Прочитај ми чланак

Да се не заборави: Дан кад је гранатиран воз у Грделичкој клисури

0

Пре тачно 22 године НАТО је бомбардовао Савезну републику Југославију, када је нанета огромна штета нашој земљи, али су и изгубљени бројни животи. Тако је на данашњи дан, тог 12. априла 1999. године, гранатиран воз у Грделичкој клисури, када је повређено много путника, док тачан број погинулих до дана данашњег није утврђен.

Према изјавама двојице машиновођа, Бобана Костића и Горана Микића из Ниша, воз је из нишке станице, тог 12. априла 1999. године кренуо са 15 минута закашњења. У ратно време нико није проверавао колико је путника у вагонима међународног воза који је саобраћао до Ристовца.

Из НАТО авиона испаљена су четири пројектила. Два су погодила воз, а два су пала на друмски мост који се налази у близини. Од првог пројектила, испаљеног тачно у 11.39 часова, локомотива и први вагон су се одвојили од остатка композиције, а други пројектил спржио је трећи вагон, док је четврти остао залепљен за шине.

Бомбардовање се десило у 11.40 по локалном времену. Ракета АГМ-130 испаљена са НАТО Ф-15Е погодила је мост у тренутку када је путнички воз прелазио преко њега на линији Београд – Ристовац.

Након ове трагедије пронађено је девет тела, као и још четири дела људског тела, а многи се воде као нестали. Према изјави кондуктера после несреће, у возу је број путника био већи од 50, а међу идентификованим погинулима било је и деце и трудница.

Овај дан, који је и те како тежак, будући да се Србија сећа жртава, нису заборавили ни бројни корисници друштвених мрежа.

– На данашњи дан 1999. године догодио се напад на путнички воз у Грделичкој клисури, када је авион НАТО пакта испалио две ракете и погодио путнички воз који је прелазио преко железничког моста на Јужној Морави у Грделичкој клисур – написао је један твитераш.

Сећање на овај тужан датум поделио је и новинар Бранко Чечен.

– Случајно сам се затекао у граду у којем су били избори за председничког кандидата Демократа. Један је био Весли Кларк. У кафани у коју је ушао да „прича са бирачима“, затекао сам се и ја. То је за сада у мом животу једино руковање које сам одбио. Није тражио објашњење – написао је Чечен.

Да се никад не заборави…