Прочитај ми чланак

ДА НЕ ПУКНЕ БРУКА: Свети Никола Србију кошта 370 милиона евра…

0

Занимљиво је да се на овај дан поједе највише рибе у току године, а од Никољдана до Српске Нове године потроши се и највише струје

У данима када се обележава Свети Никола криза као да не постоји. Домаћини и гости у овим приликама често троше и више него што им кућни буџет дозвољава, због чега трговци, таксити, рибари, цвећари, па и свештеници у данима око Никољдана задовољно трљају руке.

Данашњи дан у Србији званично није празник, али се због обележавања најраспрострањеније српске крсне славе, Светог Николе, често тако доживљава.

Управо се због тога доласку Светог Николе највише радују трговци, јер славило се богато или скромно, овог се дана у продавнице слије велика количина новца. Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији има 2,5 милиона домаћинстава.

Наша стара изрека каже да „Светог Николу пола Србије слави, а друга половина иде у госте“, онда се ова крсна слава обележава у више од милион домаћинстава у нашој земљи.

За припремање просечне славе потребно је минимум 300 евра, што помножено са бројем домаћинстава у којима се овај светац слави ствара промет у продавницама од 360 милиона евра.

Ако остатак Србије који иде на славу, под претпоставком да бар један члан сваког домаћинства одлази у госте на овај дан, свако од њих у просеку троши око 800 динара на поклон, најчешће кафу, вино и чоколаду. Гости на овај дан дају око 8 милиона евра.

То значи да Свети Никола Србију кошта око 370 милиона евра.

Занимљиво је да се на овај дан поједе највише рибе у току године, а од Никољдана до Српске Нове године потроши се и највише струје. Цвећари кажу да им је, пред Дана заљубљених, ово један од најуноснијих дана, а и таксисти задовољно трљају руке. Последњих година славама се радују и пекаре, јер све мање породица прави домаћи славски колач, а све их више купује. Од највеће славе, Светог Николе, добро зараде и свештена лица.

То није једини ефекат ове славе. Због масовног узимања слободних дана државне службе и приватне фирме раде смањеним капацитетима, у школама наставу слуша знатно мањи број ђака него иначе, а ни професори нису у пуном броју на свом радном месту.

                      ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!