Прочитај ми чланак

ДАНАС ПОЧИЊЕ СТРОГИ ПОСТ: Посвећен је Светим апостолима Петру и Павлу

0

Петровски (или Петровдански) пост један од четири велика поста у православној цркви, који је мање строг од Божићног поста.

Петровски пост назива се још и апостолски, почиње првог понедељка после Духовске недеље и траје до празника Светих апостола Петра и Павла, који СПЦ слави 12. јула.

Foto: YoutubePrintscreen/Televizija Hram

Почетак Петровског поста је покретан, јер зависи од Васкрса, а завршетак је непокретан. Због зависности почетка овог поста о Васкрсу, Апостолски пост најкраће може да траје једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмица.

Сврха поста, како кажу правила вере, не може се постићи само уздржавањем од мрсне хране, већ и уздржавањем од лоших мисли, речи и дела и уз обавезну молитву, по узору на Спаситеља који је постио у пустињи и чији су пример потом следили Богородица и апостоли.

Назива се још и Петровдански пост, Апостолски пост, Пост Светих Апостола. Други по реду вишедневни пост посвећен Св. Апостолима Петру и Павлу, односно, свим Апостолима. Овај пост, чији је почетак покретан (јер зависи од Васкрса), а заврштетак је непокретан, установљен је на основу успомене на Апостоле који су после Силаска Светога Духа, а пре одласка на проповед Св. Јеванђеља, постили (Дап 13,2-3). Због зависности почетка овог поста о Васкрсу, Апостолски пост најкраће може трајати једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмица.

Овај пост сличан је Божићном, мада нешто блажи. За време његовог трајања не једе се месо, бели мрс и јаја. Риба, вино и уље се једу сваки дан осим, наравно, среде и петка који се посте „на води“. Дан уочи Петровдана се такође строго пости, осим ако падне у суботу или недељу, када је дозвољена употреба уља. На дан Рођења Св. Јована Крститеља једемо рибу, иако падне у среду или петак. Уколико Петровдан падне у среду или петак, тога дана не мрсимо већ једемо рибу, вино и уље.

Празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу сматра се календарском границом у години јер после њега наступају промене у природи, приближава се јесен. У народу је заступљен обичај паљења лила, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе, а симболишу времена прогона хришћана, које су везивани за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их. Њихова тела су тада горела као буктиње, осветљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле.