Да сигурносне камере те вечери нису снимиле напад на Зорана Јакшића, једног од вођа клана "Америка" иначе недавно осуђеног у Перуу на 25 година затвора због трговине дрогом, јавност у Србији вероватно никада не би знала да је 2015. године боравио у Београду. Међутим, тај снимак осликава још једну прилично необичну појаву у том тренутку, а то је домет моћи екипе Александра Станковића познатијег као Сале Мутави, коју је касније наследио Вељко Беливук.

Тог фебруара 2015. године за Зораном Јакшићем увелико је била расписана потерница, а тражило га је више европских и јужноамеричких земаља, махом због трговине наркотицима и фалсификованих докумената. Док се мислило да се налази у бекству, да се скрива у неком од уточишта широм света, као гром из ведра неба појавио се снимак на ком Зоран Јакшић ноншалантно улази у један београдски клуб са неколико пријатеља.

На самом улазу се сусрео са једним крупнијим припадником обезбеђења, за ког ће се касније испоставити да је реч о Дарку Ристићу Меди, десној руци Александра Станковића. Иако снимак нема аудио запис, уочљиво је да њих двојица размењују неколико речи, а онда га изненада Ристић удара руком у главу и то толиком силином да је Јакшић пао као покошен. У том тренутку настаје општа туча – Јакшићеви људи су се одмах сукобили да обезбеђењем, док је Јакшић остао да лежи на земљи…

Шта је био окидач за овако жустру тучу, шта је то што су Ристић и Јакшић рекли један другом, за сада је остало непознато. Јакшић је после туче отишао са сплава и о њему се није знало ништа све до наредне године, када је ухапшен у Перуу. Али су зато Александар Станковић, његова екипа, али и наследник Вељко Беливук звани Веља Невоља, постали стални гости на станицама црне хронике.

Неколико месеци након што је Јакшић ухапшен у Перуу, у октобру 2016. године у Бачванској улици у Београду убијен је Александар Станковић звани Сале Мутави. Медији су тада преносили да је са њим у аутомобилу био управо и главни батинаш са снимка, Ристић. Станковић је претходно био на тренингу, а са њим у аутомобилу се налазио и затворски чувар М. Ђ. који је радио и као његово обезеђење.

Ово убиство умногоме је утицало на дешавања у српском и црногорском подземљу. На Станковићево место дошао је Вељко Беливук звани Веља Невоља, коме су навијачке групе, баш као и његовом претходнику, биле параван за приљаве послове. Колико је била јака Станковићева група можда најбоље осликава управо обрачун са Јакшићем, који је до тада уживао углед великог нарко боса који руководи стотинама килограма тешким товарима кокаина из Латинске Америке ка Европи.

Јакшић осуђен због 800 кг дроге

Станковићевим утабаним стопама кренуо је Беливук, с тим што је његова група, осим послова са обезбеђењем сплавова и клубова и наркотика, проширио. Полиција је у првим данима након хапшења групу описала као изузетно опасну и оговорну за нестанак 12 младића за које се верује да су свирепо убијени, а делови њихових тела раскомадани. Само је Беливук осумњичен да је починио три ликвидације.

Сразмерно моћи која је расла са доласком Беливука, Јакшић је наставио да учвршћује своје послове у Перуу и околним земљама Латинске Америке. Постао је један од најважнијих “играча” за организацију транспорта кокаина, а своје људе имао је на самом извору скупоценог белог праха. Ухапшен је пошто га је полиција, са припадницима његове групе, затекла са 800 килограма кокаин хлорида.

Осуђен је на 25 година затвора и смештен је у затвор Мигел Кастро Кастро из ког је планирао бекство тунелом дугачким скоро 200 метара, чију је изградњу наводно организовао и платио. Истрага у овом случају је још у току, а у међувремену је Јакшићу поновљено суђење због процедуралне грешке и осуђен је поново на 25 година затвора.

https://t.co/geEK7FAI9z

— СРБИН инфо (@srbininfo) March 2, 2021

Извор: nova.rs