Прочитај ми чланак

Дејан и Дамњан су симбол отпора издаји и жртве политичког прогона

0

Живимо у времену издаје и обмане, у којем се лаж и неправда намећу а истина и правда сурово прогоне.

Како би у корену сасекли супростављање њиховој издаји земље и народа, евроунијатска колонијална управа сваки оправдан и организован отпор проглашава за политичку манипулацију и рушење Уставног поретка. Због тога је требало склонити са улице оне који су најгласнији и најактивнији у том отпору, а то су сигурно новинар Дејан Златановић и вођа Народних патрола Дамњан Кнежевић.

Како се супроставити издајнику Вучићу, човеку без образа и части, које је забранио истину и покушава да легализује издају, него отвореним и организованим деловањем, како су чинили храбри и искрени родољуби Дејан и Дамњан. Док већина других своју борбу своди на писање и приче, без намере да ураде нешто конкретно, њих двојица су свесни да без улице и протеста нема наде да се дође до слободе и правде. Последњих неколико година, у скоро сви већим и запаженијим протестима, међу организаторима истих били су њих двојица. Један такав величанствен скуп, који су баш они организовали, био је у марту прошле године – подршка Руском народу у борби против Запада, a поводом покретање СВО у Украјини, на којем је било присутно око 20.000 људи.

После Јовандаског ултиматума који је Вучић прихватио и тако кренуо у завршну издају КиМ, није било наговештаја протеста којим би се покренуо народ србски да издају спречи. И наравно, опет Дејан и Дамњан са Србима са КиМ и још неколико истакнутих појединаца организују велики протест на Сретење (15.2) испред Председништва. Скуп је протекао у најбољем реду, велики број људи је дошао и поред медијске блокаде и чак позивања на бојкот од стране неких појединаца и организација на друштвеним мрежама. Онда се догодило оно што је одавно Вучић планирао: ако прети опасност да протест постане заметак организованог и масовног отпора, уклонити најгласније и најодлучније, и на тај начин заплашити остале његове организаторе и потенцијалне учеснике. Дејан је, уз примену непримерено бруталне силе, као да је криминалац а не тежак инвалид и новинар, приведен од стране Вучићевих батинаша. По истом обрасцу спроведено је и Дамњаново привођење, с тим што су њега буквално претукли, пошто су му претходно упали у стан и узнемиравали супругу са бебом.

На велику срамоту, уместо да сви дамо подршку утамниченој браћи, један део родуљубиве јавности (бар се тако представљају) почиње са осудама истих. То су они дежурни критичари, “ратници“ на друштвеним мрежама, који војују у далекој позадини и са безбедне даљине критикују борбу оних који, за разлику од њих, смеју и хоће да се боре на првој линији. Најдаље је у томе отишао дежурни тумач свих догађаја и свих личности, монах Антоније, који их прозива да раде за службу (БИА) и да је све намештаљка. Заиста увредљиво и срамотно понашање оних који се представљају да им је стало до ове земље и њеног народа, посебно једног монаха.

Наводна намештаљка има за резултат то да је Дејану и Дамњану, после месец дана проведених у притвору, монструозном одлуком суда притвор продужен за још један месец. При томе су оптужени за покушај насилног свргавања председника Србије и тражи се казна затвора, за Дамњана годину и по и за Дејана годину дана. То је исти опробани сценарио, спроведен када је, наводно, покушан државни удар у Црној Гори на сам дан избора 2016. године. Тада је у Црној Гори Ђукановић сачувао своју пољуљану власт, а данас то исто покушава Вучић.

Нормално је да свако ко ради некад и греши, па су тако и Дејан и Дамњан правили пропусте, пре свега због неискуства и великог емотивног набоја, али једно је сигурно, радили су искрено и поштено. Народна мудрост каже: “Ко хоће нађе начин, а ко неће нађе разлог!“ Храбар, частан и искрен човек увек нађе начин да покуша да учини нешто на корист заједнице, а кукавица, сујетан и лицемер увек нађе разлог да од тог покушаја одустане! Данас има мало оних који се као Дејан и Дамњан храбро, одлучно и по цени највећих жртава боре за слободу, али је зато много оних који своју неискреност и кукавичлук покушавају да оправдају кријући се чак и иза “вере“ у Господа, и притом осуђују оне часне, показујући чак и отворену мржњу према њима.

Данас када је свима јасно да су Дејан и Дамњан утамничени због своје храбрости и одлучности да се боре за своју земљу и народ, очекујемо од монаха Антонија и његових истомишљеника да се јавно покају за осуђивање двојице часних родољуба и да затраже опроштај и од њих и од Бога. Такав чин био би права мера и провера њихове искрености.

Нема више сврхе писати о издајничкој намери еврофанатика Александра Вучића да нашу колевку Косово и Метохију препусти шиптарима, већ у настојању да се то спречи треба прећи са речи на дела! Умишљени колонијални вођа, уцењен од оних који су га довели на власт, хтео или не, мораће недвосмислено да призна НАТО – шиптарску творевину “Косово“, што је већ учинио камуфлирано („између редова“) потписивањем Бриселског споразума. Међутим, није само западна марионета Вучић на великом испиту, него пре свега србски народ. Кључно питање данашњице гласи: да ли ћемо ми бити нараштај на понос нашим часним прецима и који ће деци оставити будућност са надом, или онај којег ће се преци стидети, а потомци проклињати? Борећи се да Србију ослободимо од Западних колонизатора и њихових послушника евроунијатске колонијалне управе на челу са Вучићем, боримо се и за ослобађање наше утамничене браће.

Нека Господ духовно и телесно укрепи Дејана и Дамњана да до краја изнесу крст који су понели, а народ србски уразуми да одбаци екуменистичко-глобалистичке лажи и схвати да се слобода једино борбом може добити. Протест 17.3. на платоу храма Светог Саве, протести студената у Београду и литије недељом испред Патријаршије наговештавају боље дане за овај народ и земљу.

Учинимо што до нас стоји, остало ће Господ дати!