Pročitaj mi članakTragedija koja se nedavno dogodila u Kočanima, kada je u požaru u diskoteci Pulse stradalo 59 ljudi, potresla je region i pokrenula brojna pitanja o odgovornosti i bezbednosnim propustima. Mnogi ovu nesreću upoređuju sa padom nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine, kada je 15 osoba izgubilo život, dok su dve osobe još uvek u bolnicama i četiri i po meseca kasnije.
Иако су околности различите, заједнички именитељ ових трагедија јесте занемаривање основних сигурносних мера и неодговорност надлежних институција, које су морале да спрече овакве катастрофе. Док су у Северној Македонији убрзо након пожара уследила хапшења и оставке, у Србији су реакције власти на несрећу у Новом Саду биле далеко тише, готово непостојеће.
Сигурно је да су обе ситуације осветлиле озбиљне пропусте система и указале на дубоко укорењену корупцију у обе државе.
Избегавање одговорности
Министар полиције Северне Македоније Панче Тошковски одмах је признао да је пожар у дискотеци Пулсе директна последица дубоко укорењене корупције у земљи. Истакао је да је клуб радио без лиценце, са непрописним евакуационим путевима и без основних противпожарних мера, што показује катастрофалне пропусте институција које су морале да надзиру његов рад.
С друге стране, у Србији су надлежни избегавали одговорност за трагедију у Новом Саду, тврдећи да је реконструкција железничке станице обухватила све осим надстрешнице. Међутим, снимци са лица места јасно показују да је и она била реновирана – али очигледно лоше и нестручно, што је довело до њене катастрофалне пропасти и смрти 15 људи. За разлику од Македоније, где су одмах уследила хапшења и оставке, у Србији се одговорност и даље пребацује са институције на институцију, без конкретних последица за надлежне.
Хапшења и привођења потенцијално одговорних
Министар полиције Северне Македоније Панче Тошковски потврдио је да је тренутно, дан након несреће, 23 особе под истрагом, док се 11 налази у притвору.
„Нећемо стати овде. Истрага показује да је систем у Македонији толико корумпиран да су бројне институције заказале у контроли рада дискотеке. Данас ће бити приведено још особа из различитих државних органа”, изјавио је Тошковски.
У Србији је ситуација била мало другачија.
Више јавно тужилаштво у Новом Саду је тек 21. Новембра, односно 21 дан након пада надстрешнице, саопштило да је ухапшено 12 особа због пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду. Међу ухапшенима због пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду био је бивши министар Горан Весић, његова помоћница Анита Димоски, Небојша Шурлан, Јелена Танасковић, као и Љиљана Милић Марковић, потписана као главни пројектант у главној свесци Пројекта за грађевинску дозволу.
Нова хапшења уследила су благовремено, тачније 24. фебруара. Ухапшена је менаџерка за развој инвестиција у „Инфраструктури Железница Србије“ и три члана Комисије за технички преглед Железничке станице у Новом Саду. Једна особа је у бекству и за њом ће бити расписана потерница. Они су ухапшени по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду и то Посебног одељења за сузбијање корупције а у вези са извршењем неколико кривичних дела са коруптивним елементом која су имала за последицу пад надстрешнице.
Оставке надлежних
Што се трагедије у Македонији тиче, градоначелник Кочана, Љупчо Папазов, поднео је неопозиву оставку дан касније.
Он је на Фејсбуку објавио пост који овде преносимо:
„Овај губитак је огроман! Не постоје речи које могу да опишу бол коју сви осећамо. Та деца су била наша деца. Познавао сам већину њих, познавао сам и њихове породице, а са некима сам био и породични пријатељ. Шок и сломљеност коју осећам трајаће цео мој живот. Ова трагедија је завила Кочане и Македонију у црно, а празнина која је остала је ненадокнадива. Тражим од свих надлежних институција да испитају одговорност свих умешаних! Непоступање је такође одговорност. Морају се истражити сви детаљи, пронаћи сви пропусти, а сви који су допринели овој трагедији морају одговарати. Ја се стављам у потпуности на располагање институцијама. Иако по закону нисам имао директне надлежности у овом случају, спреман сам да одговорим на сва питања о свему, као и о својим личним поступцима.
Нема речи које могу да опишу мој бол! Али у овим тренуцима морамо показати достојанство, манифестовати потпуну одговорност и показати разлику у начину поступања. Својим понашањем морамо дати пример да се супротстављамо систему који не функционише. Ако постоји било какав основ за моју одговорност, позивам тужилаштво да то испита и поступи у складу са законима. За мене, након ове трагедије, ништа више нема исто значење! Ово су била наша деца! Многи су, с правом, приметили зашто се јуче цео дан нисам појавио у јавности. Али они који ме познају знају колико сам сломљен и како доживљавам оно што се догодило. Тешко је, и тешко ћу ово преживети. Радио сам поштено и посвећено цео свој живот! Никада нисам ни помислио да ће се мој ангажман овако завршити, али сада се повлачим са ове функције, молећи Бога за душе наше деце, за њихове породице и за народ Македоније”.
За разлику од њега, тадашњи градоначелник Новог Сада, Милан Ђурић, поднео је неопозиву оставку 28. јануара, скоро три месеца након пада надстрешнице.
“Као одговоран човек и одговоран политичар, подносим неопозиву оставку на функцију градоначелника Новог Сада. Стабилност и смиривање тензија и заустављање даљих подела у друштву су кључни услов за даљи напредак и развој Новог Сада и унапређење живота Новосађана”, рекао је он.
Поред њега, оставку је поднео и, сада већ бивши министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Горан Весић.
Истог дана када и је Ђурић поднео оставку, исто је учинио и премијер Србије, Милош Вучевич. Како је објаснио, одлуку је донео након напада на студенте у Новом Саду, где је, како су објаснили студенти у блокади, група мушкараца са бејзбол палицама јурила студенте који су наводно лепили налепнице и исцртавали шаблоне по Новом Саду. Тада је једној студенткињи била дислоцирана вилица.
Баш због овакве ситуације, у Србији су већ месецима у току студентски протести, које је подржао и огроман број грађана. У Македонији су људи такође изашли на улице и организовали масовне скупове, како у Кочанима, тако и у Скопљу.
