Прочитај ми чланак

Др Петровић: Ситуација се усложњава, Вучић блокира подршку Србима у Црној Гори

0

Емисија Двадесет пет минута, др Драган Петровић, Наставак протеста у Црној Гори, историјска ретроспектива, садашње стање и перспективе разрешења кризе.

Масовност протеста у Црној Гори не јењава, после рекорда у недељу 2 фебруара, где је било близу 200 000 људи укупно, од чега само у Подгорици 60 000-70 000. Након хладног таласа времена у четвртак 6 фебруара, поново у недељу 9 фебруара се достижу рекордна учешћа на протестима. Режим инсистира на донесеном „Закону“, а са друге стране нуди „окакшавајуће околности“ и разматрању његове примене. Митрополија СПЦ мудро избегава ову замку, да се на бази донешеног „Закона“ почну тобоже преговори, у којима је наводно власт спремна на „уступке“. Односно толико су донета законска решења удаљена светлосним годинама од било каквог реалног споразума и консензуса, да је једини излаз његово целокупно поништавање, доношењем новог.

Такође, изузетно можда би се евентуално избацивање из њега и замена читаве једне трећине суштински неповољних решења по било какав консензус могло третирати као прелазно решење у потрази за компромисом.

Петровић се осврнуо у емисији на историјски контекст у Црној Гори, где се види да идеологија и стратегија милогорског режима нема упориште ни у једном периоду дуге историје, изузев на неколико маргиналних појединаца насталих у периоду фашистичке окупације које је народ одбацио и који су као идејн и неофашисти били блиски НДХ (Секула Дрљевић и Марковић-Штедимлија). Чак и зеленаши након Божићне побуне (ккоја је имала династички карактер) су полазили од тога да су Срби, то је био став и Федералистичке странке која је постојала између два светска рата.

Петровић је указао да је међуратни период у оквиру Краљевине Југославије Црна Гора имала далеко бољи статус и њен народ, него што се то говори у режимским медијима последњих година. Зетска бановина са седиштем на Цетињу, је обухватала источну Херцеговину, и имала излаз на море од ушћа Неретве до границе са Албанијом, па је у њеном саставу био и Дубровник, Неум, Метковић, Цавтат, Слано, Конавли, Корчула, Мљет, Пељешац, Метохија са Пећи и Ћаковицом, Требиње, Солац, Гацко и др. Петровић је указао и стање привреде у Црној Гори и Зетској бановини у том периоду.

Ђукановићев режим и његова идеологија је дакле феномен, који није постојао, нити има било какво упориште у црногорској историји. Многи у том режиму су залутали путници, укрцали су се у њега поделом на два крила тада просрпске Партије социјалиста, и из чистог личног интереса су пасивно прихватали све промене на том путу (отцепљење Црне Горе, „нови језик и писмо“, идеологију и идентитет, сукоб са Русијом, увлачење у НАТО и др.), а сада је дошло до снажне детонације гнева народа приликом покушаја да се узме и последње што је вредно остало – цркву православну српску. Отуда је ово велика и кључна битка за народ у Црној Гори, битка за идентитет, демократију, слободу…

Држање званичног Београда и Вучића замућено и збуњујуће. Масовност народа који протестује велики капитал који се ничим не може умањити и даљи расплет кризе ће се одвијати у следећим месецима када ће и временске прилике бити све повољније за масовне протесте, што свакако додатно не иде на руку милогорском отуђеном режиму. За октобарске парламентарне изборе тај режим све мање има шанси за било какав успех и поред лажних приказивања истраживања јавног мњења.