Прочитај ми чланак
Радозналост ученика је добар знак, подстиче наставнике да воле свој посао.
Када уђете у учионицу и покушате да научите ученике основним концептима психологије, некада вам то пође за руком. Неки ученици разумеју више, неки мање, неки више уче и труде се, али има и оних који не уче, не знају, не труде се и немају намеру да то промене.
И онда дође тренутак када вас један незаинтересовани ученик који не жели да запамти ни најједноставнију дефиницију, а камоли неки комплексни стручни појам, потпуно укључен у час, пита: „Професорка, а шта је то инсомнија“? И када покушате да сазнате где је чуо за тај појам, са широким осмехом одобравања изговори име естрадне уметнице која је ваљда отпевала истоимену песму.
О аутору
Јелисавета Рогошић је наставница и психолог.
Радозналост ученика је добар знак, подстиче наставнике да воле свој посао. Подстиче развијање интелигенције и мишљења, проширује вокабулар, знања и компетенције. Али постоји тренутак када је тешко прихватити да је интересовање за неко психолошко стање побудила нека естрадна уметница, а не наставник који се труди и предаје. И када се то понавља из генерације у генерацију…
Међутим сви смо ми људи и уздижемо се изнад тога. Битно је успоставити уску сарадњу, зарад добробити омладине. Мислим да је прерано размишљати о синдикату просветно-естрадних радника, али никад се не зна.
Прво бих се, због уздизања изнад тога, извинила Цеци што није поменута у наслову, пошто појам монотонија ученици такође познају из њене популарне песме. Не знају шта значи, не знају на шта се односи, али научили су реч. Познају како звучи. И због тога што је битнија звучност, монотонија је испала из наслова. Инсомнија звучи звучније. Када се све сабере и одузме, посао наставника ипак није узалудан, понекада може да подари смисао звучно познатим речима. Зато је кооперативност од изузетног значаја.
Рецимо да је уместо стиха: „Ожењен сам, као момак живим“ у песми Саше или Дејана Матића, поменут концепт „криза средњих година”, можда би се неко дете и запитало шта је то тачно. Наравно не може да стане у песму баш сама дефиниција или ближе одређење као нпр. маладаптивни бихејвиорални образац на биолошки процес старења или сл. Али овако једноставна формулација никога не наводи да се пита. Некако је јасно на баналан начин. Насупрот томе, свака нејасноћа изазива когнитивни несклад и отвара радозналост. Када би текстови били мало мање транспарентни потпомогли би образовање у већем степену.
Ученици свакодневно наилазе на песме познатих естрадних уметника, а када воле неку врсту музике она оставља и један специфичан естетски доживљај и емоционални тон. И ако је не воле, она такође оставља одређени естетски доживљај и емоционални тон. С позитивним или негативним емоционалним тоном лакше могу да запамте концепте које треба да науче, само да почну да се појављују у текстовима нових и старих звезда заслепљујући сјајне фолк сцене.
Стихоклепци ће се сигурно снаћи, чак и када пишу текстове према личности и енергији естрадног уметника, ту може да се нађе велики број психолошких категорија, специфичних бихејвиоралних шема и адикција. Чак и речи интелигенција, мишљење и вредности могу да се појаве у извесном контексту.
Када се нешто продаје у име емоција и секса, то нешто може да буде побуђујуће за ум, а не затупљујуће. Нпр. „Оставио си ме, не смем да те сретнем, због тебе сам агорафобична…“, био би сасвим легитиман и сврсисходан текст. Са мало ефеката, доброг вибрата и специфичне боје гласа, постао би прави хит.
Надам се да ће сви људи добре воље учествовати у подстицајном подухвату оплемењивања популарне фолк сцене компликованим речима и у крајњем исходу подупрети нове образовне трендове. Касније се у другој фази имплементације може очекивати да ученици сами сазнају шта неки концепт значи и покрену читаве расправе на редовним часовима. Од позитивних исхода и нових хоризоната сарадње… до победе… у име народа!
(Политика)
