Прочитај ми чланакСРПСКА православна црква и њени верници данас молитвено обележавају сећање на Светог апостола Филипа. Овај верски празник у народу је познат и као Божићне покладе.
Овај празник је значајан и по томе што су у овај дан покладе пред Божићни пост, који се зато понекад назива Филиповим постом.
foto: printskrin
Свети апостол Филип родом из Витсаиде крај језера Галилејског. Ревносно је проповедао Јеванђеље у Азији и у Грчкој, у којој су Јевреји хтели да га убију, али га је Бог спасао моћним чудесима. Тако архијереј јеврејски, који се устреми на Филипа да га бије, ођедном ослепе и сав поцрни.
Страдао је у 86. години тако што су њега и Вартоломеја незнабошци разапели на дрво. Људи су потрчали да их скину али успели су да спасу само Вартоломеја, док је Филип издахнуо.
Мошти Светог Филипа пренете су касније у Рим.
НАРОДНА ВЕРОВАЊА
Према старом народном веровању, на овај дан требало би припремити богату вечеру и веселити се са својим укућанима како би из куће отерали зло.
Прослави Божића, наиме, претходи велики божићни пост у трајању од 40 дана, али пре њега иду Божићне покладе односно гозбе. Управо оне обилују различитим народним обичајима.
Према старом народном веровању, на овај дан требало би припремити богату вечеру и веселити се са својим укућанима.
Сматра се да су покладе дан за праштање и весеље, па се приређују поворке маскираних играча, које уз буку и свирку обилазе насеља и изводе различите трикове.
После поклада почиње пост, који подразумева уздржавање од мрсне хране, хране животињског порекла и алкохолног пића. То је телесни пост, док духовни пост подразумева и уздржавање од лоших мисли, жеља и најбитније дела.
На тај начин се боре против злих сила и вештица, за које се верује да имају јачи утицај у време поклада.
Различити обичаји се везују за овај дан, што зависи од краја до краја. Негде се после вечере завезују све вериге у кући, коре од поједених јаја бацају у ватру, табани трљају белим луком, а деци се пред спавање облаче преврнуте пиџаме и мајице.
Постоји веровање да би требало увече табане трљати белим луком и изговорити следеће речи: „Вештица као конац, у мене зуби као колац“.
Народна веровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, рецимо белим луком или паљењем обредних ватри („олалија“). У Хомољу, код влашког становништва, постојао је обичај прескакања ватри и играња око њих.
На Косову су неке покладне поворке симболизовале свате Краљевића Марка.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 24, 2022
