Прочитај ми чланак
(Новости)
У 58 државних дијализних центара нема довољно места, а држава заобилази приватне. Третмани су испод медицинских стандарда, смртност изнад европског просека
Постављањем већине од 355 апарата из донације Италије, који су годинама стајали у магацинима и подрумима здравствених установа, није решен проблем дијализе у Србији. У 58 државних центара пацијенти се дијализирају у три смене. Из Батајнице се на терапију путује у Лазаревац, а у неким центрима пацијенти завршавају третман у два сата ујутру!
Истовремено, потпуно су неискоришћени капацитети шест приватних центара: четири у Београду, и по један у Нишу и Новом Саду. Држава већ пуну годину, од када је повукла пацијенте од приватника, прерачунава колико заправо кошта овај вид лечења. Иако и сама министарка здравља Славица Ђукић Дејановић сматра да је недопустиво да бубрежни болесници у поноћ иду на дијализу, још се вага да ли ће се терапија вратити у приватне центре.
На дијализи у здравственим установама је тренутно око 4.000 пацијената, а на кућном третману још око 530. Из оба удружења бубрежних болесника на дијализи упозоравају да је не само због саме природе болести, него и због третмана, који су у државним центрима у Србији, ”испод медицинских стандарда”, иако су апарати добри, преурањена смртност овог дела популације изнад европског просека, и достиже готово 20 одсто годишње.
– Услови су ужасни, испод сваког људског достојанства. О 12 квадратних метара, колико је прописано за свако дијализно место да би се смањила могућност ширења хепатитиса, може само да се сања. Људи су нагурани један до другога. У КБЦ ”Земун” се дијализирају малтене на ходницима. Штеди се чак и на рукавицама, физиолошком раствору. А ако се уређаји добро не исперу, пацијентима је живот буквално угрожен. У многим центрима се и третман који сваког другог дана треба да траје по четири сата, скраћује – каже Звонко Петровић, председник Удружења ”Реналис”.
Када је прошле године у фебруару обавестио пацијенте да више не могу да се дијализирају у приватним центрима, РФЗО је ”потегао” аргумент да је дијализа код приватника 35 евра по третману скупља него у државним болницама. У удружењима пацијената, међутим, тврде супротно:
– Дијализа са све транспортом пацијената од Београда до Лазаревца кошта више од 105 евра, колико РФЗО плаћа приватним центрима у којима је остало још 200 пацијената на дијализи – каже Никола Грубор, председник Савеза удружења бубрежних инвалида.
Према анализи Института ”Др Милан Јовановић Батут” у мрежи државних установа недостају капацитети за дијализу 200 пацијената у Београду и 100 у Новом Саду – речено је јуче ”Новостима” у РФЗО.
– За приватну дијализу лане је плаћено 352.850.000 динара, с тим што је 114.877.000 био дуг из претходне године.
