Више од 30 државних факултета је у блокади. Студенти траже да се објави документација о реконструкцији железничке станице у Новом Саду и да се пронађу нападачи на студенте ФДУ-а током акције "Застани, Србијо". Једног дана ће студенти који данас протестују бити виђени као они који су били на правој страни. Историја ће то доказати. До тада, вратимо дискусију тамо где јој је место - могу ли студенти да помогну Србији ?
Да ли је академска заједница дуго ћутала? Иза нас је дугачак период у коме је велики број професора, угледних научника, јавних личности, избегавао да се на било који начин јавно изјашњава, декларише, износи ставове. Можда је то зато што смо изгубили веру да се нешто може променити, ту су и замор, разочарање. Као да смо се повукли у неки свој безбедан простор. Очигледно је да се људи истински плаше последица сваког јавног иступа који не годи уху владајуће партије. А онда су се појавили студенти.
И не подржавају сви факултети у Србији своје студенте. Њима је до одржања прорачунских баланса и повлашћених положаја, које студентски захтеви угрожавају. Дакле, академски феудализам и даље је јак. Бунт академског слоја можда је и најрадикалнији показатељ драматичног стања у друштву. Могуће је да је био потребан неки замајац да, на крају крајева, поверујемо да заиста од нас, грађана, зависи шта ће се у друштву дешавати. Да имамо право да тражимо, чак захтевамо, јер, на крају крајева, политичари су државни службеници које ми плаћамо.
Студенте више од 30 факултета широм Србије, који већ данима истрајавају у блокадама, председник државе Александар Вучић оптужио је да добијају новац „споља и изнутра“ за рушење власти. Поданичка државна телевизија је обележила је ту његову изјаву још гротескније.
И нешто је још кључно важно. Улична војска режима, као што се добро зна, у акцију иде тек по наређењу; они о факултетима ионако не знају ништа, а студенте презиру по „дифолту“; анархисте мрзе искрено, јер им је тако речено и понавља им се свако мало у њиховим таблоидним медијима. То је већ развој надасве забрињавајући и опасан, јер је сада сукоб пренесен на еминентно политички ниво. А нико се не осећа безбедно када полиција дође надомак факултета са оружјем у футролама и лисицама које им висе са опасача.
У међувремену, професор Правног факултета у Новом Саду, Бојан Пајтић, упозорио је јуче путем објаве на свом налогу на друштвеној мрежи X на могуће ризике поводом најављене блокаде Факултета техничких наука у Новом Саду.
– Ситуација у Новом Саду у 19:10 х… Испред наставничке куле у кампусу Новосадског Универзитета је (п)остављено 20-30 џакова са шутом, летвама и сличним „материјалом“. Наводно због неког реновирања. Испред је паркиран комби неке приватне фирме за безбедност. На тргу 5-6 момака са капуљачама. Паркинг иза зграде ФТН-а препун аутомобила – наводи Пајтић у објави.
Занимљиво је напоменути и да су студентски протести 2017. године против диктатуре иницијално организовани преко друштвених мрежа, једним креирањем евента на Фејсбуку, а прерасли су у вишенедељне масовне демонстарције против власти. Још један доказ, да упркос бројним критикама за апатичност, интернет генерација, када жели, и те како има шта и да понуди, а то је моћ друштвених мрежа којима влада и њихова употреба у пробијању сваког вида цензуре. То да су се побунили студенти, у земљи из које су отишли „сви писмени“ – има своје логично објашњење: Ова деца су прочитала све што је потребно, и уместо да емигрирају, одлучили су да се боре за правду, против моћне хунте.
Власт је направила огромну грешку када је прогласила студенте страним плаћеницима. И тако је све одједном постало и питање части. Ако би се повукли, студенти би показали да се боје. Ако не би успео да успостави своје виђење реда и мира, Александар Вучић би показао слабост.
У том случају, једини одговор власти били би пендреци.