Pročitaj mi članak

DR DRAGAN PETROVIĆ: Vučić će priznati nezavisno Kosovo

0

U premijernoj emisiji od dvadeset pet minuta koje će se od sada emitovati na Jutjub kanalu Srbin info, Dragan Petrović, naučni savetnik, govorio je prvo o pitanju Kosova i Metohije kako se postavilo i rešavalo pod naprednjačkom i SPS vlašću proteklih godina.

У краћем уводу-ретроспективи од неколико минута, указао је на позицију Косова и Метохије до 2012. године, где је његов северни део остао и у пракси на сваки начин део државе Србије. Јужно од Ибра су остале енклаве са неалбанском већином које је Србија такође третирала у пракси својим делом и извршне власти, а у међународној равни и на сваки други начин завнични Београд де јуре је третирао читаву територију КиМ својим саставним делом, па је и на оним просторима где није имао директну власт, то третирао као привременим стањем. Напредњаци су и дошли на власт 2012,. са слоганом да ће неформалне преговоре Стефановић-Тахири одбацити у потпуности, и борити се за остварење пуног легитимитета државе Србије на својој територији.

Међутим, прво су покушали да скупштинским решењима легализују неформалне резултате преговора Стефановић-Тахири, а потом донели противуставан и за српске интересе веома штетан Бриселски споразум, којим је опасно девастирана позиција Србије на Косову и Метохији, нарочито питање полиције и безбедности чак и севера, као и судство. Залагање Александра Вучића и осталих челника власти да се донесе правно-обавезујући споразум, односно тзв. „разграничење“ представљало би и формално и у име будућих генерација предају остатка суверенитета државе Србије над својом јужном покрајином.

Власт је уз посредство западних ментора водила са Приштином и током јесени 2018 и почетком ове 2019. године тајне преговоре у иностранству у правцу закључивања правно-обавезујућег споразума и „разграничења“. Петровић указује да до тога на срећу није дошло. Управо захваљујући пре свега улози Русије и Кине, неслагању СПЦ, а потом и већинским јавним мњењем у земљи, где се упркос медијској блокади, чак претходно и у тзв. „унутрашњем дијалогу“ јасно показала неспремност, опозиције, интелектуалаца и највећег дела становништва, да прогута једну такву капитулацију и добровољни државни и национални пораз.

Петровић је указао да протести опозиције само делимично покрећу евидентно народно незадовољство постојећим стањем у земљи, где се примењује за интересе широких слојева народа, али и саме земље Србије погубан неолибералан и антисоцијалан модел привредом, наметнут од колонијалних страних и глобалистичких центара моћи. То грађани осете упркос до сада не виђеној медијској блокади. Он је у другом делу емисије укратко описао потпуно преузимање остатка медија који раније нису били под тоталном контролом режима и атлантиста (локалне и регионалне телевизије 2016, а потом и тв Коперникус, Прву тв, О 2, писане таблоиде попут Курира, Ало, Телграфа и др) да би се уз неколико усамљених случајева да власници локалних телевизија пружају отпор том бруталном притиску (КТВ и власница Даница Радић, Канал 9 и власница Маја Павловић) и лист Таблоид, практично сво опозиционо мишљење свело на интернет. Медији у директним америчким и проатлантисичким рукама (Н 1, Јужне вести, НИН, Време па и лист Данас) заправо подржавају тзв. „жути“ део опозиције и грађанисте, односно Другу Србију.

Најбољи пример поражавајуће у пракси англо-америчке политике према медијима на нашим просторима је саопштења подршке и дивљења бруталним антидемократским монтираним судским процесима у Подгорици од стране режима Ђукановића против лидера опозиције и српских странака Мандића и Кнежевића у тзв. афери „државни удар“.

У том правцу др Петровић је указао да слободни медији у Србији уз пар изузетака локалних телевизија су сведени на интернет, где огроман значај управо има портал Србин инфо и медијска кућа Центар, Балкан инфо, Хелмкаст, Српска прича и неколико других. Отуда је неопходно повезивање и сарадња у патриотским опозиционим круговима. Одајући извесно признање протестима грађана и опозиције (где опет има ограничења и пропуста), Петровић указује да је ипак неопгходно да се оформи снажна опозициона странка или савез на основи алтернативе постојећем неолибералном и антисоцијалном моделу и антидржавној политици власти, која би артикулисала у парламентарном смислу велико и оправдано незадовољство највећег дела становништва у Србији.

 

То би био и најбољи начин да се мирним путем дође до промене власти у правцу национално одговорне и социјално програмски способне структуре за заустављање даљег потонућа народа и земље и преокрет ка њеном будућем опоравку и успону. Алтернативе су несагледиве, даље проапсти и све се мора урадити да се тај сценарио избегне и земља постави на чврсте основе.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!