Прочитај ми чланак

Дејан Жујовић: Јесмо ли вукови или веверице?

0

Опет Београдски Синдикат? Опет, рођаци… У аманет свима да не понови се никад, генерације да пате за добробит режима! Запамтите заувек, сви заједно к’о један, само здрави у глави против система! Звучи актуелно? Људи, ова песма је старија од ваше деце. Што ће рећи, ништа нисмо научили за цео свој живот. Срећом, ово данас није колумна, па нећу много да вас грдим. Данас ћу да пишем о лепшим стварима.

Јеби га, лажем, морам да нас све заједно мало пљуцнем. Некада је Србину света животиња, његов брат, био вук. Данас? Данас је Србину света животиња јебени бишон. Немам ништа против тих веверица, али тако су нам се пропорционално смањивале и мошнице. И шта смо данас? Народ по коме може да се пиша без проблема. Да нам се деца убијају на пешачким прелазима, да оверавају по хотелским собама, а крвници слободно шетају градом. Постали смо народ у коме неко може да “изгуби” личну карту и олади друштво за брдо пара, а нама дахије да лупају на врата због пар хиљада дуга. Зато, када ноћу видим мушкарца који шета бишона, ја видим мртвог човека који хода.

FOTO: Screenshot

Е, па не може, рођаци! Некако одмах намиришем неправду и лако читам ове наше зулумћаре. Када је Лигњослав изговорио да ништа не замера нишким жандармима што су му бату мало преваспитали и показали му да нема курчења са државним органима који су добили јасне инструкције, знао сам да ће момци најебати. Годинама сам пратио шта се дешава са њима и уопште се нисам изненадио када је петорица њих попило отказе и на правди Бога остало без икаквих прихода, осрамоћени, измазани говнима од јебених таблоида.

Заклео сам се себи да ћу кад-тад наћи те момке и изљубити их као браћу своју, јер су те делије хиљаду пута главом на метак ишле за овај народ и ову државу. Шта је проблем? Бата добио неку ћушку? Па где си дошао да се бахатиш, дјечаче? На БГ асфалт? Што вриштиш као кучка на један ударац пендреком, фацо? Када су ми леђа црна од тих пендрека била, нисам цвилео као ти, пичко једна. И шта ће да ти задовољи его? Да момке оставиш без посла, деца да им гладују, да их стрпаш у луднице? Е, па неће моћи, маму вам бахату.

Неправде су се од тада само низале. За неке смо чули, ми који пратимо нешто ван Говнформера. Чули смо да су професорке у Белој Цркви добиле отказе зато што нису хтеле да ботују за багру. Чули смо и за Александра Обрадовића, делију из Ваљева, који није хтео да му фирму која храни тај град очерупају лопине. И за море других, скршених неправдом, голим насиљем, понижењем, лажима и корупцијом. И кренули смо са акцијом да помогнемо тим људима. Да покажемо багри да је остало кичме у нашим леђима, образа на нашим лицима, да и даље имамо муда и част. Кренули смо са акцијом “За све моје људе”. За наше људе који су нам бранили част и образ. Последње неугашене пламичке честитости и исправности.

Људи који су подржали акцију, од Сан Франциска до Лесковца, уплаћивали су новац у циљу помоћи. На недељном нивоу на ФБ је објављивано стање на рачунима. А онда смо 01.08.2020. одлучили да кренемо на пут. У Ниш. Да упознамо отпуштене жандарме и уплатимо им новац на текуће рачуне. Да им стиснемо руку и кажемо им да нису сами.

Момке смо срели у локалу на улазу у град. Нису могли сви да буду ту јер је један од њих, као последица свих проживљених стресова и шиканирања, завршио у психијатријској установи Топоница. Своја решења о отказима су добили у фебруару ове године, датиране на децембар прошле. До сада нису могли да се запосле нигде, јер нико у граду не сме да их ангажује, плашећи се последица. Ало, је л ово исти онај народ који је светске силе бацао на колена? Ко сте ви?

Поштујући њихову жељу, нећу детаљисати о њиховим судбинама, нећу политичарити, али ћу да пљунем и лево и десно, исте фаце једног господара. Па где си опозицијо, поготово ти платежно способна, да покажеш како се брине о људима? Хоћемо ли све сами морати? Да се сами лечимо, да се сами бранимо од зулумћара, да се сами сналазимо са крвницима? Шта бре сви ви хоћете? Да нас вратите на ниво племена Индијанаца, крвне освете, хајдучије? Није проблем, има и нас спремних и за то…

Свим момцима смо уплатили по 100 000 динара, захвалили се за њихов допринос овом друштву, за ране од метака са Косова, стиснуту петљу када год је било густо, главе у торбама толико пута. А лично сам се захвалио делији за крик кује, крик који каже да и њега може да заболи, да није тако чврст и недодрљив као што је мислио. А ви само наставите да се бахатите, има још много делија међу нама, багро…

Пренели смо и поздраве Синдиката, чврсто стегли те шакетине, изљубили браћу (јеби се короно) и растали се. Мало прошетали по Тврђави, уверили се да је Ниш, родни град мог оца, и даље леп и има шмека. Наравно, свратили у Казанџијско сокаче и напунили батерије. Срели неку браћу која су препознали мајце које смо носили и наш рад. Чврст стисак шака и речи подршке. Има нас још! И биће нас све више!

Сели смо и са неким бекријама и лепо се испричали, а онда, пуни утисака и срећни, кренули назад за Београд. Дакле, браћо, може да буде и боље. Само од нас зависи. Хоћемо ли да будемо бишони или вукови. Ако хоћете у вукове, спремите стомачиће да ће некада да буду празни, али ћете бити слободни, браћо, и штакори ће да вам се склањању са пута. Зар сте заборавили тај диван осећај када ходате дигнуте главе, поносни и снажни? Вратите то у себе, браћо. Црно-бела Србија, неслога је убија, на путу ка Европи у говнима завршила… Поздрав и само јако!

Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Наведени рачуни се воде на мене. Сав прикупљен новац ће бити упућен Александру Обрадовићу, отпуштеним нишким жандармима и двема професоркама из Беле Цркве. Покажимо солидарност према људима који су у животу само једну грешку направили – били су часни.

Raiffeisen banka АД
Динарски 265000000576857940

Девизни РС35265044000005631664

EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW

USD SWIFT/BIC. RZBAATWW