Прочитај ми чланакНакон више од месец и по дана протестних шетњи и окупљања православних верника под покровитељством Српске православне цркве у Црној Гори јасно је да је у питању практично свенародни покрет, који по својој масовности, достојанству и саборности, правазилази све што је до сада виђено на црногорским просторима.
Изразита ауторитарност, недемократичност, непопустљивост и искључивост црногорских власти приликом доношења спорног Закона о верским заједницама где су погажени сви принципи савременог света, довели су до практично плебисцитарног опредељивања православног становништва у Црној Гори, које је недвосмислено дало подршку СПЦ и изразило спремност да се бране хришћанске светиње. Изразита масовност, саборност, достојанственост и одсуство било каквих инцидената у ових месец и по дана приликом протестних шетњи у организацији СПЦ, навели су црногорски режим да одустане од агресивнијег држања и покушаја директније примене силе.
Све наведено је све више препознато и у међународној заједници, а добар део бирача и чак чланова владајућег ДПС све више показује симпатије према манифестацијама православних верника и СПЦ, те неслагање са донешеним Законом о верским заједницама, реално упереним против есенцијалних интереса православља и посебно СПЦ у Црној Гори. Стога милогорски режим све више слаби сваком новом седмицом, у односу на бирачко тело и јавно мњење, што би реално могло да доведе као неминовност промену режима након октобарских избора ове 2010. године.
Стога је влада Душка Марковића предложила митрополиту Амфилохију Радовићу и Митрополији црногорско приморској преговоре, који су прошле седмице започети. Добро је што је митрополити Амфилохије инсистирао да на њима учествују и друге владике СПЦ из Црне Горе. Да је режим стварно заинтересован за постизање консензуса, понудио би измену око једне трећине спорног Закона, где би биле садржане све неприхватљиве и спорне одредбе, а Закон би формално потом остао на снази, истина суштински драстично измењен. Како је влада Душка Марковића само понудила разговор о имплементацији постојећег законског оквира, није чудо да представници Митрополије и СПЦ на започетим разговорима нису тако нешто могли да прихвате.
Уколико преговори не дају резултата, временом, паралелно са доласком топлијих дана и пролећа повећаваће се број учесника у литијама и протестима, што напосле мора довести до неуспеха власти на парламентарним изборима на јесен. Са друге стране режим и његови прикривени ментори, би отуда могли да иду на испровоцирање инцидената и сукобе да би избегли овакав ћорсокака, у који су сами својим бројним пропустима и агресивним и непромишљеним потезима, довели читаву Црну Гору, али и окружење. Отуда су народ и Црква православна (СПЦ), међусобно упућени једни на друге, где би важан фактор свакако представљала и опозиција, посебно она која је уз цркву, а то је огромна већина опозиционих кругова.
Недемократски милогорски режим и њихови прикривени покровитељи, су својом непопустљивом и недемократском политиком у правцу покушаја измене миленијумског српског идентитета Црне Горе, постигли су у покушају доношења и примене антиправославног закона, дакле потпуно супротан ефекат од планираног: најзад су чврсто повезани у један правац и народ, црква и опозиција, па се чини да је позиција Мила Ђукановића врло слаба са даљом тенденцијом погоршања, а слична је позиција и целокупног монтенегријског концепта.
