ДА ЛИ СМО НА ТРАГУ новог локалитета винчанске културе?

01:00 06.02.2019.

Археолошки материјал из Раброва, насеља у општини Кучево, указује на то.

Мештанин Добре, Драган Милановић, у последњих петнаестак година са локалитета који се налази у атару села Раброва, прикупио је археолошку збирку са око 40.000 појединачних артефаката.

Фото: Правда

„Прелиминарним увидом констатовано је да збирка садржи највише фрагмената керамике, око 75 одсто, а издвајају се разним техникама орнаментисани комади, делови обода, дршке, све типолошки веома разнолико. Посебно се издвајају колекције од по неколико десетина до неколико стотина комада керамичких поклопаца у облику људског лица, жртвеници и делови ритуалних посуда.

Посебну групу представљају фрагменти антропоморфних фигурина којих је прикупљено неколико десетина. Те фигурине су ритуално ломљене и због тога и на другим локалитетима ове културе углавном се налазе поломљене.

Ту је и збирка керамичких перли, тегова за мрежу и разбој, амулети и други материјал карактеристичан за ову културу. Збирка каменог материјала је веома бројна и разноврсна.Велики број је целих алатки – секире, тесле, длета, тучкова, жрвљева. Веома су значајне минијатурне алатке од полудрагог камена, какав је на пример жадеит. Збирка кременог материјала броји неколико хиљада комада“, написао је Драган Јацановић, виши кустос археолог Народног музеја у Пожаревцу.

Јацановић даље каже да је реч о алаткама типа резача, стругача, сврдла и сличних. Израђене су техником окресивања од различитих силикатних стена: рожнац, јаспис, кварцит, опал и посебно важна и веома бројна колекција алатки од опсидијана, чија се лежишта налазе далеко на северу Мађарске на Бик планини и на острву Мелосу у Грчкој.

Пожаревачки археолог констатује да је реч о посебној врсти вулканског стакла изузетних физичких и хемијских својстава.

Колекција садржи више од неколико стотина појединачних комада, готових производа и сировине од којих су израђивани, што по његовом мишљењу указује да су израђивани на самом локалитету.

„На основу стилско – типолошких карактеристика са сигурношћу се може закључити да је реч о материјалу најстарије фазе винчанске културе, око 5500 година пре наше ере. Прелиминарним увидом у материјал запажени су међу фрагментима керамике елементи старчевачке културе, датоване у време око 6500 година пре наше ере и која је директни наследник културе Лепенског вира.

Винчански локалитет Раброво је једини локалитет ове културе у целом сливу Пека, и то је за сада локалитет који је најближи Рудној глави, најстаријем руднику бакра у свету. Винчанска култура, названа по локалитету Винча код Београда, прва је култура која је открила металургију бакра. То је потврђено на локалитетима Беловоде код Петровца на Млави, Плочник код Прокупља и Дивостин код Крагујевца. По својим димензијама, око 2000 хектара и 800 метара, локалитет спада међу пар највећих и представљао је метрополу тадашње древне Европе.

Локалитет Раброво, по свом положају, величини и богатству разноврсног археолошког материјала, изазваће интересовање светске археолошке јавности, посебно колега из Питсбурга у Америци и Шефилда у Великој Британији, са којима Народни музеј у Пожаревцу истражује локалитете ове културе у околини Петровца на Млави. Велики археолошки радови су значајни, како за науку и културу, тако и за туризам и привреду. Локалитет има потенцијал да се на њему уреди археолошки парк и међународни научни истраживачки центар“, наводи Јацановић.

Материјал који је марљиво и стрпљиво годинама сакупљао Драган Милановић је, по његовим речима, више него одлична основа да се напише једна репрезентативна монографија о овом локалитету. Након детаљне научне и музеолошке обраде целокупног материјала и локалитета могуће је у адекватном, репрезентативном простору, направити сталну музејску поставку, која ће бити још један драгуљ туристичке и културне понуде овог краја.

Материјал који је прикупио Милановић је такав да би га пожелели и многи светски музеји.Важно је напоменути да Милановић до предмета није дошао на нелегалан начин, већ их је сакупљао на површини тек узораних и посејаних њива. Осим тога, он је о предметима водио своју посебну евиденцију, на ком су делу локалитета нађени, што је за науку изузетно драгоцено.