја (ваљда некако инфилтрираног у БНД?!) основали ОВК“, и да су „педесет година разбијали Југославију“. Овде је нејасно на шта експерт мисли: Југославија настаје 1929, увођењем Шестојануарске диктатуре краља Александра, па би педесет година након тога ваљда била 1979, чији је значај овде крајње нејасан, јер то чак није ни година у којој је умро Јосип Броз Тито. Опет, можда је експерт мислио на 1918. и стварање државе Срба, Хрвата и Словенаца, у ком случају би педесет година касније била 1968.-а, иначе, година која има значај по томе што су се побунили такозвани дисиденти, који су се после показали као НВО-НАТО авангарда у Србији, па можда експерт са њима проналази неке сродне ставове. Коначно, у ком је то периоду Југославија била „симбол Запада“, који уништава Русија, остало је загонетка на коју немамо одговор.
Па ипак, оно што је било најзанимљивије у овом експертском излагању, јесте то да смо сазнали да „Руси убијају убиствима кишобранима пуним уранијума“. Нисмо сигурни „шта је писац хтео да каже“, па ћемо се овом приликом позвати на ону да смо, једноставно, „остали без текста“, у нади да ће се једног дана родити неки нови Шамполион, који ће бити у стању да дешифрује значење ове мисаоне бравуре и хијероглифе, које вајни експерт тако олако сеје у етар.
На крају, експерт се запитао да ли је он „непатриота“ (ваљда му је било тешко да самог себе назове издајником), „јер би волео да смо ми ту децу спасли“, мислећи на војнике са Кошара, који су, према његовим речима, платили главом, „зато што су Срби веровали људима који су водили руску политику“. Можемо само да претпоставимо да господин Трифуновић верује како су сви Срби након петооктобарских промена, заборавили да је у том периоду (1999), на челу Русије стајао Борис Јељцин и да је тадашња „руска политика“ дефакто била и политика Сједињених Америчких Држава.
Међутим, ова порука је далеко сложенија, него што се на први поглед чини. Наиме, на Кошарама су углавном пострадали војници на одслужењу војног рока и резервисти, а у одбрани граница сопствене државе. Разумљиво је да експерт, за кога „хорду“ представљају две жене и један џихадиста, тешко може да разуме концепт одбране од реалне НАТО хорде – атлантске дивизије, која је на нашу земљу насрнула са територије Албаније. Потпуно је јасна ствар да је много боље задржати своје мужеве и очеве код куће, да гаје децу и унуке, али „мали“ проблем је када вам државу нападне страна сила, а без организоване војне одбране, те хорде ће неминовно стићи и до тих породица и тих кућа, и поробити или побити већину становништва. Неко ко се лажно представља као професор Факултета за безбедност, требало би да зна бар толико. Осим што је експертова порука дефетистичка, она је такође и противзаконита, а да не говоримо о томе да је и лицемерна, ако узмемо у обзир експертов став да сунце излази на Западу и да бисмо придруживањем НАТО и ми били у стању да видимо тај призор. Проблем је у томе што би онда опет неки синови, мужеви, очеви или браћа, морали негде да гину, али овог пута не у одбрани сопствене државе, него у служби НАТО експанзије према „државама у развоју“ (за које мултинационалне корпорације процењују да би било боље да се не развију, како би њихови ресурси били „доступнији“ за експлоатацију). Искрено се надам да је експерт макар добро плаћен за овакве своје ставове, који су лишени разума, морала, па чак и самог смисла.
У сваком случају, ми овом приликом др Трифуновића не бисмо назвали ни „непатриотом“, ни издајником, већ ћемо се послужити болним закључком великог Стевана Сремца, који каже да, „Србин, када жели да будe напредан, прихвати мишљење својих непријатеља“. Нашем експерту поручили бисмо да је у једноме, ипак, био у праву – истина заиста уме да боли.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
