Прочитај ми чланакИ поред репресије режима масовност и чврстина подршке народа Цркви и одбрани идентитета може бити одлучјући фацтор у њеном разрешивању
Да ли се налазимо пред могућим тзв. Црногорским пролећем, односно покретањем ширих народних маса, њиховим буђењем у наступајућим месцима. Народ је већ пробуђен, на протестима, против наметања закона о верским заједницама директно уперреним против СПЦ. Заправо молебанима и литијама које организује Српска православна црква у Црној Гори свакодневно учествује маса приближно у омеру четвртине читаве популације становништва. То је од 150 000 па чак у последње време и до 200 000 по ударним данима четвртком и недељом. Међутим, како је то већ више од месец дана одржавања ових мирних манифестација, за предпоставити је да је до сада најмање 250 000, па чак и до близу 300 000 људи макар једном учествовало у њима.
Како Црна Гора има око 600 000 становника, а томе се може додати још најмање 50 000, па и нешто више оних који ту живе а немају статус држављанства (улгавном српске избеглице из Крајине, Босне, КиМ и Албаније који из политичких разлога од милогорског режима нисту добили право држављанства и гласа на изоборима), то је приближно и близу половине, у сваком случају бар 45 % посто свих становника Црне Горе данас, који су макар једном узели учешћа на овим простестима до сада. И тај број и удео се свакодневно повећава, јер су ниме захваћени чак и неки чланови владајуће ДПС.
Режим повећава тортуру и притиске, о чему се свакодневно можемо информисати, попут хапшења којима су излоежне чак и породице опозиционих представника, и активиста који рецимо учествују у сликању тробојки, изјавама на друштвеним мрежама и сл.
Како су вероватно у октобру парламентарни избори, шансе Ђукановићевог режима да се одржи и после њих су све мање. Отуда остаје зебња да би он могао да посегне за ванредним стањем, исценирањем инцидената и чак позивањем НАТО као покушај задржавања на власти. Отуда су мирни и масовни протести и учешћа на молебанима и литијама СПЦ, активности сликања тробојки и друштвене мреже, као и даљи облици ненасилног отпора (пример односа према посети Ђукановића Беранама), одличан начин да се задржи и прошири масовност, одбране светиње и припреми атмосфера за плуралистичко смењивање корумпираног, недемократског и марионетског режима и милогорске идеологије.
Акције прикупљанај потписа од стране студената у Србији, су вид притиска на званични Београд да се помери са мртве тачке и почне да ради у међународној заједници на актуелизацију питања незапамћених притисака и тортуре коју примењује милогорски режим над српским народом у Црној Гори, где је сада посебно на удару православна црква. Нароид у Србији и Републици Српској, потом широм света у српској дијаспори се пробудио и на различите начине, а пре свега српска елита треба да се ангажује у правцу помоћи да се заустави недемократски и насилни режим милогораца у свом антицивилизацијском подухвату.
