ДОКАЗИ о сарадњи Степинца и усташа: Шта је кардинал писао папи о прогонима Срба

0

Ватикан 2. марта отвара своје архиве из времена Другог светског рата

Када 2. марта Ватикан отвори архиве из ратног понтификата папе Пија 12. многе тајне, па и она око активне сарадње кардинала Алојзија Степинца и злочиначке НДХ, биће напокон решене. Већ до краја ове године резервисане су све столице у архиву где ће научници проучавати милионе страница које се чувају у архиву из времена Другог светског рата, подељених у 121 тематску целину.

„Ми се не бојимо“, поручује бискуп Серђо Пагао, префект Ватиканског архива, након што је папа Фрања донео одлуку да се ништа не скрива, па ни највеће тајне које треба да разјасне однос папе Пија и геноцида над Јеврејима, као и злочинима који су почињени у НДХ.

Тако ће напокон доћи на светло дана и преписка коју је Ватикан водио не само са Степинцем, већ и документи који ће открити однос Свете столице и врха усташке државе. Постојао је и стални контакт Ватикана и Загребачке надбискупије, па ће бити веома занимљиво видети зашто је ватиканска дипломатија одбијала да призна НДХ, без обзира на то што су сигнали да се то уради долазили и од стране црквених достојанственика из Загреба.

Сигурно ће бити најзанимљиве видети шта је Степинац писао папи о прогонима Срба, Јевреја и Рома и да ли је 1941. године, пре свега у оним првим месецима од доласка усташа на власт, када им је давао пуну подршку, слао информације о злочинима који су почињени над Србима на Банији, Лици и Кордуну. Исто тако, из докумената који су чувају у архиву видеће се како је сам папа реаговао на злочине које су чинили усташе, али и неки католички свештеници који су подржавали усташки покрет.

Историчари који су проучавали овај период и однос Католичке цркве и НДХ нису до сада имали могућност да виде документе који откривају однос Свете столице и режима Анте Павелића, као ни преписку која је вођена у црквеним круговима на релацији Ватикана и Загреба. Повремено су се појављивали документи из чудних извора који је требало да прикажу Степинца као заштитника Срба и Јевреја, али се показало да су многи од њих били фалсификати.

У ватиканским архивима из Другог рата су милиони докумената

Никада до сада није објављена ни преписка ватиканских дипломата и црквеног врха из Загребачке надбискупије, па ће бити занимљиво да се види да ли је Ватикан уопште реаговао на злочине свештеника и антихришћанско деловање дела клера у НДХ.

Историчари чекају и одговоре везане за послератни период, пре свега да ли је Јосип Броз Тито тражио од Алојзија Степинца да се одвоји од Ватикана, као и однос Ватикана у време Тршћанске кризе и наводног настојања црквеног врха да се зоне А и Б припоје Италији. Истовремено са отварањем Ватиканског архива очекује се и одлука да Загребачка надбискупија отвори архив, јер се поставља и питање шта се тамо скрива.

Једино тако може се доћи до пуне истине, а тај пут је затражио и папа Фрања када је најавио отварање архива, али и детаљно истраживање делатности Алојзија Степинца у ратним годинама.

За сам Ватикан остаје деликатно питање однос према папи Пију 12. који је изабран шест месеци пре избијања Другог светског рата, а многи су му замерали да је био толерантан према ратним злочинцима и затварао очи пред геноцидом. После рата тврдило се и да је својим ћутањем био саучесник у Холокаусту, па су га звали „Хитлеров папа“. Тако су многи сматрали да је затварао очи и када је реч о усташким злочинима, поготово 1941. године, када је и сам Степинац сарађивао са врхом усташке државе, а саме НДХ се није одрекао до последње године рата без обзира на то што је касније осуђивао усташе.

Ватикан обично чека 70 година након завршетка понтификата папе да отвори архив. Пије 12. умро је 1958. године у летњој резиденцији Кастел Гандолфо, Фрања се одлучио да архив о контроверзном папи отвори нешто раније.

Све оно што ће се наћи у архиву биће пресудно за одлуку да ли ће папа Пије и Алојзије Степинац бити проглашени светим. Канонизација ратног папе почела је 1958, а Божјим слугом проглашен је 1990. Због контроверзи је закочен даљи поступак, а папа Фрањо очито не жели да донесе одлуку ни о канонизацији кардинала Степинца.

Све је спремно да истина напокон изађе на светло дана, а најјача ватиканска „репрезентација“ биће на услузи бројним истраживачима који ће наредних месеци похрлити у архив. Ту су кардинал Хозе Толентино Калаку де Мендоза, водећи ватикански архивар и библиотекар, али и високи црквени достојанственици из Конгрегације за науку вере, наследнице инквизиције.

АРХИВ ВИШЕ НИЈЕ ТАЈНИ

Еугенио Марија Ђузепе Ђовани Паћели као папа Пије 12. имао је понтификат од 1939. до 1958. године и тринаест година је требало да се припреме документи из његовог времена. Реч је о 16 милиона папира, 13.000 коверти и 2.500 фасцикли. Папа Фрањо, најављујући отварање архива, рекао је да се „Црква не плаши историје, воли је“, а назив Тајни архив изменио је у Апостолски.

НАШИ ИСТРАЖИВАЧИ АКТИВНИ

Знам да бар један наш историчар, а сада их је можда и двојица, одавно истражује и има увид у доступну архиву Ватикана – каже за „Новости“ др Милан Кољанин, историчар Института за савремену историју у Београду. – Немам сазнања да ли је он међу 150 новопријављених истраживача који ће имати приступ у ватиканске архиве за раздобље понтификата Пија 12. Сваки архив има своја правила увида у документацију, али се надам да ће тај наш историчар имати право првенства, јер годинама истражује поменути период историје.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!