Прочитај ми чланак

ДАНАС СУ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА: Они су зауставили прогон хришћанства

0

Одлуке цара Константина судбоносно су утицале на историју света.

Српска православна црква и верници обележавају данас цара Константина и царицу Јелену, његову мајку. Цар Константин је 313. године Миланским едиктом укинуо прогон хришћана и признао хришћанство.

Foto: Wikipedia

Одлуке цара Константина судбоносно су утицале на историју света – он је признао хришћанство, што је пресудно допринело да постане водећа монотеистичка религија и основао је Константинопољ, град раван Риму, чиме је осигурао да Римско царство опстане дуго после пада Рима и западних провинција у 5. веку.

Римски цар Константин Велики рођен је у 27. фебруара 272. године у Наису, данашњем Нишу у Србији.

Константинови родитељи били су цар Констанције Флор и царица Јелена. Флор је имао још деце од друге жене, а са Јеленом само Константина.

Када је Константин преузео власт, имао је три велике борбе пред собом – против римског тиранина Максенција, против Скита на Дунаву и против Византинаца.

Пред борбу са Максенцијем, када је Константин бринуо и сумњао у свој успех, јавио му се сјајан крст на небу, окићен звездама, а на крсту је писало: „Овим побеђуј“.

Задивљени Константин наредио је да се искује велики крст, сличан оном који му се јавио, и да се тај крст носи испред војском.

Цар Константин је уз помоћ силе крста победио бројно надмоћнијег непријатеља, а Максенције се удавио у Тибру.

Потом је Константин 313. године издао знаменити Едикт у Милану, којим је укинуо прогон хришћана.

После победе над Византинцима, Константин је саградио престони град на Босфору, који се од тада назива Константинопољ (данашњи Истанбул).

Цар се, међутим, убрзо тешко разболео, а лекари и жреци (врачеви) су му саветовали да се лечи купањем у крви заклане деце, али је Константин то одбио.

Тада су му се јавили апостоли Петар и Павле и рекли му да потражи епископа Силвестра који ће га излечити од тешке болести.

Епископ га је поучио хришћанској вери и крстио га и болест је напустила Константиново тело.

Када је цркву погодио раздор због јеретика Арија, Константин је 325. године у Никеји сазвао Први васељенски сабор. На том сабору је осуђена јерес и утврђено православље.

Света Јелена је била ревносна хришћанка, а у Јерусалиму је пронашла часни крст господњи и сазидала на Голготи цркву васкрсења и многе цркве по светој земљи.

Земаљски живот је завршила у својој 80. години, 327. године.
Цар Константин је наџивео своју мајку за десет година и упокојио се у својој 65. години у граду Никомидији.

Његово тело је сахрањено у Цркви светих апостола у Цариграду.

Код Срба постоје породице које славе данашњи празник као крсну славу. Као еснафску славу данашњи дан прослављају кујунџије. У Поморављу и Шумадији има села које данас држе заветну славу и носе литије.